Srušeni objekati na jezeru Gazivode u koje su godinama ulagali i uverenje da su ostali bez imovine koju smatraju svojom, povezuju Aleksandra Jakšića iz Zubinog Potoka i Branimira Mihajlovića, poreklom iz Vučitrna koji danas živi u Severnoj Mitrovici.
Obojica tvrde da su gradili na osnovu dokumenata koje poseduju u sistemu Srbije, dok kosovske institucije njihove objekte smatraju nelegalno izgrađenim na zemljištu kojim upravlja javno preduzeće "Ibar-Lepenac".
Jakšić i Mihajlović pravdu su potražili i pred kosovskim institucijama jer, kako navode, niko im nije obrazložio na osnovu kog zakona je pokrenuto rušenje. Ističu i da nije postojala sudska odluka, budući da su tražili utvrđivanje vlasništva.
Za Aleksandra Jakšića iz Zubinog Potoka rušenje hotela "Jezero" na Gazivodama nije značilo samo gubitak objekta. Kaže da je za nekoliko sati nestalo ono što je njegova porodica gradila gotovo dve decenije.
"Moja porodica, ja i sestra odricali smo se svega da bismo izgradili taj objekat. Sve smo ulagali ovde, roditelji su sve uložili u hotel", kaže Jakšić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kritike međunarodne zajednice
Međunarodna zajednica kritikovala je kosovske vlasti zbog rušenja objekata na jezeru Gazivode i zatražila hitnu obustavu. Glavna zamerka bila je to što su vlasnici objekata pokrenuli sudske postupke nakon što su dobili upozorenje da se isele, pa se ocenjuje da je trebalo sačekati sudski epilog.
S druge strane, direktor preduzeća "Ibar-Lepenac" Faruk Mujka kaže da preduzeće kojim rukovodi ima zakonsku obavezu da zaštiti imovinu kojom upravlja. Naveo je i da prikupljeni podaci pokazuju da je većina ovih kuća izgrađena tokom 2019. i 2020. godine.
To u praksi znači da objekti nisu mogli biti legalizovani na osnovu Zakona o postupanju sa bespravno izgrađenim objektima, koji je stupio na snagu u septembru 2018. godine.
Međutim, sagovornici RSE tvrde da su objekte izgradili pre gotovo 20 godina, odnosno pre stupanja na snagu tog zakona.
Za Branimira Mihajlovića ovo je, kako kaže, treći put da ostaje bez svega što je godinama stvarao.
Rođen je u Vučitrnu, odakle je posle rata 1999. godine otišao u selo Svinjare kod Južne Mitrovice, gde je imao porodičnu kuću koja je, kako kaže, spaljena tokom martovskih nemira 2004. godine.
Danas živi u stanu koji mu je na korišćenje ustupila opština Severna Mitrovica. Zato je vikendica na obali Gazivoda za njega predstavljala mnogo više od mesta za odmor.
"Devetnaest godina sam ulagao malo po malo. Odvajao od usta da je napravim", priča Mihajlović.
Ko je vlasnik zemlje na jezeru Gazivode?
Aleksandar Jakšić tvrdi da se zemljište na kojem je bio izgrađen hotel "Jezero" nalazi u vlasništvu njegove porodice, a da je objekat podignut početkom 2000-ih godina.
Dokaze o vlasništvu, prema njegovim navodima, poseduje u sistemu Srbije, na osnovu kojih je pred pravosudnim organima Kosova pokrenuo spor. Prvo ročište zakazano je za 12. avgust.
Rušenje kuća na obali jezera Gazivode
![Srbija je reagovala na rušenje, a Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije akciju je opisala kao "nezakonit i teroristički akt [vršioca dužnosti kosovskog premijera] Aljbina Kurtija".](https://gdb.rferl.org/3680e2c3-9ff4-465b-174e-08decad58b60_w1024_q10_s.jpg)
Prema njegovim rečima, tek poslednjih dana saznao je da su kosovske vlasti još 2018. godine promenile namenu zemljišta na kojem se nalazio hotel, zbog čega danas ne može da pribavi dokumentaciju u kosovskom sistemu.
"Govore samo da smo uzurpirali imovinu. Gde su onda bili svih ovih godina? Ne bismo gradili da nismo imali papire i da zemljište nije bilo naše", poručuje on.
Dodaje da njegova porodica o prenameni zemljišta nikada nije bila obaveštena, već da su za tu odluku saznali kada su počela da stižu rešenja o rušenju vikendica na obali jezera Gazivode.
Branimir Mihajlović je, s druge strane, zemljište 2006. godine dobio na korišćenje na period od 99 godina od javnog preduzeća "Srbijašume", kojem je, kako kaže, redovno plaćao zakup.
Kada je Kosovo 2024. godine počelo da zatvara institucije koje funkcionišu u sistemu Srbije, uz obrazloženje da su paralelne i nelegalne, Mihajlović kaže da je pokušao da reši status svoje imovine u kosovskom sistemu.
Prošle godine podneo je zahtev za legalizaciju objekta i, kako navodi, bio spreman da zakup ubuduće plaća kosovskim institucijama.
Uprkos tome, njegova vikendica srušena je 21. jula, a u međuvremenu mu je izrečena i kazna od 2.000 evra zbog nelegalne gradnje.
Mihajlović se pita zbog čega su kosovske vlasti odlučile da se sa nelegalnom gradnjom najpre obračunaju na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture Kosova saopštilo je, nakon rušenja objekata kod jezera Gazivode i reakcija međunarodne zajednice, da je akcija deo šireg plana zaštite vodnih resursa i najavilo nastavak uklanjanja bespravno izgrađenih objekata širom Kosova.
Do sada je na jezeru Gazivode uklonjeno 17 objekata, navela je ministarka na dužnosti nadležnog ministarstva Fitore Pacolli.
Da li je rušenje na Gazivodama bilo legalno?
Pravni stručnjak za imovinska pitanja Korab Dibra ranije je za RSE objasnio da član 23. Zakona o javnoj svojini izričito propisuje da se pravo svojine na javnoj imovini ne može steći održajem, niti izgradnjom objekta suprotno propisima koji uređuju pravo građenja i izgradnje.
"Ova odredba isključuje mogućnost sticanja svojine na javnoj imovini ukoliko je objekat izgrađen bez dozvole, čak i ako je podnet zahtev za legalizaciju bespravne gradnje", rekao je Dibra.
Dodao je da, prema zakonu, i preduzeće "Ibar-Lepenac" "ima pravo i zakonsku obavezu da zaštiti imovinu kojom upravlja od svakog neovlašćenog ugrožavanja od strane trećih lica".
Međutim, prema njegovim rečima, zakon propisuje da nadležni organ ne može izvršiti rušenje ukoliko je zahtev za legalizaciju ili žalba još u postupku razmatranja.
Kako je naveo, zakon ne ovlašćuje "Ibar-Lepenac", niti bilo koje drugo javno preduzeće da samo sprovodi rušenje objekata, već to čini nadležni organ – opština za objekte prve i druge kategorije, odnosno nadležno ministarstvo za objekte treće kategorije.
Kuće i vile spadaju u prvu kategoriju objekata, pa je, prema Dibri, isključivo opština nadležna za izdavanje građevinskih dozvola i rešenja o rušenju.
Gradonačelnik Zubinog Potoka, Miloš Perović, ranije je rekao da lokalne vlasti nisu dale saglasnost za rušenje kuća i vikendica na Gazivodama, te dodao da je potrebno pronaći kompromisno rešenje.
Aleksandar Jakšić priznaje da nije optimista kada je reč o ishodu sudskog postupka za utvrđivanje vlasništva, ali poručuje da od borbe neće odustati.
"Izgradićemo ponovo. I lepše i bolje".
Sličan stav deli i Branimir Mihajlović, te dodaje da uopšte i ne razmišlja o odlasku sa Kosova.