Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Hoće li i Srbija igrati sirtaki


Ilustrativna fotografija, Autor: Vesna Anđić
Iskustvo Grčke o nužnosti umerenijeg zaduživanja može biti dragoceno za Srbiju, ali Srbija je sama sebi postavila granicu kada je zaduživanje u pitanju, do maksimalnih 40 odsto bruto domaćeg proizvoda, ocenila je ministarska finansija u Vladi Srbije Diana Dragutinović.

Srbiji ne preti grčki scenario, kaže srpska ministarka finansija. Ne treba, obrazlaže ona, porediti Grčku, sa javnim dugom od 124 odsto bruto društvenog proizvoda i deficitom od 12,7 odsto, i Srbiju, čiji je javni dug 30 odsto BDP, a deficit četiri odsto.

Bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, nedavno podnoseći ostavku izjavio je, međutim, da je realan problem zemlje prekomerna javna potrošnja koja može Srbiju voditi “ka grčkom scenariju”. Otuda je upozorio da je posebno važno da se sredstva investiraju, a ne da odlaze na tekuću potrosnju. i neki zapadni stručnjaci upozoravali su da je Srbija jedna od zemalja na koje bi grčka kriza mogla da se odrazi.

Ugledni ekonomista iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske odnose Vladimir Gligorov pre nekoliko dana je izneo ocenu da se Srbija nalazi u veoma ozbiljnoj ekonomskoj krizi, zbog čega aktuelnoj vladi preti realna opasnost da izgubi vlast. Naveo je da je u 2008. godini izvoz u Srbiji iznosio 28,5 odsto u odnosu na bruto društveni proizvod, što je najmanje u Evropi, dok spoljni dug Srbije iznosi 75 odsto BDP-a.

Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka, kaže za RSE da se delimično slaže sa ministarkom finansija Dianom Dragutinović i objašnjava zašto.

“Određeni parametri zaduženosti, naročito parametri vezani za nivo eksternog duga u odnosu na BDP, još uvek su za Srbiju relativno povoljni – mislim da se spoljni dug kreće negde oko 73 odsto bruto društvenog proizvoda, pri čemu je neka granična vrednost 80 % BDP-a”,
ocenjuje ovaj ekonomista.

Primetno je da spoljni dug Srbije raste, a ono što naročito treba da brine jeste struktura tog javnog duga i kuda on ide. Ide uglavnom u potrošnju, što nije dobro i što predstavlja veliku opasnost.
Erić, međutim, u nastavku objašnjava zašto ne može u potpunosti da se složi sa ministarkom finansija.

“Primetno je da spoljni dug Srbije raste, a ono što naročito treba da brine jeste struktura tog javnog duga i kuda on ide. Ide uglavnom u potrošnju, što nije dobro i što predstavlja veliku opasnost. Mnogo bolje je, ako ga već uzimamo, da taj dug ide u investicije. Moram reći da sam ja lično predstavnik one klasične škole koja ima vrlo rezervisan odnos prema dugu i moja filozofija je da nema dugoročnog zaduživanja. To bih i savetovao Vladi jer biće jako loše ako dug koji sadašnja vlada uzme bude morala da otplaćuje neka naredna vlast. Po meni, takođe, mora biti jasno naznačeno za koju svrhu se dug uzima, pri čemu odgovornost mora biti vrlo rigorozno postavljena, čak i ako neko više ne bude član vlade, ako se neodgovorno zaduživao”, smatra Erić.

Galopirajući tempo zaduživanja

Grčki sirtaki, ako se ovako nastavi, Srbiji se približava i to galopirajućim tempom, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

"Imajući u vidu ovaj galopirajući stepen zaduživanja, prećen niskim stepenom investicija, posebno javnih investicija, sa čime se dosta kasni, ništa drugo nam ne predstoji nego da osvestimo da smo u situaciji da dok imamo da prodamo državnu srebrninu nećemo da igramo po notama grčkog sirtakija, ali da će nam se te note približavati galopirajućom brzinom kad više ne budemo imali šta da prodamo," upozorava Đogović.

Diana Dragutinović je, uprkos optimističkoj oceni o tome da Srbiji ne preti izlivanje grčke krize, najavila pre dva dana posebne mere Vlade. U pitanju je set zakona u slučaju prelivanja finansijske krize iz Grčke, koji bi Parlament trebalo da usvoji na julskoj sednici.

Tim merama pribeglo bi se isključivo u slučaju proglašenja sistemske krize, gde bi posao Vlade bio da hitno promeni određene zakone, pre svega Zakon o bankama i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita. I ministarka je potvrdila da je bankarski sistem u Srbiji siguran te da nema razloga za brigu od prelivanja krize na banke.

I Vlada i bankari i stručnjaci u tom smislu uveravaju da je novac u četiri banke u Srbiji koje su osnovane grčim osnivačkim kapitalom – Vojvođanskoj, Pireus, Alfa banci i Evrobanci EFG – koje u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sektora Srbije učestvuju sa oko 16 odsto, siguran zato što su te banke izuzetno dobro kapitalizovane. Bankarski standardi sigurnosti su, naime, u Srbiji mnogo stroži nego u bilo kojoj zemlji Evropske unije.

Pročitajte i ovo:
Kriza u eurozoni ne zabrinjava bh. političare
Krgović i Jelašić: Neće biti velikih posljedica zbog krize u Grčkoj
Refleksije grčke i krize eurozone na Crnu Goru

Vlada ne odustaje od mjera štednje
Grčka na korak od bankrota
Odluka o pomoći Grčkoj veliki je dan za euro
Najgora kriza u posljednjih 20 godina

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG