Razgovarao: Eugen Tomiuc (Prevela i priredila: Jasmina Lazić)
Teritorijalna osvajanja militantne organizacije "Islamska država Iraka i Levanta (IDIL) u Iraku i Siriji iznenadila su mnoge, baš kao i sposobnost IDIL-a da privuče mlade muslimane radikalnom islamu i njihova spremnost da u to ime počine akte terorizma.
Ima, međutim, i onih koji smatraju da je ova militantna organizija posledica pobune sunita koja je usledila nakon invazije SAD na Irak 2003. godine i od tada do danas doživela brojne transformacije.
Jedan od njih je Joby Warrick, čija je knjiga “Crne zastave – Uspon IDIL-a” (Black Flags -- The Rise of ISIS) osvojila prestižnu nagradu – Pulitzer. Warrick za Radio Slobodna Evropa govori o nastanku takozvane “Islamske države” i posledicama njenog delovanja.
RSE: U svojoj knjizi opisujete kroz koje je sve oblike prošao IDIL dok nije postala ovo što je sada. Pratite je od početka, od 2004. godine kada je kao izuzetno nasilna grupa Al Kaide, predvođena Abu Musab al Zarkavijem (Abu Musab al Zarqawi), imala za cilj da izazove sektaški sukob između sunita (manjinske grupe u Iraku) i šiita (većinskog dela stanovništva), a onda se stvaranjem uzastopnih smrtnih udaraca do 2010. godine, pretvorila u strukturu nazvanu “Islamska država Iraka”. Novi oblik, smrtonosniji od svih prethodnih, dobila je kada je počeo građanski rat u Siriji. Kako Se to dogodilo?
Warrick: Dugo to traje i ljudi ponekad izgube iz vida početke takozvane “Islamske države”. To nije nešto što se tek tako dogodilo 2014. godine, od kada smo se svi nekako fokusirali na IDIL. Seme ove militante organizije posejano je deceniju ranije, zahvaljujući greškama koje su načinjene dolaskom SAD u Irak. SAD su bile nespremne da upravljaju zemljom i da se bave etničkim sukobima i time, praktično, otvorile vrata nekim jako lošim akterima da naprave nešto što mi danas poznajemo kao IDIL.
Zarkavi - od sitnog kriminalca do šefa Al Kaide
RSE: Izdvojili ste Zarkavija, glavog organizatora sektaške kampanje protiv šiita između 2003. i 2006. godine, praktično osnivača onoga što će godinama kasnije postati poznato kao militantna organizacija takozvane “Islamske države”. Međutim, Zarkavi je bio relativno slaba figura do invazije SAD na Irak, što ga je pretvorilo u ključnog igrača i uzdigla ga na poziciju šefa Al Kaide u iračkoj grupi. Kako je to moguće?
Warrick: On je počeo svoj put kao ne naročito impresivna ličnost – bez prethodnog iskustva vođe, sa malo novca, malo sledbenika i malo oružja. SAD su ga na neki način osnažile i uzdigle na viši nivo. Mi smo ga, praktično, napravili nekom vrstom veze između Al Kaide i (iračkog predsednika) Sadama Huseina (Saddam Hussein) u Iraku. Ispostavilo se da je to bila lažna konekcija, odnosno da između njih dvojice nije bilo stvarne veze. Međutim, mi smo mu pomogli da postane poznat i da se nametne kao ujedinitelj mnogih Iračana iza sebe.
RSE: Napisali ste da je do Zarkavijevog preobraćanja u radikalnog islamistu došlo nakon njegovog boravka u Avganistanu posle povlačenja Sovjeta (1989). Zarkavi, do tada sitan kriminalac, vratio se u Jordan odakle je poreklom, potpuno transformisan u religijskog zilota koji se divio avganistanskim talibanima. Sada IDIL pravi prodor ka Avganistanu. Da li to znači da se krug zatvara?
Warrick: To na neki način jeste pun krug, zato što rađanje modernog militantnog islamističkog pokreta vodi preko Avganistana. Al Kaida je nastala nakon avganistanskog konflikta posle rata sa SSSR-om, baš kao i Zarkavi... Takozvana “Islamska država” je metastazirala, tako da sada vidite njihove ćelije na mnogim mestima, uključujući i Avganistan i Pakistan. Interesantno je i to da gde god da se pojave, oni na neki način završe tako što naprave rat sa lokalnim islamističkim grupama. Dakle, nisu tamo naročito popularni, ali su svakako prisutni i to je ono što brine američke zvaničnike.
