Dostupni linkovi

Državni blagoslov za crkveni šamar ženama


O pitanju nataliteta sa SPC: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa patrijarhom Irinejom u Beogradu
O pitanju nataliteta sa SPC: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa patrijarhom Irinejom u Beogradu

Nakon nezapamćenih mizoginih ispada dvojice članova Sinoda Srpske pravoslavne crkve, usledio je još jedan simbolični šamar ženama u Srbiji. Naime, predsednik države Aleksandar Vučić primio je patrijarha Irineja sa kojim je iza zatvorenih vrata, kako je saopšteno, razgovarao o političkim pritiscima na Srbiju, izgradnji hrama Svetog Save u Beogradu, ali, što posebno zabrinjava, i o pitanju nataliteta. Šta je patrijarh o tome mogao reći predsedniku države i zbog čega je uopšte predsednik sa njim razgovarao o toj osetljivoj temi nakon nedavnih i patrijarhovih šokantnih izjava o ženama?

Čak i da je Srbija nekakva orijentalna teokratija, teško bi se mogla progutati optužba Amfilohija, mitropolita crnogorsko-primorskog, da su Srpkinje majke čedomorke: “One u svojim utrobama pobiju za jednu godinu više dece nego što su pobili Musolini i Hitler i Broz i ovi koji su ovde na Kosovu i Metohiji“, rekao je sredinom oktobra prilikom služenja liturgije u Pećkoj patrijaršiji.

'Amfilohijev govor mržnje treba sankcionisati'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:59 0:00

Ni patrijarh srpski Irinej nije odoleo izazovu da stane u odbranu Amfilohija, pa je preporučio „srpskim materama da su dužne da rađaju decu po božijemu blagoslovu i da na taj način ostanemo u istoriji, iako smo postradali."

Srbija je sekularna država, ali na to, izgleda, često treba podsećati i Crkvu i srpske zvaničnike.

„Ovde se vlast odavno ne ponaša kao da je Srbija sekularna država; i ne samo vlast, nego i veliki delovi društva ovde ne prihvataju sekularni princip kao dominantni u našem društvu“, kaže za Radio Slobodna Evropa Milivoj Bešlin, naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. On podseća da SPC izlazi na javnu scenu i traži za sebe ulogu političkog arbitra od kraja osamdesetih godina, kada počinje sunovrat ovog društva, ekspanzija nacionalizma i antagonizovanje u regionu, ratovi i mržnja, čemu je Crkva i te kako doprinela.

„Srpska pravoslavna crkva, dakle, već vrlo dugo ima upliv u politička pitanja, izjašnjava se o temama koje su par ekselans političke i s one strane verskog, što bi trebalo da je njen domen uticaja.“

Nakon petooktobarskih promena uticaj Crkve je dodatno porastao.

„Da bismo danas svedočili tome da neki od vladika, pre svih Amfilohije i Irinej Bulović, a i sam patrijarh, daju izjave koje su zaista ekstremističke i koje su na ivici skandala i, što je najgore od svega, na to nema adekvatne ni društvene, ni političke reakcije“, ukazuje Bešlin.

Sekularizam, razume se, nije ateizam; crkva, dakle, ima pravo da doprinosi društvenoj debati, ali zašto to Srpska pravoslavna crkva čini ovakvim agresivnim istupima i zašto samo sa njom opšte predstavnici vlasti?

Jedan komentator će s pravom primetiti da što se države i predsednika tiče, SPC ima isti stepen prioriteta ko i Jehovini svedoci.

„Ne može samo jedna crkva u sekularnoj državi da ima pravo na mišljenje i da se to mišljenje uvažava, a da druge to pravo nemaju. Sekularna država bi morala podjednako da uvažava sve religije, predstavnike svih crkava u Srbiji, što joj, uostalom, i Ustav nalaže. Mi to ovde ne vidimo. Teokratske države imaju svoju državnu religiju, ali, iako Srbija to nije, ovde nama sve liči na teokratizaciju i klerikalizaciju države“, ocenjuje za RSE Biljana Stojković, profesorka Beogradskog univerziteta.

Zašto vlast i institucije ostaju nemi na ovakve istupe Crkve?

„To je zapravo jedinstvo koje se istorijski pokazivalo kao korisno i za jednu i za drugu stranu – i za vladara i za vrh Crkve. Dakle, to je prosto istorijski momenat koji nikako da nas napusti ni u 21. veku“, kaže Stojković.

Bejbi oprema je u Srbiji oporezovana, a Crkva koja je prebogata nije oporezovana: Milivoj Bešlin
Bejbi oprema je u Srbiji oporezovana, a Crkva koja je prebogata nije oporezovana: Milivoj Bešlin

Milivoj Bešlin primećuje da čak i kad se neko iz političkog vrha usudi da odgovori i da je vrati u njene ustavne okvire, iz vrha Crkve stiže krajnje neprihvatlji odgovor:

„Potpredsednica vlade Zorana Mihajlović je odgovorila, i to dosta dobro odgovorila, patrijarhu na njegovu priču o ženama i o rađanju. Nakon toga, međutim, dobili ste jedan krajnje bahat, nevaspitan, nepristojan, ekstremistički, napad na nju od strane vladike Irineja Bulovića. To je zaista bilo najniže gaženje i vređanje te žene, šta god da ja mislim politički o Zorani Mihajlović. I na to i dalje nije bilo odgovora“, podseća Bešlin.

Episkop bački Irinej je, podsetimo, samo zato što se založila za to da žene same odučuju o rađanju, optužio Zoranu Mihajlović da se zalaže za istrebljenje Srba i za pripisivanje sve ratne krivice devedesetih samo Srbima.

Srpska pravoslavna crkva ima pretenziju da bude politički moćnik i arbitar u društvu. Sa visine takve pretenzije patrijarh Irinej je nedavno rekao i da je Srbija svuda tamo gde žive Srbi.

„Ne samo da nije vlast, ja nisam video ni da je opozicija odgovorila na to. Dakle, patrijarha treba pitati: ’A, da li je Albanija svuda tamo gde žive Albanci? Da li je Preševo Albanija, ako uzimamo tu logiku“, kaže Milivoj Bešlin.

Naš sagovornik ukazuje i na to da SPC želi da bude politički moćnik, ali da istovremeno bude iznad pravnog poretka države.

„Za kriminal koji čine vladike i najviši velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, za pedofiliju, recimo, oni ne odgovaraju, dakle, oni žele da budu iznad sistema.“

Vređanje SPC-a zbog odbrane osnovnih prava žena: Zorana Mihajlović
Vređanje SPC-a zbog odbrane osnovnih prava žena: Zorana Mihajlović

Sagovornici RSE ukazuju na hipokriziju SPC. S vrha ona, recimo, popuje o povećanju nataliteta, a sama, uprkos ne baš zanemarljivim posedima i prihodima, ne doprinosi društvu bar time što bi plaćala poreze i nesebičnije humanitarno delovala.

„Oni, kao što znamo ne plaćaju porez, oni koji se pozivaju na to da nema dovoljno rođene dece. Bejbi oprema je u Srbiji oporezovana, a Crkva koja je prebogata nije oporezovana i njima niko ne postavlja to pitanje. Da li oni uočavaju tu kontradikciju i to užasno licemerje? Da li je njima ikad palo na pamet da sami predlože da počnu da plaćaju porez? Ne, naravno da ne. Dakle, to je jedno užasno licemerje, a država i vlast na to nemaju odgovor“, ukazuje Bešlin.

Sa njim je saglasna i Biljana Stojković:

„To je jedna lukrativna organizacija, to se zaista odvojilo od bilo kakve hrišćanske humanitarne misli i delovanja. Dakle, sama ideja da vi ne plaćate porez, ne učestvujete u dohotku države, u poboljšanju statusa društva u tom nekom ekonomskom smislu jeste društveno neodgovorno i nehrišćanski. Na ovaj način, u stvari, mi stičemo utisak da SPC zanima isključivo materijalna dobit i materijalni uticaj na društvo, a nikako duhovni“, ocenjuje Biljana Stojković.

I dok je spektar onoga što se Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Srbiji dozvoljava nesumnjivo širok – od neplaćanja poreza do sejanja nacionalizma i govora mržnje, u Crnoj Gori stvari ne stoje baš tako. Pokazuje to i poslednji slučaj.

Naime, Osnovno državno tužilaštvo u Podgorici formiralo je predmet u slučaju krivične prijave Crnogorskog pokreta protiv mitropolita Amfilohija zbog povrede ugleda naroda i izazivanja mržnje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG