Promena sa hrvatskih kuna na evro je ostvarila "dobar napredak" u početnoj fazi, navodi se u istraživanju Evropske komisije (EK), skoro nedelju dana nakon ulaska Hrvatske u evrozonu.
Prema rezultatima istraživanja, više 50 odsto plaćanja u gotovini u prodavnicama je izvršeno u evrima već do petog januara.
U najvećem broju transakcija (93 odsto) potrošači su kusur dobijali isključivo u evrima.
Prema rezultatima istraživanja, trideset pet odsto ispitanika u Hrvatskoj navelo je da sa sobom nosi samo novčanice evra, dok je 36 odsto njih navelo da sa sobom u kupovinu nose isključivo evro kovanice.
Takođe, kako se navodi u istraživanju, konverzija bankomata (na kojima građani podižu gotovinu) protekla je nesmetano.
Od prvog sata 1. januara 2023. godine 70 odsto svih bankomata u zemlji distribuirale su evro novčanice, dok je broj i obim podizanja novca ostao na gotovo istom nivou u odnosu na period pre prelaska na evro.
"Komisija će nastaviti da prati prelazak Hrvatske na evro. Takođe će nastaviti da prati iskustvo hrvatskih građana kroz dodatne ankete u narednim nedeljama", navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Hrvatska je od 1. januara 2023. postala članica evrozone i uvela evropsku valutu koja je zamenila hrvatsku kunu.
Istog dana Hrvatska se pridružila i najvećoj bezgraničnoj zoni na svetu – Šengenu (Schengen).
Od prvog dana nove godine ukinute su kontrole na unutrašnjim kopnenim i morskim granicama između Hrvatske i ostalih zemalja šengenskog prostora.
Vazdušna granica će biti ukinuta od 26. marta 2023. godine, s obzirom na potrebu da se to poklopi sa datumima letnjeg/zimskog rasporeda Međunarodnog udruženja vazdušnog saobraćaja (IATA).
Hrvatska inače ima najdužu kopnenu granicu u Evropskoj uniji.
Granice Hrvatske sa Srbijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom su od prvog januara spoljne granice Šengena.