Širenje uticaja IDIL-a na Balkan, centralnu Aziju i Rusiju
RSE: Kasnije se pokazalo da je uticaj IDIL-a porastao među muslimanima na Balkanu, stotine ljudi iz Albanije i sa Kosova pridružilo se ovoj grupi. Nedavno ste istraživali taj trend u Albaniji, ali i na Kosovu, ispostavlja se, raste uticaj radikalnog islamizma. Šta su uzroci?
Warrick: Nešto od toga je rezultat internet propagande, nešto je rezultat postepene radikalizacije koje se u tom regionu dogodila u poslednjih deset - petnaest godina. Postoje oblasti koje zapravo i nisu imale islamistički pokret ili radikalno krilo islama, sve do građanskih ratova devedesetih.
RSE: Šta se tada dogodilo?
Warrick: Sredinom i krajem devedesetih misionari vehabističkog pokreta došli su u Albaniju i na Kosovo da naprave džamije i medrese. Regrutovali bi mlade učenike i odvodili ih u Saudijsku Arabiju, ili u nekim slučajevima u Tursku, na religiozne treninge. Neki od njih su se vratili kućama i tamo podigli svoje džamije, a onda su narasli u radikalizovane kongregacije. Sreo sam neke od tih ljudi u zatvoru u Albaniji. Vrlo su naklonjeni ideji odbacivanja demokratije kakvu poznajemo i uspostavljanja mini islamističkih država na Balkanu.
RSE: Da li su dobili neku osnovnu podršku?
Warrick: Verujem da ta podrška nije raširena, ali tamo definitivno postoji. I zvaničnici moraju da se bave time.
RSE: Stotine ljudi iz Centralne Azije i Rusije se, navodno, pridružilo IDIL-u. Takođe, tvrdi se da je među pripadnicima ove militantne organizacije ruski drugi jezik po upotrebi, odmah posle arapskog. Sve to dešava se, uprkos prezentovanim naporima postsovjetske vlasti da uguši širenje radikalnog islamizma među omladinom.
Warrick: Ljudi ne shvataju zapravo do koje mere su nekadašnje sovjetske republike umešane u podršku IDIL-u. Mislim čak da je ruski predsednik Vladimir Putin izračunao da je oko 7.000 ljudi iz bivših sovjetskih republika otišlo u Irak i Siriju kako bi se priključili IDIL-u.
Brojno stanje i ideje
RSE: Iz kojih regija dolaze?
Warrick: Neki od onih koji su dogurali do statusa starijih vođa su uglavnom Čečeni, koji u nekim slučajevima imaju višegodišnje iskustvo dizanja pobuna tamo (u Čečeniji). Tako da, u nekim slučajevima, imate potisnutu muslimansku zajednicu. Neki od njih bili su umešani u borbe za veća prava muslimana u svojim zemljama. To je idealna okolnost za takozvanu “Islamsku državu” i oni su uspeli to da iskoriste. Mislim da ćemo slično još gledati i ubuduće.
RSE: Koliko sledbenika, po vašoj proceni, IDIL trenutno ima i koliko njih su borci, zapravo?
Warrick: Njihov broj se smanjio. Ima ih između 30.000 do 40.000 najviše. Ali oni su iscrpljeni. Neki od tih pojedinaca su se vratili kućama, mnogi su ubijeni u borbama, tako da taj dovod novih regruta u region nije potpuno zaustavljen ali je počeo da “propušta”. Stoga, pretpostavka je da u ovom trenutku takozvana “Islamska država” ima oko 20.000 boraca IDIL-a u svom samproklamovanom kalifatu (u Siriji i Iraku).
RSE: Neki eksperti tvrde kako nema puno nade da će se pretnje radikalnih militantnih grupa, poput “Islamske države”, uskoro smanjti. Autori Michael Weiss i Hassan Hassan su čak rekli: “Vojska terora će sa nama biti neodređeno vreme”. Da li se slažete sa tim?
Warrick: Mislim da je to, nažalost, tačno. Makar tokom naših života. Međutim, mislim da će se pretnja promeniti, neće biti ista. Kao što smo videli kako se velika pretnja Al Kaide od pre 10-15 godina promenila. Mislim da će se isto dogoditi sa takozvanom “Islamskom državom”: vremenom će izgubiti teritoriju, to je neizbežno, ali ostaće sa idejom i sa ljudima koji su radikalizovani od strane “Islamske države” i vratili se svojim zemljama. Njihove ideje, pak, neće nstati, tako da ćemo biti umešani u ovaj konflikt još dugo vremena.
Facebook Forum