Pomoć Evropske unije (EU) zemljama Zapadnog Balkana na polju vladavine prava je imala mali uticaj na unapređenje fundamentalnih reformi u regionu, navodi se u specijalnom izveštaju koji je objavio Evropski revizorski sud (ECA).
„U kontekstu nedovoljne političke volje i nedostatka angažovanja, podrška EU je uglavnom bila nedovoljna da se uhvati u koštac sa upornim problemima u oblastima kao što su nezavisnost pravosuđa, koncentracija moći, političko mešanje i korupcija“, navodi se u izveštaju evropskih revizora.
Dodaje se pritom da je došlo do „određenih tehničkih i operativnih reformi“.
Juhan Parts, član evropskog revizorskog suda nadležan za objavljeni izveštaj je izjavio da podrška EU vladavini prava na Zapadnom Balkanu „očigledno nije bila uspešna u donošenju velikih promena“.
„Skroman napredak postignut u poslednjih 20 godina ugrožava ukupnu održivost podrške EU koja se pruža u okviru procesa pridruživanja. Stalne reforme gube kredibilitet ako ne daju opipljive rezultate“, naveo je Parts.
EU je u periodu 2014-2020 za vladavinu prava na Zapadnom Balkanu dala oko 700 miliona eura.
U poslednjih 20 godina, pomoć EU u sprovođenju reformske agende se zasniva na finansijski aspekat i politički dijalog. Izveštaj evropskih revizora nastoji da utvrdi da li je ova pomoć bila adekvatna.
U objavljenom izveštaju se naglašava da prioriteti EU za vladavinu prava na Zapadnom Balkanu su jasni i generalno pretočeni u konkretne akcije u okviru predpristupnih instrumenta.
Ipak, zaključuje se u dokumentu da ključni rizici za održivi uticaj delovanja ovih instrumenata ostaju nedovoljno ublaženi.
Evropski revizori takođe ukazuju na nedoslednu primenu preduslova za finansiranje i implementaciju projekata.
„EU je suviše retko koristila mogućnost obustavljanja pomoći ukoliko korisnik ne poštuje osnovne principe demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava“, stoji u izveštaju.
Takođe se kritikuje EU zbog nedovoljne podrške civilnom društvu koja se, kako stoji, uglavnom zasniva na kratkoročnim projektima.
Iz kabineta evropskog komesara za proširenje Olivera Varhelyia – adrese odakle se dodeljuje finansijska pomoć zemljama regiona, pozdravljaju nalaze izveštaja evropskog revizora.
U pisanoj izjavi koju je portparolka Ana Pisonero dostavila medijima se navodi da je izveštaj prepoznao da je podrška EU „doprinela reformama koje su dovele do nekih pozitivnih pomaka u vladavini prava“, poput poboljšane efikasnosti pravosuđa i razvoja relevantnog zakonodavstva.
„Vladavina prava ostaje kamen temeljac procesa pridruživanja i odrediće ukupni tempo napretka partnera u proširenju na njihovom putu ka EU“, izjavila je Pisonero.
Izveštaj ECA stiže u trenutku kada aktivnosti za proširenje EU tapkaju u mestu, jer se trenutne zemlje članice bore sa pandemijom virusa korona, ali i zbog autoritarnih vlasti u nekim zemljama Zapadnog Balkana.
Potencijalno članstvo u EU je bila snažan zamajac napretka na Balkanu od raspada bivše Jugoslavije tokom rata 1990-ih godina.
Hrvatska i Slovenija su postale članice Unije, ali ona nije primala nove države u svoje članstvo od 2013. godine.
