Dostupni linkovi

Zašto građani BiH sve manje žele u EU?


Građani BiH više ne čekaju, nego pakuju kofere i idu u EU: Zgrada Delegacije EU u Sarajevu, ilustrativna fotografija
Građani BiH više ne čekaju, nego pakuju kofere i idu u EU: Zgrada Delegacije EU u Sarajevu, ilustrativna fotografija

Podrška građana Bosne i Hercegovine ulasku zemlje u Evropsku uniju sve je manja. Posljednje istraživanje „Stavova građana o članstvu u EU i procesu integrisanja“ kojeg je provela Direkcija za evropske integracije (DEI) pokazalo je da bi 56,5 posto građana BiH na referendumu o članstvu, glasalo za ulazak BiH u Evropsku uniju. Analitičari smatraju da dugotrajan proces, lažna politička obećanja, ali i globalna kretanja sve više udaljavaju građane BiH od EU.

Podrška građana BiH članstvu u EU u 2018. godini, prema istraživanjima Direkcije ze evropske integracije, je 56,5 posto što je u odnosu na prethodnu godinu manje za oko 12,5 posto. Iz godine u godinu podrška evrointegracijama je sve manja, pa se čini da su se građani BiH zamorili od evropskog puta, kome se ne nazire kraj.

Razlog sve manjoj podršci bh. građana evropskim integracijama, analitičarka njemačke fondacije Fridrih Ebert Tanja Topić vidi u činjenici da ovaj proces predugo traje.

„Za sve veći broj građana BiH Evropska unija postaje daleka i apstraktna perspektiva zbog čega oni pakuju kofere i odlaze u EU“, kaže Topić.

Proces pridruživanja predugo traje, građani su se zamorili: Tanja Topić
Proces pridruživanja predugo traje, građani su se zamorili: Tanja Topić

Glavni krivci za ovakvo stanje, prema mišljenju Topić, su političke elite u Bosni i Hercegovini koje se samo deklarativno zalažu za evropske integracije.

„A u stvarnom životu od strane tih političkih elita čini se sve da BiH ne postane članicom EU. Mi ćemo takođe vidjeti u toku ove izborne kampanje da pristupanje EU, reforme koje su neophodne na tom putu , a koje su bolne teške i zahtjevne, neće biti jedna od tema kojom će se baviti politički akteri“, dodaje Topić.

Profesor socioloških znanosti na Sveučilištu u Mostaru Slavo Kukić smatra da postoje unutarnji i vanjski faktori koji su proizveli ovakav pad oduševljenja Evropskim integracijama

Kada je riječ u unutarnjim faktorima u Bosni i Hercegovini na političkoj sceni imamo sve snažnije lobiranje za neku drugu vrstu udruživanja izvan Evropske unije, objašnjava Kukić

„Nije sporno da je za okretanje prema Moskvi i Putinu, priča koju otvoreno zagovara Milorad Dodik , a to je priča u kojoj mu je kao partner u sve otvorenijoj formi i Dragan Čović. Naravno istu tu vrstu priče u nešto drugačijoj formi pretvaranja Turaka u braću, zagovara Bakir Izetbegović. Dakako da se te priče moraju prelamati i u svijesti građana kada je u pitanju njihova i bosanskohercegovačka evropska orijentacija", ističe Kukić.

Druga grupa faktora, prema riječima Kukića, je vezana za Evropsku uniju i za sve ono što se dešava u njoj zadnjih godina.

Najveću podršku članstvu u EU dali su građani Brčko Distriktu 75,5 posto dok je ta podrška u entitetima manja, u Federaciji BiH 70 posto, a u RS tek 30 posto

„To nije da tako kažem projekt nade ili je sve manje projekt nade. To je sve više prostor u kojem su veoma otvorene trzavice, sve manja razina saglasnosti i u kojem imate najmanje dvije grupe ideja. Na jednoj strani su zemlje Višegradske skupine, pa i neke druge, a na drugoj strani vodeće zemlje Evropske unije, ali naprosto postoji jedna vrsta disharmonije. Onda je pad oduševljenja, pa i potpore EU bosanskohercegovačkom putu kao putu budućnosti nešto što se podrazumijeva", mišljenja je Kukić.

Najveću podršku članstvu u EU, prema istraživanju DEI, dali su građani Brčko Distriktu 75,5 posto dok je ta podrška u entitetima manja, u Federaciji BiH 70 posto, a u Republici Srpskoj tek 30 posto.

Problem u vlasti u RS: Srđan Puhalo
Problem u vlasti u RS: Srđan Puhalo

Ovi podaci prema mišljenju socijalnog psihologa Srđana Puhala pokazuje da je puno veći problem u Republici Srpskoj i njenim političarima kada su u pitanju evrointegracije.

„Domaća politička elita je stalno deklarativno za EU, a s druge strane nikako da zajedno sa hrvatskim i bošnjačkim političarima urade bilo šta da ubrzaju taj proces. S druge strane, srpski političari i te kako koketiraju s Rusijom, odnosno sa evroazijskom idejom, jer to je negdje i politička agenda koja se između redova može pročitati kod političkih partija na vlast, i to se svakako ogleda i u javnom mnijenju", kaže Puhalo.

Iako je Bosna i Hercegovina prije svih svojih susjeda (Srbije, Hrvatske i Crne Gore ) počela proces pridruživanja Evropskoj uniji sada se nalazi na začelju, a čini se da i građani sve više gube nadu da će u skorijoj budućnosti BiH postati dio Evropske unije. Optimisti se prema istraživanju nadaju da bi BiH mogla postati dio Evropske unije za 10 do 15 . godina.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG