Dostupni linkovi

Državljani Srbije po povratku u Beograd: U Siriji je pakao


Povratak državljana Srbije iz Sirije, Beograd. 1. avgust 2012.
Povratak državljana Srbije iz Sirije, Beograd. 1. avgust 2012.
Državljani Srbije koji su zbog pogoršanja bezbednosne situacije evakuisani iz Damaska, Alepa i drugih sirijskih gradova stigli su u Beograd. Oni su za RSE rekli da su u poslednjem trenutku pobegli iz ratnog pakla Sirije:

molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:02 0:00
Direktan link



Državljane Srbije po sletanju JAT-ovog aviona iz Damaska dočekali su zvaničnici ministarstava spoljnih i unutrašnjih poslova koji su organizovali evakuaciju iz Sirije. Posle duge neizvesnosti i sedmočasovnog leta njih četrdesetoro stiglo je na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“.

Svetlana Đurđević (53), koja je dvadeset godina radila u Katani, gradu nedaleko od Damaska, od ratnih zbivanja pobegla je zajedno sa mužem Palestincem i stigla samo sa torbom u koju je spakovala nešto garderobe.

„Tamo je kao kod nas u Bosni što je bilo, eto... U Siriji smo bili kao u svojoj zemlji, normalno živeli i radili, imali kuće i stanove, sada smo svi ostali na ulici i bez ičega. Tamo je gradjanski rat, na ulicama su naoružani ljudi, civili ne znaju šta ih je snašlo, ne razumeju šta se dešava, neki se bore da izadju iz kuća, drugi ne znaju šta da rade. Loše, mnogo loše. Ja sam znala šta će da bude zato što je nekada isto tako počelo i kod nas. Ali kod njih narod nije imao iskustva sa tim, nisu znali dokle će sve to da dodje. Ljudi su se borili za promene na bolje a ispalo je sve ne može gore biti.“

Ahmet Tebi
Ahmet Tebi
I Sirijac Ahmet Tebi (50) evakuisan je u Beograd gde se uputio kod supruge i četvoro dece koji su uspeli da se izvuku pre sedam dana. Svi su živeli u Alepu, sirijskom gradu u kom se vode najžešće borbe.

„Pobegli smo od pucnjave. Deca su uplašena, stalno slušaju topove, avioni često bombarduju grad. Stradaju civili, oko 150.000 ljudi je moralo da pobegne. U poslednje vreme život nam je stalno bio u opasnosti. Nisam mogao da idem u svoju lekarsku ordinaciju u drugom delu grada, jako teško je bilo stići tamo. Papreno sam platio taksisti da me doveze do Damaska, a celim putem sam gledao izgorele autobuse, tenkove, velika je katastrofa... Nema hleba, nema struje, vode često nema, nema prevoza, ulice su prazne. Hvala bogu kad sam stigao do Beograda, super se sada osećam, ovde sam bezbedan. Sačekaću da se tamo smiri situacija pa ću se vratiti u moju zemlju. Ovde ću biti kod tašte, videćemo, možda će to malo duže da potraje.“

Biljana Ajubi (52) pobegla je iz Alepa u kom joj je ostao suprug Sirijac. U Beograd je stigla sa troje dece sa kojima će u privremeni smeštaj kod majke.

„Muž je ostao. Zbog svog ponosa nije hteo da ostavi stan i lekarsku ordinaciju. Tamo se stalno puca, od ujutru do uveče padaju granate, vojska granatira a ovi uzvraćaju. Granate mi lete iznad kuće, naoružani ljudi prolaze kroz moju ulicu i pucaju, metke smo skupljali po terasi, auto nam je sav izbušen mecima... A živimo kod ruskog konzulata, to je kraj u kom nema Slobodne vojske. Ali se stalno jure, eto takva je situacija. Čekaću ovde da se vratim u Siriju. Ipak sam ja tamo sa porodicom živela punih 28 godina.“

Lejla i Maila Ajubi
Lejla i Maila Ajubi
Njene kćerke, studentkinje Lejla (18) i Maila Ajubi (20), rekle su nam da su doživele veliko olakšanje kada su stigle u Srbiju, jer su se jedva domogle Damaska i aviona za Beograd.

„Pakao je tamo. Veliki pakao. Samo ko to uživo vidi može da shvati koliko je strašno. Morali smo sve i svašta da uradimo da bi se ukrcali na avion od Alepa do Damaska. Preko moje drugarice smo našli neku mnogo jaku vezu kako bi se ukrcali na let. A dok smo putovali od kuće do aerodroma u Alepu uz put su nas presretale brojne bande. Na sreću nisu pucali na nas, hvala bogu. Sada tamo više nema života. Oni koji su ostali moraju u kući da sede po 24 sata i da strahuju od bombardovanja i pucnjave. Sve je pusto, na ulicu izlazi samo onaj ko mora. Bili smo u velikom strahu. Nema slobode, nema ničega... Grad Alep je u totalnom haosu, krš i lom, svi su zatvoreni, nema života, niko nigde ne izlazi i mislim da će tako još dugo da potraje. Beograd je moj grad i ne bih volela da se vratim u Siriju. Molim boga da se tamo sve smiri, da se vrati kako je bilo...“

Oko 150 državljana Srbije ostalo je u Siriji, medju kojima je i nekoliko desetina njih koji žive u Alepu. Predstavnici vlasti u Beogradu sa njima su u stalnom kontaktu i planiraju novu evakuaciju svih koji to budu želeli.

(FOTOGALERIJA: Povratak državljana Srbije iz Sirije)

XS
SM
MD
LG