Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Smanjene doznake utiču na socijalnu situaciju


Ilustrativna fotografija
Smanjenje doznaka emigranata sa Kosova koji rade u zapadnopevropskim zemljama će prema ekonomskim stručnjacima na Kosovu najviše pogoditi porodične budžete članova njihovih širih porodica koji žive na Kosovu, ali neće mimoići ni privredu Kosova.

Na osnovu analiza koje su rađene u Centralnoj banci Kosova, koja prati doznate iz inostranstva primećeno je njihovo smanjenje u odnosu na prethodne godine.

Direktor direkcije za odnose za inostranstvom U CBK Bujar Abdullahu kaže da je u ovom periodu 2009. godine prisutan trend smanjenja doznaka.

“Doznake su imale stalno povećanje, Tako recimo 2007. godine one su iznosile 517 miliona evra, 2008. bilo je povećanja na 535 miliona, dok su u prvih šest meseci ove godine smanjene između 5 do 8 odsto zbog ekonomske krize“, kaže Abdullahu.

Inače, doznake na Kosovo stižu na različite načine, prvo preko banaka i ovlašćenih organizacija, drugo putem različitih indirektnih kanala i treće preko članova porodica i ljudi koji putuju na Kosovo.

Potpredsednik Privredne komore Kosova Safet Gërxhaliu kaže da je smanjenje doznaka možda i veće od 8 odsto.

„Sama činjenica da iznosi 8, 9 ili 10 odsto je dovoljna da poremeti socijalnu situaciju na Kosovu, kada se zna da glavna namena ovih doznaka na Kosovu utiče na socijalnu situaciju, a manje na ekonomski razvoj, što ih razlikuje od doznaka koje su u Evropi i Americi, gde se takve doznake koriste za ekonomski razvoj ili ostvarivanje projekata“,
kaže Gërxhaliu.

Posledice smanjenja doznaka dolaze do izražaja u drugoj polovini ove godine, smatra Gërxhaliu.

“Dobro se zna da svaki ekonomski agregat ili ako se analizira GDP na Kosovu, glavni indikator koji se ostvaruje je potrošnja, onda je sigurno da će biti posledica. To je nešto što će uzdrmati socijalnu stabilnost, ali posledice najverovatnije neće biti fatalne, pošto se očekuju pozitivni signali za ekonomski preporod," rekao je Gërxhaliu.

I ekonomski stručnjak, univerzitetski profesor Muhamed Mustafa smatra da smanjenje doznaka ima veliki uticaj na privredu Kosova, pošto ta sredstva utiču sa 15 odsto na bruto nacionalni dohodak zemlje.

“Svako opadanje doznaka će poremetiti potrošnju i ostvarivanje mnogih drugih potreba. Na taj način značajno utiče na opadanje kupovne moči. Ja se lično plašim da je pad doznaka veći od onoga kako procenjuje Centralna banka, imajući u vidu probleme sa kojima su se suočavali Kosovari kako što su gubitak posla ili smanjenje plata“,
kaže profesor Mustafa.

Ekonomski stručnjaci smatraju da bi posle perioda recesije bilo dobro da Vlada Kosova uz ekonomske i druge aspekte procenjuje i značaj saradnje sa dijasporom.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG