Dostupni linkovi

Brisel upozorava na dolazeći talas lažnih vesti o vakcinama


Vera Junova, evropska komesarka za vrednosti i transparentnost, sa pres konferencije u Briselu je upozorila da tek nadolazi talas lažnih vesti, koje će sada ciljati vakcinu protiv korona virusa

Evropska unija (EU) namerava da se sve više osloni na provere, online platforme i stratešku komunikaciju, kako bi se izborila sa kampanjom dezinofrmacija koja je naročito uzela maha u toku pandemije.

EU je zato pozvala i zemlje Zapadnog Balkana da se pridruže strategiji protiv širenja lažnih vesti.

“Dezinformacije mogu biti jednako opasne kako u EU tako i u drugim državama. Predlažemo da se fokusiramo i na Zapadni Balkan. Verujemo da bi Zapadni Balkan trebao da nam se pridruži u stvaranju sistema koji digitalni svet čini pouzdanijim i manje zastrašujućim i zavaravajućim za ljude”, izjavila je potpredsednica Evropske komisije (EK) Vera Jurova.

Ko je target lažnih informacija?

U zajedničkoj informaciji koju je objavila EK se podvlači da operacije dezinformacija i stranog uticaja oko COVID-19 nisu usredsređene samo na EU ili pojedine države članice jer su, kako se kaže, ciljane i treće zemlje.

S obzirom na rizike i pretnje koje predstavljaju kampanje za dezinformaciju, EU je počela da šalje pravovremene, dosledne, koherentne i vidljive poruke publici širom sveta, posebno u neposrednom susedstvu EU, kao što je Zapadni Balkan.

Kako bi se suprotstavili narativima o nedostatku pomoći EU trećim zemljama, razmeštene su komunikacijske kampanje u nekoliko zemalja, uključujući i evropsko susedstvo.
Iz dokumenta Evropske komisije

“Na primer, kako bi se suprotstavili narativima o nedostatku pomoći EU trećim zemljama, razmeštene su komunikacijske kampanje u nekoliko zemalja, uključujući i evropsko susedstvo”, stoji u dokumentu EU.

U zajedničkom saopštenju EK se podvlači da je kriza COVID-19 takođe uveliko pogoršala slične izazove širom sveta, uključujući i nezavisne medije kao zaštitnike demokratije i ljudskih prava.

EU će pratiti kretanja u skladu sa Akcionim planom za ljudska prava i demokratiju u periodu 2020-2024, a u dokumentu se ističe da će Brisel obratiti posebnu pažnju na situaciju u istočnom i južnom susedstvu i na Zapadnom Balkanu.

“Sve ovo postavlja pitanja oko sposobnosti medija i civilnog društva da u potpunosti igraju ulogu u suprotstavljanju dezinformacijama. EU mora da pojača i političku i praktičnu podršku nezavisnim medijima i novinarima u EU i širom sveta, kao i da pomaže organizacijama civilnog društva u njihovim naporima da prate i izveštavaju o ograničenjima slobode izražavanja i građanskog prostora”, poručuje se u dokumentu.

COVID-19 kao ‘testni slučaj’

“Korona virus je praćen masovnom infodemijom - lažnim i pogrešnim informacijama. Neke od ovih informacija imaju za cilj da štete EU i državama članicama. Pokušava se time potkopavanje naše demokratije i kredibiliteta EU. Dezinformacija u vremenu korona virusa može ubiti”, poručio je visoki predstavnik EU i potpredsednik EK Žozep Borelj (Josep Borrell).

"Korona virus je praćen masovnom infodemijom - lažnim i pogrešnim informacijama ciljanim od strane stranih aktera", kaže evrpski komesar za spoljne poslove Žozep Borelj.
"Korona virus je praćen masovnom infodemijom - lažnim i pogrešnim informacijama ciljanim od strane stranih aktera", kaže evrpski komesar za spoljne poslove Žozep Borelj.

On je naglasio da će Brisel ojačati delovanje, pojačavanjem konkretne saradnje na području strateške komunikacije i javne diplomatije.

Dokument EK identifikuje Rusiju i Kinu kao glavne aktere koji šire lažne vesti. U saopštenju se ističe da je EU reagovala na pretnju koju su u krizi COVID-19 predstavljale dezinformacije, pogrešne informacije i operacije stranog uticaja.

“Međutim, obim potencijalnog uticaja na zdravlje građana i stabilnost naših društava, kao i praznine koje je on otkrio, zahtevaju stalne napore na ubrzavanju ovog rada”, upozorava se u dokumentu.

U njemu se podvlači da je kriza COVID-19, postala probni slučaj koji pokazuje kako se EU i njena demokratska društva suočavaju sa ovim izazovom.

Novi talas lažnih vesti na vidiku

Evropska komesarka za vrednosti i transparentnost, Vera Jurova je upozorila da tek dolazi talas lažnih vesti koje će sada ciljati temu vakcine protiv korona virusa.

Laganje nije nešto novo. Ali ono što me plaši je kako mi tako lako verujemo.
Vera Jurova, evropska komesarka za vrednosti i transparentnost

“Laganje nije nešto novo, ali ono što me plaši je kako mi tako lako verujemo”, upozorila je Jurova.

Ona je naglasila da EK ne namerava da formira “ministrastvo istine” već da želi da se građanima nudi proverena informacija i stvori sigurniji digitalni prostor.

Posebni fokus na onlajn platforme

U dokumentu EK se naglašava da u toku pandemije onlajn platforme nisu uspele da osnaže proveru činjenica, istraživače ili organizacije civilnog društva, koje imaju ključnu ulogu u borbi protiv lažnih vesti.

“Stoga su potrebni dodatni napori i razmena informacija na platformama društvenih medija, kao i veća transparentnost i veća odgovornost. Ovo ukazuje na potrebu za sprovođenjem i jačanjem politika koje su se platforme obavezale da sprovode u skladu sa Kodeksom prakse”, stoji u strategiji EU.

EU zahetva od platformi da pružaju podatke o implementaciji svojih politika kako bi obavestile korisnike kada su u interakciji sa dezinformacijama.

Od istih se takođe zahteva da prijavljuju sve slučajeve manipulacije u društvenim medijima i zloupotrebe operacija ili koordinisano neovlašteno ponašanje otkriveno na njihovim servisima.

Potpisnici Kodeksa treba da dostave podatke, kad god je moguće, o politikama koje se preduzimaju za ograničavanje plasmana u oglašavanju vezanom za dezinformaciju o COVID-19 na njihovim sopstvenim uslugama.

Platforme i operateri reklamnih mreža takođe bi trebalo da daju takve podatke o pravilima za ograničavanje plasmana oglašavanja na veb lokacijama trećih strana koje koriste dezinformacije oko COVID-19, kako bi privukli prihode od reklama.

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG