Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Da li je Dačić plaćao povlačenje priznanja Kosova?


Šef srpske diplomatije Ivica Dačić 27. jula 2019. je izjavio da je Centralnoafrička Republika četrnaesta država koja je povukla priznanje Kosova

Ministarstvo spoljnih poslova Kosova optužilo je Vladu Srbije da nudi mito u zamenu za povlačenje priznanja Kosova, nakon pisanja centralnoafričkog portala o aferi u koju su upletene ministarka spoljnih poslova Centralnoafričke Republike (CAR) Silvi Baipo Temon i „specijalni savetnik ministra spoljnih poslova Srbije“.

“Duboko smo zabrinuti što je srpska vlada instalirala korupciju i mito kao diplomatsko sredstvo za dobijanje falsifikovanih dokumenata koji ne služe ničemu osim pogoršanju odnosa Kosova i Srbije“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Kosova.

Dodaje se da se Kosovo u protekle tri godine suočilo sa diplomatskom i propagandnom kampanjom Srbije bez presedana, uz podršku Rusije i ostalih država kako bi se ometala integracija Kosova u međunarodnu zajednicu.

‘350.000 evra u zamenu za diplomatsku notu’

U tekstu centralnoafričkog portala „Corbeau News Centrafrique” od 25. avgusta navodi se da se "specijalni savetnik ministra spoljnih poslova Srbije, “izvesni Vladimir" sredinom jula 2019. godine u Parizu sastao sa ministarkom spoljnih poslova Centralnoafričke Republike Silvi Baipo Temon i tom prilikom joj "nudio 200 miliona centralnoafričkih franaka (350.000 evra) u zamenu za notu o povlačenju priznanja Kosova".

Kao „izvesnog Vladimira“ koji je navodno nudio mito, Ministarstvo spoljnih poslova Kosova označilo je Vladimira Cizelja, specijalnog savetnika srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića. Kosovske vlasti sumnjaju u autentičnost ne samo note Centralnoafričke Republike o povlačenju priznanja Kosova, već i svih prethodnih i tvrde da je reč o falsifikovanom dokumentima, u čemu je, kako navode, učestvovao upravo Vladimir Cizelj.

"Niko ne može da ignoriše činjenicu da su se ove note pisale i pripremale u Beogradu. Svi dokumenti koje je Dačić predstavio i koje je Cizelj predao su identične u tekstu", naveo je šef kabineta ministra spoljnih poslova Kosova Jetljir Zuberaj, komentarišući na Fejsbuku pisanja o aferi u Centralnoafričkoj Republici.

Zuberaj je naveo kako je “druga stranica takozvane note Togoa od 28. jula 2019. o povlačenju priznanja Kosova identična u svom tekstu sa notom Burundija, od 15. februara 2018. godine“.

Da je Centralnoafrička Republika navodno povukla priznanje Kosova, javnosti je predočio 27. jula 2019. gostujući na Javnom servisu prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i tom prilikom pokazao dokument za koji je tvrdio da ga je potpisala lično centralnoafrička šefica diplomatije Silvi Baipo Temon.

Radio Slobodna Evropa (RSE) se ovim povodom obratio Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Ko je Vladimir Cizelj?

“Savetnik ministra spoljnih poslova Srbije (Ivice Dačića) poznat po kriminalnoj prošlosti i vezama sa kriminalnim mrežama van Evrope”, ovako Ministarstvo spoljnih poslova Kosova označava u svom saopštenju Vladimira Cizelja.

RSE je uputio pitanja u vezi sa ulogom Cizelja u kampanji Srbije za povlačenje priznanja Kosova na e-mail kompanije „Vlatacom Institut“ iz Beograda, čiji je Cizelj jedan od osnivača i direktora, ali do kraja rada na ovom članku nije dobio odgovor.

Da je Vladimir Cizelj bio angažovan kao specijalni savetnik Ministarstva spoljnih poslova potvrđuje dokument Ujedinjenih nacija gde je Cizelj naveden kao jedan od delegata Ministarstva spoljnih poslova Srbije na konferenciji UN o migracijama u decembru 2018. godine.

Ime Vladimira Cizelja, koji je inače državljanin Slovenije, prati više afera u Srbiji. Njegovo ime spominje se u takozvanoj aferi „Kofer“ iz 2006. godine kada su uhapšeni tadašnji viceguverner Narodne banke Srbije Dejan Simić i funkcioner Socijalističke partije Srbije Vladimir Zagrađanin sa optužnicom za primanje mita da bi navodno Narodna banka Srbije vratila dozvolu za rad „Kreditno-eksportnoj banci“ (KEB).

Ovo hapšenje se navodno odigralo 15 minuta pošto je Ivica Dačić napustio Simićev stan. Vladimir Cizelj bio je predstavnik akcionara TBI grupe koja je bila vlasnik „Kreditno-eksportne banke“. Akteri ove afere pravosnažno su oslobođeni optužbe 2011. godine.

Bilbord za Univerzijadu u Beogradu 2009. godine
Bilbord za Univerzijadu u Beogradu 2009. godine

Mediji su 2012. godine pisali o tome da je Cizeljeva kompanija „Vlatacom“ isporučila opremu za međunarodno multisportsko takmičenje Univerzijada u Beogradu navodno godinu i po dana posle njenog održavanja. Ugovor o nabavci opreme sa firmom „Vlatacom“ zaključilo je tada Ministarstvo unutrašnjih poslova koje je vodio Ivica Dačić.

U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Kosova se ističe da je Cizelj bio umešan i u jedan skandal u Bocvani koji se odnosi na nabavku opreme za šifriranje, ali je Vlada ove države na jugu Afrike demantovala navode da je posao sa firmom „Vlatacom“ ugovoren.

Zanimljiv podatak je da je beogradski „Vlatacom“ inicirao sastanak predstavnika Ministarstva odbrane Srbije i Bocvane 2017. godine u Beogradu, a na sastanku je konstatovano, između ostalog, da „podrška Bocvane naporima Srbije za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji“ predstavlja dobar osnov za dalju saradnju ministarstava.

Kompanija „Vlatacom Institut“ inače razvija hardverske i softverske proizvode kao što su sistemi za izdavanje biometrijskih ličnih i putnih dokumenata, sistemi za proveru identiteta, kontrolu saobraćaja i drugo. Prema podacima iz finansijskog izveštaja iz 2018. godine, „Vlatacom“ je vlasnik firme „VT center“ doo Beograd i firme „Vlatacom“ u Bocvani, а proizvodi ove firme za automatsku kontrolu putnih isprava i evidenciju putnika se koriste na međunarodnim prelazima u Srbiji, Nigeriji i Moldaviji. Resorna ministarstva i agencije u Angoli, Bocvani, Nigeriji, Iraku i Slovačkoj takođe, kako se navodi, koriste rešenja koje je razvio „Vlatacom“.

Veze Rusije i CAR-a

Rusija poslednjih godina jača svoj uticaj u Centralnoafričkoj Republici. U avgustu prošle godine sa tom državom potpisala je sporazum o vojnoj saradnji, a 24. aprila 2019. godine i sporazum o osnivanju predstavništva ruskog Ministarstva odbrane pri Ministarstvu odbrane Centralnofričke republike, sa ciljem unapređenja saradnje vojski dveju država.

Francuski list “Le Monde” je u junu 2018. objavio tekst o ruskim obaveštajcima i instruktorima koji su zvanično u CAR došli kako bi obučavali lokalnu vojsku. Međutim, sagovornici ovog francuskog lista su naveli da je reč o “plaćenicima” ruske privatne vojne kompanije “Vagner” (Wagner) koju mediji dovode u vezu sa Jevgenijem Prigožinom, bliskim predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.

Mesec dana kasnije, 30. jula 2018. trojica ruskih novinara ubijeni su u Centralnoafričkoj Republici. Oni su snimali dokumentarni film o aktivnostima kontroverzne ruske paramilitarne jedinice “Vagner”, čiji su se plaćenici navodno borili u Ukrajini i Siriji.

Silvi Baipo Temon
Silvi Baipo Temon

Šefica centralnoafričke diplomatije Silvi Baipo Temon na tu funkciju stupila je u decembru 2018. godine. U tekstu portala “Corbeau News Centrafrique” navodi se da je Temon odluku da povuče priznanje Kosova donela samostalno, bez prethodnih konsultacija sa drugim državnim zvaničnicima, pre svega sa predsednikom CAR-a i da se oslanja na podršku ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova.

O ulozi Rusije u kampanji Srbije za povlačenje priznanja Kosova RSE je pisao u julu 2019. na osnovu sporazuma o saradnji koja je Rusija potpisivala sa različitim državama pre nego što bi one dostavile srpskim organima notu o povlačenju priznanja.

Srbija od 2017. sprovodi kampanju za povlačenje priznanja Kosova. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da je do sada 15 država povuklo priznanje Kosova. Sam šef srpske diplomatije Ivica Dačić navodi da mu je cilj da broj zemalja koji priznaju Kosovo kao nezavisnu državu padne na 96, što je polovina članica Ujedinjenih nacija, kako bi se sprečilo članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i institucijama.

"Kada taj broj bude pao na 96 i manje, mogu da smatram da sam završio ono što sam obećao", rekao je Dačić na Javnom servisu u julu 2019.

Sa druge strane, kosovski zvaničnici nastavljaju sa optužbama na račun Srbije da se koristi mitom, koruptivnim aferama, prodajom oružja i sporazumima o uklanjanju viza kako bi se suprotstavili Kosovu i tvrde da su o tome obavestili zvaničnike u Briselu uz dostavljanje konkretnih činjenica.

  • 16x9 Image

    Mila Đurđević

    Novinarsku karijeru počinje 2008. godine na TV B92, kao TV novinarka i reporterka u informativnoj redakciji. Deo tima Radija Slobodna Evropa postaje u oktobru 2017. godine, gde radi u okviru digitalnog servisa za Balkan.

  • 16x9 Image

    Sonja Gočanin

    Novinarstvom počinje da se bavi na drugoj godini studija Fakulteta političkih nauka. Radila je na sajtu B92, antikorupcijskom portalu Pištaljka i TV emisiji Potrošački savetnik. Jedna je od osnivača portala Radnik.rs. Radi u digitalnom sektoru RSE od oktobra 2017. godine.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli Loxha

    Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD-u. Novinarstvom se počela baviti 2001. Radi na Javnom servisu Kosova kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE pridružila se 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG