Evropska unija je poručila da rasvetljavanje sudbine osoba koje se i dalje vode kao nestale iz perioda sukoba predstavlja veoma važan element dijaloga koji se vodi uz posredovanje Evropske unije.
Portparol Evropske komisije potvrdio je da su 28. jula forenzički stručnjaci Forenzičkog tima Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) pružili podršku kolegama iz Instituta za sudsku medicinu Kosova u proceni lokacije u Zubinom Potoku, sa ciljem utvrđivanja mogućeg mesta neobeležene grobnice povezane sa nestalim osobama.
Kako je saopšteno iz Brisela, EULEX ne sprovodi krivične istrage, jer je to "u nadležnosti kosovskih vlasti".
"Zajednička komisija za nestala lica, uspostavljena na osnovu Deklaracije o nestalim osobama iz 2023. godine i kojom predsedava specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, postoji upravo kako bi nadgledala sprovođenje te deklaracije, pomogla u rasvetljavanju sudbine osoba koje se i dalje vode kao nestale i pružila porodicama i njihovim najbližima odgovore i mogućnost da zatvore ovo bolno poglavlje", naveo je portparol Evropske komisije u pisanom odgovoru dostavljenom medijima.
Potvrđeno je i da je Evropska unija obezbedila finansijsku podršku Institutu za sudsku medicinu Kosova kako bi podržala ove napore.
U selu Mali Kaluđer u opštini Zubin Potok, na severu Kosova, kosovske vlasti već nekoliko dana nastavljaju iskopavanja u potrazi za posmrtnim ostacima osoba nestalih tokom rata na Kosovu.
Iskopavanja su počela 28. jula, nakon sumnji da se na toj lokaciji nalazi neobeležena grobnica sa posmrtnim ostacima osoba nestalih tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine.
Kosovsko Specijalno tužilaštvo saopštilo je da se dvojica muškaraca, uhapšena istog dana u regionu Mitrovice zbog sumnje da su počinili ratne zločine protiv civilnog stanovništva, dovode u vezu sa ovim slučajem.
Članovi porodica grupe Albanaca za koje se veruje da bi mogli biti sahranjeni na toj lokaciji kažu da sa strepnjom čekaju završetak iskopavanja.
Lideri Kosova i Srbije usvojili su 2. maja 2023. godine Deklaraciju o nestalim osobama, kojom su se obe strane obavezale da intenziviraju napore na rasvetljavanju sudbine osoba nestalih tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine.
Deklaracija ne predviđa izričitu obavezu otvaranja vojnih i policijskih arhiva, ali obavezuje strane da omoguće pristup svim relevantnim informacijama i dokumentima, uključujući poverljive materijale koji mogu doprineti pronalaženju nestalih.
Prema podacima Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, dokumentovano je 12.230 žrtava rata na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine.