Za Srbiju nema indikativne mape puta u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Evropska komisija objaviće krajem oktobra mape puta za Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju kao zemlje koje najviše napreduju u pristupnom procesu.
Time je i zvanično potvrđeno da je Srbija izgubila nekadašnju poziciju jedne od predvodnica u evropskim integracijama.
"Srbija će morati više da ispuni. Posle izbora videćemo koliko je njena vlada ozbiljna, da li će ne samo govoriti o želji da postane članica EU, već i konkretno raditi na tome", rekla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos.
Pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta, Kos je 7. oktobra ukazala da se to posebno odnosi na strateško usklađivanje i zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.
To što Srbija ne dobija mapu puta je, za Strahinju Subotića uz beogradskog nevladinog Centra za evropske politike, ogromna opomena i pokazatelj da Srbija stagnira.
On za RSE kaže da se stagnacija ne ogleda više samo u tome što Srbija četiri, pet godina nije otvorila klaster u pregovorima o pristupanju i što već dugo nema mogućnost da otvori fondove u okviru Plana rasta.
"Sada nam suštinski šalje poruka da možemo da izgubimo brojne benefite koji se odnose na fazno pristupanje", navodi.
Mape puta biće deo paketa proširenja koji Komisija namerava da usvoji 28. oktobra.
Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju sa EU.
Nema napretka bez reformi
Komesarka Kos je 6. oktobra predstavila novi predlog Komisije o pravilima za buduće članice Evropske unije.
Obrazlažući zašto će mape puta dobiti samo četiri zemlje, Kos je ocenila da one imaju smisla samo za države koje zaista napreduju u procesu.
Same reforme kandidata nisu dovoljne da bi do proširenja došlo.- ukazuje Korina Stratulat
"Uporedila bih to sa automobilom. Ako automobil ne radi, nema smisla da ga guramo otpozadi ako motor ne radi. A motor može da radi samo ako ima goriva, a gorivo su reforme u zemlji", rekla je.
Prema mišljenju Korine Stratulat iz Centra za evropsku politiku (EPC), izostavljanje Srbije iz mapa puta, poruka je državama kandidatima da se status predvodnika mora zaslužiti i održati.
"EU bi tu odluku trebalo da obrazloži jasnim kriterijumima u oblasti demokratskih reformi, vladavine prava i usklađenosti spoljne politike, kao i da jasno navede šta bi Srbiji omogućilo da nadoknadi zaostatak. Uniji je, takođe, potrebna mapa puta za sopstvene pripreme, jer same reforme kandidata nisu dovoljne da bi do proširenja došlo", rekla je Stratulat za RSE.
Gotovo pet godina zastoja
Proces evropskih integracija Srbije praktično stoji od decembra 2021. godine, kada je otvoren Klaster 4, poslednji koji je Beograd otvorio u pregovorima o članstvu.
Taj klaster odnosi se na zelenu agendu i održivu povezanost, a otvoren je u jeku protesta protiv projekta kompanije Rio Tinto i eksploatacije litijuma.
Zastoj je u početku bio vezan za to što Srbija nije uskladila svoju spoljnu politiku sa sankcijama koje je EU uvela Rusiji posle početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, svega dva meseca nakon otvaranja poslednjeg klastera.
U međuvremenu se pogoršalo i stanje vladavine prava, što je dodatno otežalo pokušaje Srbije da izađe iz višegodišnjeg zastoja.
Strahinja Subotić ocenjuje da Srbija ovakvim pristupom rizikuje da ostane tu gde jeste, odnosno da bude backbencher (oni koji zauzimaju zadnje klupe).
"I da ostane zaglavljena u jednoj vrsti zatvorenog Balkana, pogotovo ako države poput Crne Gore i Albanije nastave da rade kako su do sada i ostvare članstvo u dogledno vreme", kaže on.
Kako je Srbija skliznula na listi kandidata
U decembru 2021. godine, kada je Srbija otvorila poslednji klaster, Crna Gora je imala samo tri privremeno zatvorena poglavlja. Danas je pred završetkom pregovora i perspektivom da Sporazum o članstvu potpiše narednog leta.
Albanija, koja je sada druga među predvodnicima procesa proširenja, u decembru 2021. još nije imala ni odluku o otvaranju pristupnih pregovora. Pregovori s Albanijom otvoreni su u julu 2022. godine.
U narednim godinama status kandidata dobile su i Ukrajina i Moldavija, koje su potom otvorile i pristupne pregovore.
Sve je to doprinelo tome da Srbija postepeno izgubi mesto među predvodnicima evropskih integracija.
Upitan kako su Srbiju, koja je uz Crnu Goru bila predvodnik, pretekle Albanija, Ukrajina i Moldavija, Subotić kaže da je Srbija prema Evropskoj komisiji i dalje druga tehnički najbolje pripremljena država kandidat za članstvo.
"Ali one imaju veliki broj poglavlja u kojima beleže dobar napredak za razliku od Srbije. Više se ne gleda nužno samo tehnička pripremljenost već i iskrena politička želja da se ostvari dobar napredak u velikom broju poglavlja", kaže on.
Kako navodi, Komisija je pokazala da će faznim pristupanjem pokušati da očuva dobri napredak kako bi ti kandidati, koji možda nisu tehnički najspremniji, ostvare veći nivo spremnosti u dogledno vreme.
Srbija ispred BiH, Severne Makedonije i Kosova na putu ka EU
Dok se Srbija za sada nalazi iza četiri najnaprednije zemlje, iza nje su Bosna i Hercegovina, koja ima status kandidata, ali još nije započela pregovore o članstvu; Severna Makedonija, koja ne može da napreduje zbog spora sa Bugarskom; Gruzija, u kojoj se stanje vladavine prava pogoršalo do te mere da se smatra kandidatom "samo po imenu"; i Kosovo, jedina zemlja u grupi proširenja bez kandidatskog statusa, čiju nezavisnost ne priznaje pet država članica EU.
Jul 2026. – poslednji pokušaj deblokade
Poslednji ozbiljniji pokušaj da se Srbija pokrene s mrtve tačke zabeležen je u julu, kada je deo država članica smatrao da bi Srbiji trebalo omogućiti otvaranje Klastera 3.
Bio je to jedan od najozbiljnijih pokušaja u korist Beograda, jer su iza inicijative stale i uticajne članice, među njima Nemačka i Francuska.
Neophodan konsenzus, međutim, nije postignut.
RSE iz pouzdanih izvora saznaje da je od jula do septembra nastavljen pritisak na ostale države članice kako bi se postigla jednoglasnost i omogućila deblokada.
Prema saznanjima RSE iz diplomatskih izvora, države koje su podržavale nastavak evropskog puta Beograda odustale su za sada od tih pokušaja u septembru, posle događaja povezanih sa smrću i sahranom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića.
Takav razvoj događaja, uz predstojeće izbore najavljene za 25. oktobar, nagoveštava da do kraja godine verovatno neće biti konkretnih pomaka u pristupnom procesu Srbije.