Inicijativa mladih za ljudska prava iz svih zemalja regiona uputiće u četvrtak vladama svojih država Deklaraciju koju su usvojili na Samitu u Beogradu.
U Deklaraciji se, između ostalog, zahteva puna saradnja sa Haškim tribunalom i kažanjavanje odgovornih, sprečavanje veličanja zločinaca i negiranja genocida, te borba protiv svih vidova diskriminacije.
“Mi, mladi zapadnog Balkana, okupili smo se u Beogradu da ojačamo veze između nas i pokažemo našim vladama da je regionalna saradnja ne samo moguća, već i neophodna. Otvoreno smo razgovarali o problemima nasleđa prošlosti i našoj ulozi u izgradnji novih vrednosti u našim društvima. Cilj nam je da obezbedimo održiv mir na zapadnom Balkanu, zasnovan na saradnji i razumevanju zajedničke prošlosti i problema sa kojima se naša društva danas suočavaju.”
Iza ove poruke stalo je oko 300 mladih ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i sa Kosova. Na Samitu, koji je pre nekoliko dana održan u Beogradu usvojili su Deklaracija, sa zahtevima koji će biti upućeni vladama država zapadnog Balkana i Evropskoj uniji.
Maja Stojanović iz beogradske Inicijative mladih, kao neke od najznačajnih podvlači one koji se tiču sprovođenja tranzicione pravde kroz punu saradnju sa Haškim tribunalom i podršku suđenjima za ratne zločine, te sprečavanje veličanja optuženih i negiranje genocida:
“Mi danas samo prošetamo Beogradom i na svakom uglu vidimo majice Ratka Mladića i Radovana Karadžića. To je nešto što i ove generacije koje su mlade sada, a i neke nove generacije za dvadesetak godina može da uvede ponovo u ratove.”
Mladi su saglasni da tačke njihove Deklaracije predstavljaju elementarne zahteve koji su još davno morali biti ispunjeni, ali da sve vlade u regionu uporno odbijaju da se suoče sa ratnom prošlošću. Mario Mažić iz Zagreba:
“Iako je 2009. godina, iako je zapravo dosta vremena prošlo od zločina, vlade su nedovoljno reformirane i nisam siguran da možemo govoriti o nekakvoj iskrenoj volji vlasti da takve promene rade.”
Zato će zahtevi biti upućeni i Evropskom parlamentu od kojeg se traži da tranziciona pravda bude deo agende u pregovorima za priključivanje zemalja regiona EU i da se ovo pitanje ne vezuje samo za saradnju sa Haškim tribunalom.
Promovisanje kulture različitosti, razvijanje odnosa sa susedima i saradnja nešto je što mladi ljudi ne vide među prioritetima vlasti u svojim zemljama, i od njih traže bezrezervnu borbu protiv svih oblika i vrsta diskriminacije. Alma Mašić iz Sarajeva:
“Ta nastojanja političkih vrhova svih naših država da konstantno siju taj neki strah od drugog i drugačijeg pomaže da drže, ‘ajmo reći pod navodnike, svoje narode pod kontrolom i da tako bezgranično vladaju. Ovakvi susreti pokazuju mladim ljudima da su oni zapravo ti koji će u jednom momentu u budućnosti, kada postanu donosioci odluka, preuzeti odgovornost.”
RAZBITI PREDRASUDE
Ipak, i oni koji su na skupu u Beogradu želeli da pokažu da se može sarađivati i zajednički stvarati budućnost imali su problema da to ostvare. Dritan Abazi iz Podgorice:
“Ono što je bilo ružno jeste da neki ljudi sa Kosova, koji nisu imali pasoše SRJ, nisu mogli da spavaju u hotelu zbog nepriznavanja pasoša.”
Od Vlade Srbije zato je zatraženo da omogući slobodu kretanja u regionu, pre svega priznavanjem putnih isprava Kosova.
Iako su na skupu u Beogradu, uz evropske zvaničnike, prisustvovali i pojedini predstavnici vlasti, mladi aktivisti nisu veliki optimisti kada je reč o odgovoru na njihove zahteve.
Stojanović: Možda neće najpozitivniji pristanak doći od svih članova vlade, možda neće doći veoma brzo…
Mažić: Ne mogu, naravno, tvrditi da će on biti pozitivan, ali očekujem bilo kakav odgovor.
Mašić: Iskreno, ne znam. Očekujem da će u neko vrijeme obratiti pažnju.
Kao jedan od načina da se to vreme ne broji godinama njihove budućnosti Dritan iz Podgorice predlaže:
“Da se od strane evropskih zavničnika izvrši veći pritisak na naše vlade jer ne očekujem da će one same promeniti dosadašnja gledišta.”
Ipak, ovi mladi ljudi ne odustaju, iako bi mnogi to što pokušavaju da urade nazvali Sizifovim poslom:
“Lijepo je da možemo razbiti predrasude i super je bilo, stvarno fenomenalno. Ja sam prezadovoljna i nadam se ponovnom susretu sa tim gradom I sa tim ljudima,” kaže nam Inela Hodžić iz Sarajeva, a susret će biti uzvraćen jer će Inicijativa mladih za ljudska prava, posle beogradskog, jednom godišnje organizovati Samite u drugim glavnim gradovima regiona, dok zemlje ne otputuju u Evropu.
U Deklaraciji se, između ostalog, zahteva puna saradnja sa Haškim tribunalom i kažanjavanje odgovornih, sprečavanje veličanja zločinaca i negiranja genocida, te borba protiv svih vidova diskriminacije.
“Mi, mladi zapadnog Balkana, okupili smo se u Beogradu da ojačamo veze između nas i pokažemo našim vladama da je regionalna saradnja ne samo moguća, već i neophodna. Otvoreno smo razgovarali o problemima nasleđa prošlosti i našoj ulozi u izgradnji novih vrednosti u našim društvima. Cilj nam je da obezbedimo održiv mir na zapadnom Balkanu, zasnovan na saradnji i razumevanju zajedničke prošlosti i problema sa kojima se naša društva danas suočavaju.”
Iza ove poruke stalo je oko 300 mladih ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i sa Kosova. Na Samitu, koji je pre nekoliko dana održan u Beogradu usvojili su Deklaracija, sa zahtevima koji će biti upućeni vladama država zapadnog Balkana i Evropskoj uniji.
Maja Stojanović iz beogradske Inicijative mladih, kao neke od najznačajnih podvlači one koji se tiču sprovođenja tranzicione pravde kroz punu saradnju sa Haškim tribunalom i podršku suđenjima za ratne zločine, te sprečavanje veličanja optuženih i negiranje genocida:
“Mi danas samo prošetamo Beogradom i na svakom uglu vidimo majice Ratka Mladića i Radovana Karadžića. To je nešto što i ove generacije koje su mlade sada, a i neke nove generacije za dvadesetak godina može da uvede ponovo u ratove.”
Iza ove poruke stalo je oko 300 mladih ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i sa Kosova.
“Iako je 2009. godina, iako je zapravo dosta vremena prošlo od zločina, vlade su nedovoljno reformirane i nisam siguran da možemo govoriti o nekakvoj iskrenoj volji vlasti da takve promene rade.”
Zato će zahtevi biti upućeni i Evropskom parlamentu od kojeg se traži da tranziciona pravda bude deo agende u pregovorima za priključivanje zemalja regiona EU i da se ovo pitanje ne vezuje samo za saradnju sa Haškim tribunalom.
Promovisanje kulture različitosti, razvijanje odnosa sa susedima i saradnja nešto je što mladi ljudi ne vide među prioritetima vlasti u svojim zemljama, i od njih traže bezrezervnu borbu protiv svih oblika i vrsta diskriminacije. Alma Mašić iz Sarajeva:
“Ta nastojanja političkih vrhova svih naših država da konstantno siju taj neki strah od drugog i drugačijeg pomaže da drže, ‘ajmo reći pod navodnike, svoje narode pod kontrolom i da tako bezgranično vladaju. Ovakvi susreti pokazuju mladim ljudima da su oni zapravo ti koji će u jednom momentu u budućnosti, kada postanu donosioci odluka, preuzeti odgovornost.”
RAZBITI PREDRASUDE
Ipak, i oni koji su na skupu u Beogradu želeli da pokažu da se može sarađivati i zajednički stvarati budućnost imali su problema da to ostvare. Dritan Abazi iz Podgorice:
“Ono što je bilo ružno jeste da neki ljudi sa Kosova, koji nisu imali pasoše SRJ, nisu mogli da spavaju u hotelu zbog nepriznavanja pasoša.”
Od Vlade Srbije zato je zatraženo da omogući slobodu kretanja u regionu, pre svega priznavanjem putnih isprava Kosova.
Iako su na skupu u Beogradu, uz evropske zvaničnike, prisustvovali i pojedini predstavnici vlasti, mladi aktivisti nisu veliki optimisti kada je reč o odgovoru na njihove zahteve.
Stojanović: Možda neće najpozitivniji pristanak doći od svih članova vlade, možda neće doći veoma brzo…
Mažić: Ne mogu, naravno, tvrditi da će on biti pozitivan, ali očekujem bilo kakav odgovor.
Mašić: Iskreno, ne znam. Očekujem da će u neko vrijeme obratiti pažnju.
Kao jedan od načina da se to vreme ne broji godinama njihove budućnosti Dritan iz Podgorice predlaže:
“Da se od strane evropskih zavničnika izvrši veći pritisak na naše vlade jer ne očekujem da će one same promeniti dosadašnja gledišta.”
Ipak, ovi mladi ljudi ne odustaju, iako bi mnogi to što pokušavaju da urade nazvali Sizifovim poslom:
“Lijepo je da možemo razbiti predrasude i super je bilo, stvarno fenomenalno. Ja sam prezadovoljna i nadam se ponovnom susretu sa tim gradom I sa tim ljudima,” kaže nam Inela Hodžić iz Sarajeva, a susret će biti uzvraćen jer će Inicijativa mladih za ljudska prava, posle beogradskog, jednom godišnje organizovati Samite u drugim glavnim gradovima regiona, dok zemlje ne otputuju u Evropu.
