Apelacioni sud u Beogradu oslobodio je četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti optužbi za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine.
Sud je preinačio prvostepenu presudu i pravosnažno oslobodio Radomira Markovića optužbe za teško ubistvo u podstrekavanju, a Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili teško ubistvo.
Na sajtu suda je 2. februara objavljeno da "nema neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela".
Na ovu odluku ne postoji pravo žalbe.
Vlasnik lista "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo.
Suđenje za ubistvo je počelo u junu 2015. sedamnaest godina od ubistva Ćuruvije.
Specijalni sud u Beogradu proglasio je 2019. krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti za ubistvo, a sud je naveo da je neposredni izvršilac ubistva NN lice.
Tom presudom su na po 30 godina zatvora osuđeni šef Državne bezbednosti (DB) u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić.
Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina.
Apelacioni sud je, međutim, tu presudu ukinuo u septembru 2020.
Odluku je, između ostalog, obrazložio time da je Specijalni sud presudom prekoračio optužbu i uvođenjem NN lica kao neposrednog izvršioca ubistva izmenio činjenično stanje opisano u optužnici.
U ponovljenom postupku Specijalni sud je u decembru 2021. doneo presudu kojom su ponovo Marković i Radonjić osuđeni na po 30 godina zatvora, dok su Romić i Kurak dobili po 20 godina zatvora.
Apelacioni sud je od decembra 2022. razmatrao žalbe optuženih.
U odluci, koja je objavljena 2. februara, navodi se da se da je Apelacioni sud doneo odluku da otvori pretres pred drugostepenim sudom, jer je prvostepeni sud "prekoračio optužbu, povredio identitet optužbe i presude i nije rešio predmet optužbe".
Nakon ponovnog ispitivanja svedoka, sud je utvrdio da su iskazi iz istrage "ne samo nepouzdani, već i da se ne mogu sa sigurnošću prihvatiti kao istiniti".
Po oceni Apelacionog suda, "tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe, niti je utvrđeno ko je, kada i gde učestvovao u sačinjavanju prethodnog dogovora i plana za ubistvo Ćuruvije, a nije izveden ni jedan dokaz u prilog navodima optužbe, da je takav nalog dat od strane NN lica iz najviših struktura vlasti".
"Činjenica da je Slavko Ćuruvija bio kritičar tada aktuelne vlasti, za ovaj Sud nije sporna, ali s obzirom na to da je u odnosu na okrivljene doneta oslobađajuća presuda, to se Sud nije ni mogao upuštati u motive izvršenja ovog krivičnog dela", navedeno je na sajtu suda.
Fondacija Slavko Ćuruvija 'šokirana' presudom
Fondacija Slavko Ćuruvija saopštila je 2. februara da je "šokirana odlukom Apelacionog suda da oslobodi nekadašnje pripadnike Državne bezbednosti".
"Ova je presuda duboko uznemirujuća za porodicu, prijatelje, kolege i poštovaoce novinara i izdavača ubijenog zato što je javno kritikovao zločinački režim Slobodana Miloševića", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je odluka Apelacionog suda "jasan znak da država nije u stanju da se obračuna sa najmračnijim delovima sopstvenih službi iz devedesetih i da one i dalje imaju ogroman uticaj i na pravosuđe i na političke procese u Srbiji".
"Uprkos tome što i domaća i međunarodna javnost gotovo četvrt veka zahteva da se ovaj zločin rasvetli, sudsko veće Apelacionog suda je pokazalo da su im od dokaza i zakona važnija zaštita predstavnika države ogrezlim u zločinima i zaštita tajne službe koja je toliko puta pokazala da joj ljudski život ništa ne znači", navodi se u saopštenju.
Branka Prpa: Ceo postupak farsa
Branka Prpa, nevenčana supruga Slavka Ćuruvija, koja je bila sa njim kada je ubijen, za RSE je rekla da je ceo postupak koji je vođen "farsa".
"Ona traje već 24 godine u pokušaju da se ubistvo Slavka Ćuruvije ne reši nikad. Reprezenti tadašnje vlasti koja stoji iza tog ubistva i dalje su na vlasti", rekla je Prpa.
Ona je dodala da je bilo jasno da postupak "ide u pravcu oslobađanja okrivljenih".
"Tri puta su pokušavali da ponište presudu. O čemu mi ovde govorimo? O beskonačnom ponavljanju sudskog procesa koji je jasan", rekla je ona.
Reakcije novinarskih udruženja
Koalicija za slobodu medija, koju čine Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija onlajn medija i više drugih medijskih udruženja, saopštila je da je razočarana odlukom Apelacionog suda.
"Jedini slučaj ubistva novinara u Srbiji koji je dospeo do suda, nije okončan osuđujućom pravosnažnom presudom. Ovom presudom država pokazuje da nije sposobna ili ne želi da reši slučajeve ubistva novinara. Takođe, šalje se poruka novinarima da ih država neće zaštiti", navodi se u saopštenju.
Saopštenje potpisuje i "SafeJournalists mreža" koja okuplja Udruženje novinara Kosova, Udruženje novinara Makedonije, Udruženje BH novinari, Hrvatsko novinarsko društvo, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Sindikat medija Crne Gore.
Udruženje novinara Srbije ocenilo je da je oslobađajućom presudom Apelacionog suda u Beogradu, u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, srpsko pravosuđe pokazalo institucionalnu nemoć.
Na presudu je reagovala i predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever koja je na društvenoj mreži X ocenila da je reč o "strašnom udaru na novinare i medijsku zajednicu u Srbiji, ali i na demokratiju i vladavinu prava".
"Ovo je potpuni slom sistema koji šalje jasnu poruku da zločin, ubistvo novinara, ostaje nekažnjeno", napisala je ona.
Ambasador SAD: Tužan dan za novinarstvo
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kristofer Hil (Christopher Hill) ocenio je povodom oslobađajuće presude okrivljenima za ubistvo Slavka Ćuruvije da je danas "tužan dan za novinarstvo".
"Obeshrabrujuće je što su pravda i odgovornost za ubice Slavka Ćuruvije nedostižni čak 25 godina nakon njegovog ubistva. Tužan dan za novinarstvo", napisao je Hil na društvenoj mreži X.
Ko je bio Slavko Ćuruvija?
Slavko Ćuruvija je, nakon što je napustio poziciju glavnog i odgovornog urednika u državnom listu "Borba", osnovao "Nedeljni telegraf", početkom 1996. godine i prvi nezavisni dnevnik u Srbiji "Dnevni telegraf", a zatim i nedeljnik "Evropljanin".
Bio je kritičar vlasti tadašnjeg autoritarnog predsednika Slobodana Miloševića.
Po posebnom medijskom zakonu, "Dnevni telegraf" je uz još nekoliko medija, zabranjen 14. oktobra 1998. godine, nakon čega je štampan u Crnoj Gori i distribuiran u Srbiji kroz mrežu izdavača.
U oktobru 2020. godine, Univerzitet Kolumbija (Columbia) u Njujorku objavio je analizu slučaja Ćuruvije gde se navodi da je osuđujuća presuda Prvostepenog suda - prelomna presuda - jer bi to bilo prvi put u istoriji Srbije da ljudi odgovorni za ubistvo novinara odgovaraju.
Tokom poslednje tri decenije, u Srbiji je ubijeno troje novinara i nijedan slučaj nije razrešen.
Pored ubistva Ćuruvije, reč je o slučajevima ubistva Dade Vujasinović, koja je pronađena mrtva 8. aprila 1994. godine u svom stanu u Beogradu, i Milana Pantića ubijenog 11. juna 2001. godine u Jagodini.
