Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Lideri EU se dogovorili o migracijama, razlike ostale


Izbegli i migranti na brodu Lifeline

Lideri Evropske unije postigli sporazum o migracijama kojim se predviđa otvaranje dobrovoljnih “kontrolnih centara” u kojima će se registrovati i preraspoređivati migranti spašeni u moru.

Nakon više od 12 sati razgovora, saopšteno je da će se razmotriti formiranje takvih centara i izvan Evrope, najverovatnije u severnoj Africi i na Balkanu, sporazumima sa tamošnjim državama.

To je zasada neizvesan poduhvat s obzirom na to da se Maroko protivi prihvatu migranata. Takođe, migranti i izbeglice kojima se odobri međunarodna zaštita biće raspoređeni među članice EU na dobrovoljnoj bazi, dok će ostali biti vraćeni u zemlje iz kojih su došli.

Dogovor je svakako pobeda za novog italijanskog premijera Đuzepea Kontea, koji je zapretio vetom, ukoliko EU ne pokaže veću solidarnost.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je opisala migracije kao najteže i najvažnije pitanje za EU, dodajući da ima još mnogo toga da se uradi kako bi se premostile razlike.

Konte: Italija nije sama

Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini rekao je da želi da EU preuzme konkretne obaveze kada je reč o migracijama, nakon što su lideri EU postigli dogovor o jačanju spoljnih granica bloka i razgovorima o novim centrima za prihvatanje migranata.

"Hajde da vidimo konkretno preuzimanje obaveza", rekao je u radijskom intervjuu Salvini, lider političke stranke Liga, koja je orjentisana protiv imigracija.

EU da preuzme konkretne obaveze: Mateo Salvini
EU da preuzme konkretne obaveze: Mateo Salvini

Italijanski premijer Đuzepe Konte, koji je tokom jučerašnjih razgovora blokirao usvajanje zaključaka, bio je u petak izutra optimističniji.

"Nakon današnjeg sastanka Evropskog saveta imamo odgovorniju i jedinstveniju Evropu. Italija više nije sama”.

Konte je u četvrtak, 28. juna, stavio do znanja da neće pristati na bilo kakvo zajedničko saopštenje dok ne dobije šta želi vezano za migracije, rekavši da "želi dela".

On je tražio da sve članice Unije "solidarno otvore svoje luke", raspodele i da svi prihvate imigrante koji dospeju u teritorijalne vode.

Konte je rekao da će staviti veto i na dogovore o evropskoj odbrani i drugim usaglašenim temama, ako se sve okrene rešenju za ranije pristigle migrante koje odbijaju da solidarno prihvate partneri u EU, što je izazvalo sukob i pretnju raskola u nemačkoj vladi.

Italija je godinama glavna tačka preko koje afrički migranti, rizikujući putovanje preko Sredozemnog mora, nastoje da se domognu boljeg života u EU. Doduše, prema podacima BBC-a, ove godine je više migranata stiglo preko Španije – 17.045, Italije 16,326, a Grčke 13.120.

Vlada u Rimu je nedavno prekinula prihvat brodova sa migrantima koji plove ka italijanskim lukama.

Makron: Pobedila evropska saradnja

Detalji dogovora nisu saopšteni, ali je francuski predsednik Emanuel Makron novinarima rekao da je "evropska saradnja pobedila" umesto blokade ili odluka na nivou nacionalnih država koje ne bi bile ni efikasne niti dugoročne, te da je "iskazana solidarnost sa zemljama prvog ulaska".

"Ovaj sporazum nam omogućava dosledan pristup fenomenu migracija, da sarađujemo sa trećim zemljama, pre svega u Africi, ali i na Bliskom istoku. Postoji i veća spremnost da se zaštite naše granice jačanjem obaveza koje ćemo u tom smislu preuzeti. To takođe uključuje i osnaživanje naših pravila za prijem migranata te organizavanje centara na evropskoj teritoriji za hjihov prihvat”.

Lideri EU dogovorili su se da uspostave zajedničke lokacije za obradu zahteva za dobijanje azila i da se migrantima ograniči kretanje unutar evropskog bloka, jer se time ugrožava bezgranični šengenski režim. Međutim, BBC ocenjuje da je sporazum prepun “začkoljica”, zagrada i zareza, tako da se postavlja pitanje kako će biti primenjen.

Zvaničnici iz Francuske i drugih zemalja nisu iskazali preveliku volju da se "otvore granice", ali su spremni da raspodele deo pristiglih i budućih izbeglica i migranata.

To jedino oštro odbijaju zemlje Višegradske grupe koje naglašavaju da je ključno sprečiti dolazak brodova koji krijumčare imigrante preko granica Unije.

U prepunjenim kampovima u Grčkoj i Italiji nalazi se oko 160 hiljada izbeglica i migranata.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki je zadovoljan dogovorom

“To je u stvari veoma dobar kompromis. Saopštenje o dobrovoljnom prihvatu migranata takođe počiva na dogovoru. Zbog toga smo veoma zadovoljni”.

Merkel: Optimista sam, mada su razlike ostale

Nemačka kancelarka Angela Merkel je navela da je migrantsko pitanje "izazov koji može odlučiti sudbinu EU".

„Sve u svemu, nakon intenzivne debate o najizazovnijoj temi za Evropsku uniju – tačnije o migracijama – dobar je znak da smo se mogli dogovoriti o završnom tekstu. Austrijsko predsedništvo Evropskom Unijom imaće mnogo toga da uradi. Dogovorili smo se o pet smernica, ali za dve još uvek nedostaje zajednički, evroski sistem azila. Međutim, optimista sam nakon današnjeg samita da zaista možemo da nastavimo rad iako ima još mnogo toga da se učini da se premoste razlike“.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron
Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron

Ona se suočava sa ultimatumom koji joj je do nedelje dao njen ključni koalicioni partner Horst Zehofer za zaustavljanje imigranata na nemačkim granicama. U suprotnom, Vladi u Berlinu preti pad.

Da bi se smanjio maksimalni broj brodova koji dolaze u evropske vode, Tusk je predložio da se stvore "platforme za iskrcavanje van Evrope" za migrante spasene na moru, što bi "dovelo do kraja ekonomski model krijumčara ljudi", što je pozdravio austrijski kancelar Sebastijan Kurc, čija zemlja od 1. jula preuzima predsedavanje EU.

“Drago nam je da smo da ćemo po prvi put uspostaviti centre za migrante izvan Evropske unije. Kao što znate, odranije smo tražili stvaranje zaštićenih zona ili takozvanih ‘platformi za iskrcavanje’ izvan Evrope. Ova ideja je dobila podršku i sada se nalazi u završnom tekstu”.

Bilo je predviđeno da se na samitu deblokira reforma evropskog prava azila, ali je to napušteno kao cilj zbog prevelikih razlika. Jedna od ideja je i promena takozvane “Dablinske regulative” tako da bi se mogao razmotriti zahtev migranata za azilom u prvoj bezbednoj zemlji u koju stignu.

Sprečiti krijumčare

Evropski savet smatra da preduslov za funkcionisanje politike EU leži u razumnom pristupu migraciji i efikasnijoj kontroli spoljnih granica Unije, navodi se u tekstu zaključaka.

Savet EU odlučan je u nameri da spreči ponovljanje nekontrolisanog priliva migranata, kakav se dogodio pre tri godine, kako bi se ograničila protivzakonita migracija na svim postojećim rutama.

Broj migranata koji ilegalno ulaze u EU pao je za 96 odsto u odnosu na 2015, kada je migrantska kriza dostigla vrhunac.

Kada se radi o centralnoj Sredozemnoj ruti, neophodno je pojačati napore sa ciljem zaustavljanja krijumčara koji deluju u blizini Libije i u drugim delovima te rute, navodi se u tekstu.

Neredi na Horgošu: Suzavcem na izbeglice
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:41 0:00

Lideri EU navode da su dodatni napori neophodni i na istočnoj Sredozemnoj ruti, kako bi se u potpunosti sprovelo zajedničko saopštenje EU i Turske i sprečili novi dolasci migranata iz Turske.

Tokom samita u Briselu, lideri su istakli da je neophodno definitivno obustaviti rad krijumčara i sprečiti tragične gubitke eliminisanjem motiva za polazak na opasna putovanja preko Sredozemnog mora.

Evropski savet se saglasio oko pokretanja druge tranše sredstava za smeštaj migranata u Turskoj i oko uplate u Fondu poverenja u Africi u vrednosti od 500 miliona evra iz rezervi Evropskog fonda za razvoj (EDF).

Dugoročno se planiraju veće investicije u Afriku kako bi se pomoglo ovom kontinentu da sprovede “značajnu društveno-ekonomsku transformaciju” tako da tamošnje stanovništvo ne mora da odlazi u inostranstvo za boljim životom.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG