Dostupni linkovi

Politika postala najprofitabilnija profesija


Belul Beqaj

Naime, na Kosovu danas najbolje žive ljudi koji imaju oči i ne vide, imaju uši i ne slušaju, imaju usta i ne govore ,imaju ruke i ne rade, imaju pamet ali ne misle,..

Dnevnik za RSE vodio Belul Beqaj, politički analitičar.

Subota, 21. februar 2009.

Današnji javni dan započinjem kao gost u relaksirajućoj emisiji RTK-Blu . Tokom razgovora gde je bio prisutan i bivši prvi zvanični premijer Kosova, koji je veliki zaljubljenik u pse, poveo se razgovor o specifičnim osobinama Šarplaninaca koji su hrabri, pouzdani, umiljati, ali mogu biti i opasni... Tokom emisije razgovor me je asocirao na jednu situaciju dok sam radio u Zgradi bivšeg CK SKJ u Beogradu, kada je čopor pasa lutalica ispred zgrade uzrokovao zabranu ulaza i izlaza iz straha da nam se nešto ne dogodi. Među onima koji su prinudno čekali napolju bio je i bivši visoki funkcioner iz Slovenije, čija reakcija je ostala kao poruka koja se pamti,”nije ovaj čopor pasa toliko opasan koliko su opasni neki koji su u zgradi”.

Nedelja, 22. februar 2009.

Prištinu je tokom noći pokrio sneg. Nepovoljna materijalna situacija pored želje malog Ardita, Rite i Adeje da budemo na Brezovici ili na nekom drugom zimskom centru, na neki način zadovoljava želju Afrdite do ostanemo kod kuće. Na žalost, godinama pokušavam da osmislim život između protivrečnih želja najdražih i vlastitih mogućnosti.

Zavidim Afrditi, koja radi to što može i osećam se odgovornim što ne mogu da ispunim realne želje moje porodice, a šta da kazem o odgovronosti naših političara. Sama pomisao da je svaki drugi građanin Kosova gladan,dok više od polovine nema posao, njihovu odgovornost dovodi u veoma delikatnu situaciju.

Ponedeljak, 23. februar 2009.

Nisam ni otvorio oči kako treba, kad odjednom poziv iz inostranstva. Iz Londona zove prijatelj i kolega, Selajdin Xhezairi koji traži moje mišljenje za Radio BBC u vezi sa zabranom ulaska srpskog ministra Bogdanovića na Kosovo, i skreće mi pažnju na izjavu Olivera Ivanovića de je to uvod u novi konflikt... Odgovaram da je ovim činom počeo diskurs EZ prema Srbiji, ali je vreme da se EZ i Srbija suoče sa realnošću, ukoliko se i dalje toleriše državna politika Srbije na Kosovu biće mnogo teže da se funkcionalizuje Kosovska država i još teže da se odvrati antidržavna politika Srbije prema Kosovu. Tek tada bismo imali realne pretpostavke za konflikt. Naravno, da će i novostvorena situacija podići tenzije, koje sam inače najavio i zbog mnogo drugih pitanja kosovske pogrešne politike, ali izjava najviših zvaničnika Kosova da je ovo tek početak i da imaju lisice da uhapse i predsednika Srbije gospodina Tadića ukoliko se usudi da dođe na Kosovo, potvrđuje moje ubeđenje da Kosovska nezavisna država ima totalno zavisnu vlast budući da je gospodin Tadić nekoliko puta bio na Kosovu, dok je jednom prilikom premijer Kosova njegovu posetu nazvao čak istorijskim događajem.

Utorak 24. februar 2009.

Sinoć sam preterao igrajući košarku u društvu sa Fatmirom, Shabanom, Arsimom i ostalima. Dok je starija kćerka Adea ostala prikovana uz kompjuter, mali Ardit i Rita bili su dosta uporni da mi se pridruže. Nisam se usudio da ih povedem jer je dvorana prilično hladna i ponekad znamo da se zanesemo igrajući do ponoći. Međutim, iako su oni bili pomalo ljuti što ih nisam poveo, Ardit me iznenadio jutros jer čim je otvorio oči postavio neočekivano pitanje; “bab a ke fituar mbrëmë” - tatam, da li si pobedio sinoć? Iako ima tek šest godina od sada pokazuje znakove različitosti u odnosu na mene koji je gotovo celi život bio na strani gubitnika.

Sreda, 25. februar 2009.

...znam da sam neka pitanja pokrenuo pre vremena, ali sam zabrinut zbog toga što se zablude prošlosti ne mogu otkloniti ni posle deset godina...
Obično svako jutro odlazim da kupim neophodne namirnice. Intereminex je mesto gde kupujem kućne potrepštine, ali i sredina gde osluškujem prve reakcije običnih građana za važne događaje i takođe odnos prema mojim javnim nastupima. Jutros, nadglednik marketa se nije složio što sam na TV B92 izjavio kako su “Srbi i Albanci upućeni jedni na druge”.Uzalud pokušavam da ga ubedim da je važno da zapamtimo kako smo živeli pre rata ali je ipak najvažnije kako ćemo živeti u budućnosti. Vraćajući se kući razmišljam da je zapravo on samo preneo suštinu kosovske pogrešne poltike koja se sve vreme, a posebno posle nezavisnosti, ponaša kao da je sve završeno sa Srbijom i sa Srbima. Ja znam da sam neka pitanja pokrenuo pre vremena, ali sam zabrinut zbog toga što se zablude prošlosti ne mogu otkloniti ni posle deset godina. Verujem da će zajednička evropska perspektiva biti nemoguća ako se budemo ponašali kao u nedavnoj prošlosti. Jer kako smo živeli sa Srbima je pitanje prošlosti, ali kako ćemo živeti sa njima je pitanje budućnosti Kosova.

Četvrtak, 26. februar 2009.

Do sada sam se uglavnom pridržavao Grasijanovog slogana da”ono što je lako užzivotu treba započeti kao da je teško, dok ono sto je teško treba započeti kao da je lako”, ali ovdašnja realnost me iz dana u dan sve više demantuje. Naime, na Kosovu danas najbolje žive ljudi koji imaju oči i ne vide, imaju uši i ne slušaju, imaju usta i ne govore ,imaju ruke i ne rade, imaju pamet ali ne misle,.. Ljudima kojima bi u normalnim okolnostima trebalo nekoliko teških decenija da se domognu bogatsva ovde su to ostvarili sa neverovatnom lakoćom. Jer, politika koja bi po definciji trebalo da bude u službi građana Kosova postala je najprofitabilnija profesija!

Petak, 27. februar 2009.

Obično se krajem nedelje, kad ne mogu da posetim mamu Prezrenu, obavezno čujem sa preostalim delom porodice. Pre par dana mi se operisao brat. Svako od nas je vezan na sebi svojsteven način sa mamom koja je zakoračila u devetu deceniju života. Ona je naša ravnoteža. Sad uviđam da je nas odgojila za godine zrelog života. Blizu tredeset godina nisam u Prizrenu. Zadnjih godina uviđam da nisu nas poštovali zbog kuće nego su nasu kuću poštovali zbog mame koja je umela da nadoknadi i pokojnog oca.
XS
SM
MD
LG