Evropska komisija predstavila je u utorak nova pravila za buduća proširenja Evropske unije.
Kandidati bi se ranije uključivali u evropske politike i programe, a Unija bi dobila jače mehanizme zaštite za slučaj da neka nova članica posle pristupanja odstupi od preuzetih obaveza. Nove članice zadržale bi pravo veta, uz dobrovoljnu obavezu da ga ne koriste zbog sopstvenih bilateralnih sporova.
Crna Gora, koja cilja da zatvori pregovore do kraja godine, prva bi bila obuhvaćena novim okvirom.
Evropska komisija poručuje da pristupni proces ostaje strogo zasnovan na zaslugama i da se standardi ne menjaju.
Postepena integracija
Kandidati bi još pre članstva dobijali pristup delovima sistema EU: jedinstvenom tržištu, programima, agencijama, kao i energetskim, saobraćajnim i digitalnim mrežama. Kao primere koristi za građane Komisija navodi jedinstvenu zonu plaćanja u evrima (SEPA), u kojoj već učestvuju Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija, i roming po domaćim cenama, o čijem je proširenju na Zapadni Balkan Savet EU u junu odobrio pregovore.
Pristup je uslovljen napretkom u pripremama, spremnošću u konkretnoj oblasti i strateškim usklađivanjem s Unijom. Prema dokumentu, to podrazumeva i potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, pre svega sa sankcijama, gde je usklađenost kandidata i dalje nedovoljna.
Integracija je "reverzibilna" - pristup se može suspendovati ili povući ako se obaveze ne ispunjavaju, a mera mora biti srazmerna i ograničena na oblast u kojoj je problem.
Nakon završne međuvladine konferencije, a pre potpisivanja ugovora o pristupanju, zemlje kandidati dobile bi pravo na informisanje i konsultacije, kao i status posmatrača, uz dogovorena pravila o prisustvu sastancima Evropskog saveta, Saveta EU i njihovih pripremnih tela.
Posle potpisivanja Evropski parlament može da pozove posmatrače iz parlamenta zemlje pristupnice, a Komisija će razmotriti strukturisano političko učešće u svom radu. Ni u jednom od ta dva slučaja posmatrači ne bi imali pravo odlučivanja.
Zaštitne klauzule
Tri postojeće klauzule – ekonomska, klauzula o unutrašnjem tržištu i klauzula o pravosuđu i unutrašnjim poslovima – ostaju, ali s dužim rokom važenja. Dosad su mogle da se aktiviraju u roku od tri godine od pristupanja, a Komisija sada predlaže "znatno" duži rok, uz mogućnost produženja pod definisanim uslovima.
Dokument ne navodi o koliko godina je reč. Mere moraju biti ciljane, srazmerne, vremenski ograničene i podložne sudskoj kontroli.
Novina je institucionalna klauzula, koja bi važila 15 godina od pristupanja i odnosila se na ozbiljna kršenja temeljnih vrednosti EU i načela lojalne saradnje. Mere bi bile usmerene na zahvaćenu oblast politike, a kod sistemskih problema mogle bi biti i šire – u posebno teškim slučajevima sve do suspenzije prava glasa u Savetu.
Predlog podnosi Komisija, ili države članice uz obrazložen zahtev, a mere bi se smatrale usvojenim ukoliko ih Savet u zadatom roku ne odbije kvalifikovanom većinom. Time se izbegava jednoglasnost koju zahteva član 7 Ugovora o EU.
"Zaštitni mehanizmi aktiviraće se samo u slučaju ozbiljnih kršenja, odnosno postupanja protivno vladavini prava, demokratiji i našim vrednostima, a to podjednako važi za postojeće i za nove članice. Nema razlike među državama članicama", izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Dodala je da je EU mnogo naučila iz prošlosti i da ne želi da se neka iskustva ponove.
Prema rečima komesarke Marte Kos, to ne znači da će buduće članice imati drugačiji status unutar Unije.
"Sve države članice, i to posebno naglašavam, uživaće jednaka prava. Isto važi i za nove članice; ne želimo članstvo na dva nivoa. Da bi se pridružile našoj Uniji, zemlje moraju da ispune veoma visoke standarde u oblasti vladavine prava", rekla je Kos. "Moramo biti sigurni da nakon pristupanja nikada više neće pasti ispod tih standarda. To smo naučili iz ranijih iskustava. Reč je o tome da zaštitimo sebe."
Uvodi se i praćenje u periodu od zatvaranja pregovora do pristupanja. Savet na predlog Komisije može usvojiti mere koje bi počele da važe od prvog dana članstva. Kao krajnje sredstvo predviđena je klauzula o odlaganju pristupanja, a način odlučivanja o njoj tek treba precizirati. Nova članica bi se, izjavom priloženom uz ugovor o pristupanju, obavezala da u prvim godinama članstva ne blokira odluke o budućim proširenjima zbog bilateralnih sporova.
Priprema Unije
Evropska komisija smatra da Unija može da primi nove članice kroz ciljana prilagođavanja u okviru važećih ugovora.
Predlaže upotrebu tzv. pasarela klauzula za prelazak s jednoglasnosti na kvalifikovanu većinu – pri čemu bi se o njihovoj aktivaciji i dalje odlučivalo jednoglasno – kao i odlučivanje kvalifikovanom većinom u Savetu o međukoracima u pregovorima, poput otvaranja klastera. Za odluku o prijemu nove članice i dalje bi bila potrebna jednoglasnost.
Nove članice morale bi da učestvuju u radu Kancelarije evropskog javnog tužioca od dana pristupanja, a Komisija će pratiti pripreme, uključujući imenovanje tužilaca.
Šta to znači za Crnu Goru?
Prema oceni Evropske komisije, Crna Gora je na dobrom putu da ispuni sve preostale uslove i zatvori pregovore krajem 2026. ili početkom 2027. godine, kako bi postala članica 2028, što Komisija smatra realnim rokom.
"Crna Gora je uložila mnogo energije i mnogo toga je ispunila, pa smatramo da bi mogla da završi pregovore, njihov tehnički deo, krajem ove ili početkom sledeće godine. Radna grupa već priprema ugovor o pristupanju, tako da je, ako sve bude u redu, uključujući i dinamiku u državama članicama, moguće da Crna Gora potpiše ugovor sledeće godine. Posle toga sve zavisi od toga koliko će trajati ratifikacija", rekla je Kos.
Pozivajući se na dosadašnju praksu, po kojoj je ratifikacija trajala od jedne do dve godine, Kos je ocenila da je realno očekivati da Crna Gora postane članica 2028. godine, ako nastavi da ispunjava obaveze kao do sada.
Kao najizvesnija buduća članica, Crna Gora prva će osetiti nova pravila: Komisija navodi da će se novi pristup najpre primeniti na njene pristupne aranžmane, a potom i na buduće ugovore o pristupanju. Podgorica će morati da pokaže ne samo da je ispunila uslove, već i da ih održava, posebno u oblasti vladavine prava, pravosuđa i borbe protiv korupcije, jer se klauzule mogu primenjivati i 15 godina posle ulaska u EU.
Evropska komisija insistira na tome da novi pristup ne stvara članice "drugog reda": pravo glasa ostaje, uz mogućnost suspenzije u najtežim slučajevima i obavezu da se bilateralnim sporovima ne blokira dalje proširenje.
Prema najavi Komisije, paket proširenja očekuje se 28. oktobra, s okvirnim mapama puta za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, pod uslovom da te zemlje održe tempo reformi. One se za sada smatraju najnaprednijim u pristupnom procesu. Mape puta ne prejudiciraju ishod ni brzinu pregovora, već služe kao oslonac za rad Saveta EU. Strateška rasprava o proširenju na dnevnom je redu samita EU naredne nedelje.