Prvo obraćanje novog predstavnika SAD za evropska pitanja: Zapadni Balkan želimo u EU

Zamenik pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja Stejt departmenta Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) izjavio je da Sjedinjene Države (SAD) nastavljaju da podržavaju ulazak i Srbije i Kosova, ali drugih zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju (EU).

Onlajn konferenciju u Briselu pod nazivom "Dijalog Beograd-Priština: Povratak na pravi put" organizovali su Evropski centar za politiku (EPC) u saradnji sa Misijom SAD pri EU.

Eskobar je u svom prvom javnom obraćanju od kada je postavljen na mesto zamenika pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja Stejt departmenta, rekao da osnovne odlike pristupa SAD nakon promene administracije u Vašingtonu, ostaju iste – ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU.

"Naša politika za Zapadni Balkan, ne samo za Srbiju i Kosovo, jeste da želimo da ih vidimo u EU. Za nas oni već jesu deo Evrope", rekao je Eskobar.

Kako je Eskobar objasnio, poruka za političare u EU jeste da je uvećanje EU koje bi obuhvatilo zemlje Zapadnog Balkana, sa 20 miliona stanovništva, predstavlja mali rizik.

"Ceo regiona Zapadnog Balkana, sa 125 milijarde bruto društvenim proizvodom, 20 miliona stanovnika, oko pet odsto privrednog rasta, jeste jedan od regiona u Evropi s najvišim rastom", rekao je Eskobar.

Prema njegovim rečima, SAD će podržati napore Srbije i Kosova da razviju bliže odnose, i da zatim, zajedno sa drugim zemljama Zapadnog Balkana, uđu u EU.

"Podržaćemo napore EU dijaloga da Srbija i Kosovo razviju bliže odnose, a zatim da zajedno uđu u EU", rekao je Eskobar.

"Sjedinjene Države preko svojih ambasada u Beogradu i Prištini rade na tome da se svi postignuti dogovori sprovedu. Mi ohrabrujemo lidere da posvete svoju energiju dijalogu, a ne da ga zaobilaze, odnosno da primene sve što su oni ili njihovi prethodnici dogovorili u okviru Briselskog procesa", rekao je Eskobar.

Prema njegovim rečima, sve zemlje koje su ušle u EU, postale su više demokratske, perspektivnije i stabilnije.

Lajčak: Ne postoji alternativa normalizaciji odnosa

Specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak je rekao da ne postoji alternativa normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

"Osim ako Srbija i Kosovo ne žele da se zaglave zauvek, u statusu quo. Nema razloga za čekanje, niti bilo ko ima interesa da smeta ovom procesu. Što je pre proces gotov, biće bolje za građane i Srbije i Kosova, ali i regiona. Hajde da se fokusiramo na to šta i kako može da se uradi", rekao je Lajčak.

„Mandat u procesu koji vodim trebalo bi da donese Kosovu puno međunarodno priznanje, kao i konsolidaciju i kontrolu nad celom svojom teritorijom. Takođe, i značajan napredak u evropskim integracijama. Uporedo sa tim, proces bi trebalo da kreira radna mesta, da razvije ekonomiju i da pomogne rešavanje pitanja vladavine prava“, dodao je Lajčak.

Prema njegovim rečima, Evropska unija nikoga, i ni na šta, ne primorava.

Kako je objasnio, Srbija i Kosovo moraja da stanu iza sporazuma o normalizaciji odnosa, a na vladama Srbije i Kosova je da da ga objasne svojim građanima, brane i sprovedu.

„To je sporazum između Kosova i Srbije o normalizaciji njihovih odnosa...Mi ćemo uraditi naš deo posla, ali moramo biti precizni i da znamo tačno o kakvom procesu je reč“, dodao je Lajčak.

Od 2011. godine, Srbija i Kosovo, obavezali su se na čitav niz međusobnih dogovora, podsetio je Lajčak.

"Neki od tih dogovora su ostvareni, neki su ostvareni samo delimično. Ali, način na koji mi prilazimo dijalogu, jeste da pokušavamo da ostvarimo dva zadatka. Prvi je da se dogovaramo o sadržaju detaljnog sporazuma o normalizaciji odnosa, a drugi, paralelni zadatak, jeste da se osvrnemo na sve ranije dogovore, i postaramo da se oni ostvare", rekao je Lajčak.

Izvršna direktorka platforme CiviKos Donika Emini izjavila je da status quo kada se govori o odnosima Beograda i Prištine, jednostavno nije rešenje.

"Možda to izgleda tako, jer obe strane učestvuju u razgovoru. Ali, status quo jednostavno nije opcija. Potrebno je da počnemo da razgovaramo o ozbiljnim temama, i na taj način, skupimo snage da se pozabavimo svim otvorenim pitanjima, ne samo između Srbije i Kosova, već i drugih zemalja u regionu", rekla je Emini.

Miroslav Lajčak je najavio da će 15. septembra otputovani u redovnu posetu regionu, koju počinje posetom Prištini gde će razgovarati sa kosovskim zvaničnicima. Nakon posete Prištine, Lajčak dolazi u Beograd.

Gabrijel Eskobar je rekao da ne isključuje mogućnost da sa Lajčakom poseti region i razgovara sa liderima i stranama u dijalogu, a u zavisnosti od razvoja pandemijske situacije.

Poslednji sporazum potpisan u Vašingtonu 4. septembra 2020.

Poslednji sporazum koji su potpisali predstavnici Beograda i Prištine, potpisan je u Vašingtonu, u Beloj kući, 4. septembra, 2020. godine, a u njemu Kosovo pristaje na jednogodišnji moratorijumom na traženje članstva u međunarodnim organizacijama, dok se Srbija saglasila da na godinu dana odustane od kampanje za povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti.

U prisustvu tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, tada premijer Kosova Avdulaha Hotija i predsednik Srbije Aleksandra Vučića, potpisali su dokument kojim se obavezuju, između ostalog, i da da će Srbija i Kosovo zajednički raditi sa američkom Međunarodnom korporacijom za finansijski razvoj (U.S. International Developement Finance Corporation) i EXIM-om (bankom, prim. RSE) kako bi se sprovelo u delo više memoranduma – o izgradnji "autoputa mira" i železničkih trasa Priština-Merdare i Niš-Priština.

Podsetite se

Šta jeste i šta nije sprovedeno? Godinu dana od Vašingtonskog sporazuma

Sporazum navodi i da će se obe strane pridružiti "Mini Šengen" zoni, kojoj je kasnije promenjeno ime u "Otvoreni Balkan", potpisivanjem više sporazuma u Skoplju, 29. jula, a kojim su obuhvaćene Albanija, Severna Makedonija i Srbija.

U Vašingtonu su se obe strane obavezale i na a poštovanje religijskih sloboda, uključujući i obnavljanje međureligijskog dijaloga, zaštitu verskih znamenitosti i primenu sudskih odluka kojima se štiti Srpska pravoslavna crkva, kao i na nastavak restitucije imovine žrtava holokausta koje nemaju naslednike i neupitne jevrejske imovine.

Prvi sporazum o normalizacije odnosa Beograda i Prištine u Briselu

Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova uz posredstvo Evropske unije počeo je u martu 2011. godine.

U oktobru 2012. podignut je na politički nivo, a u aprilu 2013. godine postignut je Briselski sporazum koji do danas uglavnom nije sproveden, a čiji deo se odnosi i na formiranje Zajednice srpskih opština.

Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, potpisan je 19. aprila 2013. u Briselu.

Većina dogovora iz ovog sporazuma nisu sprovedeni.