Ni posle višečasovnih pregovora u Briselu 18. avgusta, Kosovo i Srbija, uz posredovanje Evropske unije (EU), nisu postigli dogovor o srpskim tablicama i dokumentima.
Međutim, predavač na vašingtonskom Univerzitetu Džons Hopkins (Škola za napredne međunarodne studije) Edvard P. Džozef (Edward P. Joseph) za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da – sa tehničke tačke gledišta – Kosovo i Srbija mogu brzo da postignu dogovor o ovim pitanjima.
Prema njegovim rečima, dovoljno je imati političku volju, jer ove teme nisu nove za obe strane.
Iako nije želeo da komentariše kako bi mogao da izgleda sporazum dve zemlje, rekao je da je uveren da je na sastanku 18. avgusta izneto mnogo predloga.
"Ovo pitanje je u potpunosti rešivo i u to ne treba sumnjati. Pitanje automobilskih tablica je već duže vreme na dnevnom redu, tako da se rešenje može naći, uz dobru volju obe strane", ističe Džozef.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) rekao je na pres-konferenciji da će se pregovori nastaviti, iako dogovor nije postignut.
Upitan ko bi mogao da se suoči sa većim pritiskom na predstojećim pregovorima, Džozef kaže da će sve zavisiti od predloga.
"Ako je jedna strana dala konstruktivan predlog, a druga nije odgovorila, onda će ova druga biti pod većim pritiskom – i to s pravom. Uz dobru volju Srbije da živi sa Kosovom kao susedom, i uz dobru volju Kosova da živi sa Srbijom kao susedom, ovo pitanje može da se reši. Tu nema sumnje", reči su Džozefa.
On je ponovio izjave američkog ambasadora na Kosovu Džefrija Hoveniera (Jeffrey Hovenier) da je korak Kosova da primeni odluke o srpskim registarskim tablicama i dokumentima u skladu sa briselskim sporazumima.
"Mogu da kažem da je američki ambasador na Kosovu rekao da je stav Kosova o dokumentima podržan i da je u skladu sa onim što je postignuto u Briselu pre izvesnog vremena", navodi predavač na vašingtonskom Univerzitetu Džons Hopkins.
Iako Džozef ovo pitanje vidi kao brzo rešeno, on ističe retoriku koju su poslednjih dana koristili lideri Kosova i Srbije.
"Retorika predsednika Vučića o likvidaciji Srba je iznad svakog prihvatljivog nivoa. Takav jezik je korišćen u vreme rata, posebno u Bosni i Hercegovini, njime su Srbi opravdavali etničko čišćenje. Sa druge strane, na Kosovu opozicija kritikuje premijera Kurtija da tako nešto radi. Ali postavlja se pitanje - da li neko u Srbiji kritikuje Vučića zbog jezika kojim se služi?", pita Džozef.
Prema njegovim rečima, stranke će moći da iskoriste podele koje već postoje pre nego što se pozicioniraju na određene teme.
Šta je rečeno posle sastanaka Kurtija i Vučića?
Visoki predstavnik EU Žozep Borelj rekao je da sastanci 18. avgusta u Briselu premijera Kosova i predsednika Srbije, uz posredovanje EU, nisu "obični sastanci", već "sastanci koji se bave upravljanjem kriznim situacijama".
Sastanci u Briselu sazvani su nakon što su Srbi na Kosovu 31. jula i 1. avgusta postavili barikade u znak nezadovoljstva odlukom Vlade u Prištini da sprovede dve odluke: o srpskim automobilskim tablicama i dokumentima.
Kosovo i Srbija imaju sporazum o slobodi kretanja od 2011. godine.
Srbija je to odmah sprovela.
Kosovo je 1. avgusta – na nekoliko sati – sprovelo tačku za ulazno/izlazni dokument i odložilo primenu odluke za 1. septembar, kako bi se smanjile tenzije na severu.
U međuvremenu, Srbi na severu Kosova su uklonili barikade.
Sjedinjene Države i EU takođe su zatražile odlaganje ove odluke, iako su rekli da ih Kosovo ima pravo da sprovodi.
Premijer Kurti se nakon sastanaka nije izjašnjavao, dok je Vučić - dok su sastanci održavani u Briselu - sazvao sastanak sa predstavnicima Srba sa Kosova, koji će biti održan u nedelju, 21. avgusta, u Beogradu, navode mediji u Srbiji.
- Evropski primeri za rešavanje pitanja Zajednice opština sa srpskom većinom
- Ambasador Hil: Modeli poput Zajednice srpskih opština postoje širom Evrope
Šef Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković rekao je novinarima da će Vučić još neko vreme ostati u Briselu i da će se srpskoj javnosti obratiti u Beogradu 19. avgusta.
U zgradi EU u kojoj se vodio dijalog bio je i izaslanik Sjedinjenih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar).
Američka strana ne učestvuje u dijalogu, ali SAD u potpunosti podržavaju napore EU u procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova.
- Kosovo moguće odustaje od dokumenata ako to uradi i Srbija, poručio Kurti
- Susreti Vučića sa Lajčakom i Escobarom u Briselu
Kurti i Vučić su se u Briselu 17. avgusta odvojeno sastali i sa šefom NATO-a Jensom Stoltenbergom.
Stolteneberg je rekao da je na Beogradu i Prištini da izbegnu eskalaciju situacije i da misija NATO-a na Kosovu (KFOR) posmatra situaciju i spremna je da interveniše u slučaju destabilizacije.
Dijalog Kosova i Srbije počeo je pre 11 godina.
Do sada je postignuto više od 20 sporazuma u oblastima kao što su energetika, telekomunikacije, pravosuđe, carina, sloboda kretanja, ali nisu svi sprovedeni.
Dijalog Srbije i Kosova 2011-2020.
Kosovo insistira da se dijalog za normalizaciju odnosa zaključi uz obostrano priznanje dve zemlje.
Srbija, pak, traži kompromisno rešenje.
Stanovnici prestonica Kosova i Srbije – Prištine i Beograda – smatraju da je dogovor dve države moguć, ali su svesni da put do njega nije lak.
Facebook Forum