Dostupni linkovi

Šta je novo u Deklaraciji Kosova i Srbije o nestalim osobama?


Vear Prekolaj plače uz grob brata na obeležavanju Dana nestalih osoba u Meji, 27. aprila 2023. Srpska vojska je u tom selu na Kosovu 1999. godine izvršila masakr.
Vear Prekolaj plače uz grob brata na obeležavanju Dana nestalih osoba u Meji, 27. aprila 2023. Srpska vojska je u tom selu na Kosovu 1999. godine izvršila masakr.

Deklaracija o nestalim osobama, koju su 2. maja usvojili premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u okviru dijaloga na visokom političkom nivou, donosi novu nadu jer su se strane obavezale da će dozvoliti pristup svim dokumentima koje poseduju, uključujući one sa oznakom "poverljivo".

To zaključuju Bekim Bljakaj (Blakaj) iz Fonda za Humanitarno pravo Kosovo i Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

On ističe da je ovo prvi put da su se dve strane obavezale da dozvole pristup "osetljivim dokumentima" u cilju rasvetljavanja sudbine nestalih lica tokom rata na Kosovu.

Na Kosovu se i dalje traga za oko 1.600 nestalih lica.

Objavljeno 30. avgusta 2021.
Objavljeno 30. avgusta 2021.

U Deklaraciji piše i da se daje potpuni pristup svim materijalima, beleškama, naredbama, dokumentima, video zapisima, audio snimcima i svim drugim dokumentima, uključujući i one koji imaju status "poverljivo", a nalaze se u posedu institucija Kosova i Srbije.

Bljakaj i Biserko ukazuju i da je Deklaracija o nestalim osobama ovoga puta "jača" jer je deo Sporazuma o normalizaciji odnosa na osnovu predloga EU te da će biti posledica ukoliko je strane ne budu poštovale.

Sporazum o normalizaciji odnosa, koji su dve strane prihvatile krajem februara, te Aneks za njegovu implementaciju od marta, je uključen u pregovarački okvir Kosova i Srbije u procesu evrointegracija.

Tako su obe strane prihvatile da će "svako nepoštovanje obaveza iz Sporazuma ili Aneksa imati direktne negativne posledice".

Nestale generacije
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:14:58 0:00

Šta se podrazumeva pod 'poverljivim' dokumentima?

U tekstu Deklaracije se ne pominje konkretno otvaranje vojnih ili policijskih arhiva.

Bljakaj ne veruje da će obe strane tako lako napraviti dostupnom dokumentaciju
Bljakaj ne veruje da će obe strane tako lako napraviti dostupnom dokumentaciju

Međutim, Bekim Bljakaj ukazuje da postoji reč "poverljivi dokumenti" te izrazio uverenje da bi takvi dokumenti rešili veći broj slučajeva nestalih lica.

Sonja Biserko takođe navodi da se reč "poverljivi dokumenti" odnosi na arhive vojnih ili policijskih organa i dodaje da bi podaci iz tih arhiva u velikoj meri pomogli da se nakon dve decenije rasvetli sudbina nestalih lica.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u izjavi medijima 2. maja rekao da je spreman da otvori sve arhive koje bi mogle da dovedu do pronalaska nestalih lica, uz napomenu da to isto očekuje i od kosovskih vlasti.

"Ne ljutite se, to isto mi tražimo i za Srbe koji su ubijeni na Kosovu i Metohiji", rekao je on.

Na Kosovu nije poznato gde se čuvaju važna ratne dokumenta, iako je pitanje otvaranja vojnih arhiva sa obe strane pokrenuto u okviru dijaloga još septembra 2021. godine.

Tada je Besnik (Bislimi) Bisljimi, zamenik premijera Kosova i šef kosovske delegacije za dijalog sa Srbijom, izjavio da će strane otvoriti arhive, uključujući i one "koje se odnose na Oslobodilačku vojsku Kosova".

Takođe, premijer Kosova Aljbin Kurti je 13. septembra 2021., novinarima rekao da u Centralnoj arhivi Kosova postoje dokazi i materijali Oslobodilačke vojske Kosova. Međutim, ta institucija je negirala tako nešto.

Postoji li volja da se otvore arhive?

Iako političari sa obe strane tvrde da će institucije biti transparentne - na šta su i obavezali Deklaracijom o nestalim osobama - Bekim Bljakaj i Sonja Biserko napominju da to "neće ići tako lako".

"Ne verujem da će strane tako lako napraviti dostupnom dokumentaciju ali ipak postoji nada jer će realizaciju da nadgleda evropska zajednica ili Evropska unija. Ukoliko procene da strane ne sprovode dogovoreno, mogu da se suoče sa sankcijama", ocenjuje on u izjavi za Radio Slobodna Evropa.

Biserko skeptična da će arhive biti otvorene
Biserko skeptična da će arhive biti otvorene

Biserko ukazuje da su arhive vojske i Policije Srbije do sada ostajale "nedodirljive" u slučajevima procesuiranja ratnih zločina, pa je zbog toga skeptična da će one sada biti otvorene zbog pitanja nestalih lica.

"Ako bi Srbija otvorila te arhive, morala bi da se suoči sa činjenicom da je odgovorna za mnoge stvari koje su se dešavale na Kosovu, jer se radilo pod kišobranom vojske, policije i raznih para grupa", navodi ona.

Pogrešno tumačenje Deklaracije?

Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo ističe i da je važno da javnost razume da se Deklaracija o nestalim osobama nikako ne odnosi na ratne zločine.

"Ovom Deklaracijom ne možemo da povežemo druge stvari, kao što su procesuiranje ratnih zločina, reparacija i tako dalje", poručuje Bljakaj.

Sonja Biserko pak ocenjuje da je Deklaracija o nestalima potpuna "bačena u stranu", te da je u fokusu uglavnom bila Zajednica opština sa srpskom većinom.

"Međutim, kažem, taj pritisak međunarodne zajednice će ovoga puta biti jači, češći i ozbiljniji nego što je bio prethodnih godina", kaže ona.

Šta kažu iz Udruženja porodica nestalih?

Ahmet (Grajçevci) Grajčevci, predsednik Koordinacionog saveta Udruženja članova porodica nestalih na Kosovu, smatra da je Deklaracija o nestalima nepotpuna, odnosno da nisu definisani jasni rokovi u okviru kojih bi se rasvetlila sudbina nestalih.

"Ako se ovo (potraga za eventualnim masovnim grobnicama) nastavi još 24 godine, to je jako zabrinjavajuće za članove porodice. Znamo da članovi porodica (nestalih) već 24 godine žive pod stresom i sa traumama oko rasvetljavanja sudbine svojih najmilijih. Međutim, ukoliko se Srbija bude pridržavala Deklaracije, ako sarađuje, nadam se da će uskoro doći do rešenja. Srbija dobro zna gde su masovne grobnice i gde su naši", smatra Grajčevci.

Koordinatorka srpskog Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu, Silvana Marinković, smatra da usvojena Deklaracija neće pomoći u rasvetljavanju sudbine nestalih jer "nije dogovoreno ništa novo".

Marinković: Deklaracija neće pomoći u rasvetljavanju sudbine nestalih
Marinković: Deklaracija neće pomoći u rasvetljavanju sudbine nestalih

Prema njenim rečima gotovo sve stavke u Deklaraciji su bile ranije dogovorene i trebale su da ih sprovode Radne grupe u okviru Vlade Kosova i Srbije.

"Očekivali smo da se konkretno krene sa radom, da se usaglase konkretni koraci, sve to isto je i ranije dogovoreno ali nije ispoštovano. Očekivala sam i da bar po jedan član (srpskih i albanskih porodica nestalih lica) bude prisutan na sastanku kada se razgovaralo o nestalima, kako bi odmah na licu mesta ukazali na greške", kaže za RSE Silvana Marinković.

Pitanje nestalih kroz ranije sporazume i saradnja

Zajednička radna grupa za nestala lica osnovana je 2004. godine, pod pokroviteljstvom specijalnog predstavnika za Kosovo generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Međutim, komisije za nestala lica Vlade Kosova i Srbije su se poslednjih godina uglavnom međusobno optuživale, a konkretnije saradnje u okviru zajedničke radne grupe na terenu nije bilo.

Takođe pitanje nestalih lica je pokrenuto i u okviru dijaloga Kosova i Srbije 2020. godine, ali osim "usaglašavanja stavova" dveju strana oko tog pitanja, konkretnog pomaka nije bilo.

Tokom rata na Kosovu 1998-1999. ubijeno je oko 13.000 osoba iz svih etničkih zajednica, više od 800.000 je bilo raseljeno a oko 6.000 nestalo.

U masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno je na stotine tela ubijenih kosovskih Albanaca. Do sada je iz Srbije na Kosovo vraćeno oko 1.000 posmrtnih ostataka.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG