Dostupni linkovi

Posledice odbijanja Srbije da izruči radikale Hagu


Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, je pred Savetom bezbednosti 8. juna 2021. kazao da je Srbija, osim Mladića, Tribunalu u Hagu isporučila i druge visoke zvaničnike vojnog i političkog vrha. Na fotografiji je Vučić pred obraćanje Skupštini UN 26. septembra 2019.

Sasvim je sigurno da ni Evropska unija (EU) niti Sjedinjene Države (SAD) neće odustati od zahteva koji je i pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) bio upućen Srbiji, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivana Žanić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP).

Radi se o zahtevu za poštovanje presuda Tribunala u Hagu kao i da isporuči dvoje članova Srpske radikalne stranke (SRS) Međunarodnom rezidualnom mehanizmu,

Predstavnici Ujedinjenog Kraljevstva i SAD-a, ali i najviši zvaničnici Međunarodnog rezidualnog mehanizma u Hagu, pozvali su Srbiju 8. juna u Savetu bezbednosti da poštuje presude Tribunala i apelovali na zvanični Beograd da izruči Petra Jojića i Vjericu Radetu, članove SRS, koji su optuženi za nepoštovanje suda.

Šta posle ocena Saveta bezbednosti?

Sednica Saveta bezebednosti, na kojoj su predstavnici Međunarodnog rezidualnog mehanizma predstavili izveštaj o radu, održana je u svetlu pravosnažne presude koju je Mehanizam istog dana izrekao ratnom komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH) od 1992. do 1995. godine.

Serž Bramerc (Serge Brammertz), glavni tužilac Mehanizma za krivične sudove u Hagu, je pred Savetom bezbednosti UN izrazio očekivanje da će u budućnosti biti procesuirani i drugi osumnjičeni za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije.

On je dodao da očekuje da reakcije na presudu Mladiću uključuju i poricanje genocida u Srebrenici, opsade Sarajeva i kampanje etničkog čišćenja koje je predvodio bivši komandant Vojske Republike Srpske.

Stavovi izneseni u Savetu bezbednosti nemaju pravnu težinu.

Ipak, Ivana Žanić podseća da se u poslednjih nekoliko izveštaja EU naglašava obavezu zvaničnog Beograda da procesuira osumnjičene za ratne zločine, prekine sa negiranjem genocida u Srebrenici, ali i da isporuči radikale Međunarodnom mehanizmu.

„Do sada, osim tih izveštaja i sporadičnih izjava pojedinih evropskih zvaničnika u medijima, nije bilo ni pravnih ni političkih konsekvenci, osim što je svaki put ta osuda zbog nepoštovanja obaveza sve jača. Sigurna sam da ni EU ni SAD neće odustati od tog zahteva“, ocenjuje Ivana Žanić.

Ko traži izručenje radikala?

Sudski Mehanizam u Hagu, koji je naslednik Haškog tribunala, je u decembru 2015. godine izdao nalog Srbiji za hapšenje i izručenje Vjerice Radete i Petra Jojića, članova ultradesničarske Srpske radikalne stranke (SRS), kako bi im sudio po optužbi za zastrašivanje, pretnje i nuđenje mita svedocima u postupku protiv lidera SRS Vojislava Šešelja.

Američki predstavnik u Savetu bezbednosti je 8. juna tokom sednice Saveta bezbednosti UN rekao da je razočaran nehajnim odnosom zvaničnog Beograda u ovom slučaju.

"Srbija je članica UN i ima važne međunarodne i regionalne obaveze, uključujući obaveze koje ima na putu pristupanja EU. Zbog toga je u obavezi da sarađuje sa Mehanizmom u Hagu”, rekao je američki diplomata.

Poziv Srbiji da sarađuje u ovom slučaju uputio je i predstavnik Velike Britanije u UN.

Šta je odgovor iz Beograda?

Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučilo je 2016. godine da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje članova SRS-a, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.

Taj stav srpskog pravosuđa ponovio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju pred članicama SB UN 8. juna 2021, uz napomenu da su institucije Srbije u više navrata izrazile spremnost i pružile potrebne garancije za preuzimanje sudskog procesa u slučaju Jojića i Radete.

Da je Srbija zaista želela da ih procesuira, to bi uradila pre šest godina, kaže Ivana Žanić.

“Uverena sam da to suđenje ne bi bilo na tom nivou na kom bi bilo pred Mehanizmom, jer vidimo kako postupci za ratne zločine teku u Srbiji”, smatra Žanić.

Kritika i zbog odnosa prema ratnim zločinima

Srbija je zbog nedostatka pažnje Zapada poslednjih godina imala previše prostora da manipuliše činjenicama o presudama za ratne zločine, ocenjuje za RSE Ivan Đurić, programski koordinator nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR).

U tom kontekstu on tumači i najnoviju odluku američke administracije da proširi opseg sankcija usmerenih ka pojedincima i organizacijama iz država Zapadnog Balkana koji ugrožavaju mir i stabilnost regiona.

Predsednik SAD-a Džo Bajden (Joe Biden) proširio je 8. juna opseg uredbe kojom se definišu sankcije za pojedince i organizacije iz država Zapadnog Balkana, koji ugrožavaju mir i stabilnost regiona.

Đurić smatra da taj potez pokazuje da se međunarodna zajednica vraća na pitanja s početka dvehiljaditih godina, kada je pažnja Zapada bila usresređena na procesuiranje ratnih zločina i suočavanje s prošlošću.

“Čim je ta pažnja nestala, mi smo nastavili sa praksom slavljenja ratnih zločinaca, njihovih gostovanja po državnim institucijama i okretanjem i od ono malo suočavanja s prošlošću koje je do tada postojalo”, smatra Đurić.

Prema izveštaju Fonda za humanitarno pravo, u Srbiji je tokom prošle godine nastavljen negativan trend dugog trajanja postupaka za ratne zločine i podizanja malog broja optužnica.

Tokom 2020., Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo je sedam optužnica, od kojih je pet iz ustupljenih predmeta iz BiH. Upravo to da su optužnice u najvećem broju slučajeva rezultat ustupanja predmeta iz Bosne i Hercegovine (BiH), a ne istrage Tužilaštva u Srbiji je i jedna od najvećih zamerki civilnog sektora.

Da li se saradnja s Hagom završava izručenjima?

Predsednik Srbije je u svom izlaganju kazao da Srbija osuđuje “užasan zločin” koji se dogodio u Srebrenici i izrazio saučešće porodicama žrtava “tog masakra”. Prema njegovim rečima, Srbija je, osim Mladića, Međunarodnom tribunalu u Hagu isporučila i druge visoke zvaničnike vojnog i političkog vrha.

Komentarišući izjavu predsednika Srbije, Ivan Đurić kaže da saradnja ne podrazumeva samo izručivanje optuženih.

“Saradnja sa Hagom znači da se njihove presude priznaju u Srbiji, da nema negiranja od strane državnih institucija i zvaničnika, da se pokreću novi sudski procesi pred Sudom za ratne zločine u Srbiji na osnovu dokaza koji su izvedeni pred Haškim tribunalom. Dakle, da se primenjuje zakonodavstvo koje kaže da, ako ste osuđeni za ratne zločine, gubite privilegije koje imate kao penzionisani pukovnici, generali i tako dalje. To je suštinska saradnja sa Tribunalom u Hagu“, kaže Đurić.

Kakav je tretman haških osuđenika u Srbiji?

Predstavnici Inicijative mladih za ljudska prava su 2017. godine od premijerke Srbije Ane Brnabić zatražili da smeni tadašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vulina, nakon što je najavio da će osuđeni ratni zločinac Vladimir Lazarević biti predavač na Vojnoj akademiji.

Vulin, ne samo da nije smenjen nego je u drugom mandatu premijerke Brnabić prešao na poziciju ministra odbrane, sa koje je, podsetimo, na dan izricanja presude Ratku Mladiću izjavio da je u pitanju ne presuda nego osveta, te dodao da je Haški sud proglasio Srbe za genocidni narod.

Kada je o Larević reč, on je dobio status predavača. U Srbiju se inače vratio 2017. godine, nakon odslužene desetogodišnje zatvorske kazne zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu.

Na aerodromu u Nišu dočekali su ga tadašnji ministti pravde i odbrane Nikola Selaković i Bratislav Gašić, koji su iz Holandije doputovali vladinim avionim sa Lazarevićem, a dočeku su prisustvovali i tadašnji ministar rada Aleksandar Vulin i Ljubiša Diković, koji je tada bio na poziciji načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

U svom prvom obraćanju Lazarević je negirao krivicu, tvrdeći da je osuđen "bez ijednog materijalnog dokaza".

Hag nakon kraja
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:21:11 0:00

Zločine zbog kojih je pred Međunarodnim mehanizmom osuđen na 10 godina zatvora u javnom prsotoru je više puta negirao i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji je do prošle godine bio i poslanik u Narodnoj skupštini Srbije.

Lider radikala je 2018. godine osuđen za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.

U zatvor nije otišao, jer mu se uračunalo vreme koje je proveo u pritvoru do izricanja pravosnažne presude.

Podsetimo i na skandal koji je pre tri godine izazvala privatna televizija Hepi, odlukom da u to vreme prvostepeno osuđenog Ratka Mladić uključi uživo u jednu od svojih emisija.

Olivera Zekić, tadašnja članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji sprovodi medijske zakone u sferi elektronskih medija, je tim povodom izjavila da “i oni koji su osuđeni za ratne zločine imaju pravo da telefoniraju”, a postupak televizije, koja ima nacionalnu frekvenciju i smatra se da je naklonjena aktuelnoj vlasti, okarakterisala kao “borbu za tržište i gledaoce”.

Skupština Srbije je 2010. godine, u vreme vlasti danas opozicione Demokratske stranke (DS), donela Deklaraciju o o osudi zločina u Srebrenici.

Iako se taj dokument poziva na presudu Međunarodnog suda pravde, kojom je utvrđeno da je u Srebrenici jula 1995. godine izvršen genocid, u tekstu deklaracije se termin “genocid” ne pominje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG