Da li Evropska unija (EU) priprema “metak u čelo Srbiji”, od čega strepi predsednik Srbije očekujući prvu reviziju odluke o kvotama za uvoz čelika na evropsko tržište iz trećih zemalja, ili nema razloga za toliku brigu? To pitanje se aktualizuje kako se približava 1. jul kada bi iz Brisela trebalo da stigne prva revizija odluke o kvotama uvedenim u februaru ove godine.
U EU su na naša pitanja o očekivanoj odluci, odgovorili u jednoj rečenici. „Pregled mera zaštite je već pokrenut u maju i trenutno je u toku“, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Daniel Rosario, portparol Evropske Komisije nadležan za trgovinu.
Smederevska Železara, odnosno kineski “Hestil” deo svoje proizvodnje izvozi u EU, pa se postavlja pitanje može li se dovesti u pitanje njen dalji opstanak, da li je ugroženo pet hiljade radnika koji su 2016. godine odahnuli kada je kineski „Hestil“ kupio Železaru?
Razlozi za zabrinutost
“Da sam zaposlen u Železari, manje bih bio zabrinut nego u mnogim drugim preduzećima”, odgovara na naše pitanje ekonomista Milan Kovačević.
Pre tri nedelje je, međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u dramatičnom tonu u Skupštini Srbiji prekinuo izlaganje o Kosovu, da bi rekao:
„Mnogo me brinu najave Evrofera (udruženja evropskih proizvođača čelika) oko našeg čelika. Toliko me brinu da mislim da Anu (Brnabić, premijerku Vlade) zamolim da izađe sa sednice i da ide da se time bavi. Jer, to može da bude bukvalno pucanje, metak u čelo za našu zemlju, ako na tim odlukama budu istrajavali.“
Zaštita od Trampovih mera
U februaru ove godine, kako bi se zaštitili evropski proizvođači pogođeni carinama koje im je uveo američki predsednik Donald Tramp u paketu sa Kinom koju je kaznio zbog jeftinog čelika, na predlog Evrofera, Evropska komisija (EK) uvela je kvote za 26 kategorija proizvoda od čelika za zemlje van Unije, sa važenjem do 31. juna 2021. godine, kako bi se zaštitili proizvođači u državama EU. EK će prilagođavati carinske kvote u slučaju promena okolnosti, na primer u slučaju povećanja ili smanjenja potražnje Unije za određenim kategorijama proizvoda, piše u Informaciji o pokretanju postupka revizije.
Ono što je zanimljivo je da EK može da preispita da li primena postojećih mera ima štetne posledice za stabilizaciju ili privredni razvoj nekih partnera, dakle prvenstvo ima zaštita njenih povlašćenih, tradicionalnih partnera. U maju je pokrenut postupak revizije i tada je, između ostalog, konstatovano, kako piše u Službenom listu Evropske unije od 15. maja, da su neke kvote za određene proizvode neuobičajeno brzo ispunjene. Navode se proizvodi iz Turske, Rusije i Kine.
Za određene kategorije proizvoda preostala carinska kvota brzo je iscrpljena uvozom iz jedne zemlje ili više njih, te su istisnuti tradicionalni tokovi uvoza, navodi se još. EK će stoga istražiti da li je ta činjenica negativno uticala na interes Unije, posebno u pogledu potrebe za održavanjem tradicionalnih trgovinskih tokova i, ako je potrebno, odlučiti o mogućim instrumentima za ispravljanje te situacije, piše između ostalog u informaciji o početku revizije.
EK dalje najavljuje da će ažurirati spisak zemalja na koje se ne odnose ovi propisi. U ovom periodu, inače, zainteresovane strane dostavljaju svoje primedbe koje će biti razmotrene. Šta je Srbija dostavila Briselu, ne zna se.
Brnabić: Rekli su da će sve biti OK
Iz kabineta premijerke Vlade Srbije nismo dobili odgovor na naše upite o uticaju kvota na poslovanje Železare Smederevo. Ostali smo bez odgovora, između ostalog, i na pitanje da li je tačno da je tim Srbije pregovarao u Briselu o uticaju uvođenja kvota na privredu Srbije.
Početkom godine, podsetimo, predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić je na pitanje RSE u vezi sa izvozom srpskog čelika u zemlje EU navela da Brisel ima razumevanja za potrebe Srbije.
"Rekli su mi da će sve biti 'OK'. Rekli su mi da će zajedno sa nama posebno voditi računa o Srbiji i da imamo političke garancije da aktuelna dešavanja neće negativno uticati na Železaru", rekla je Brnabić.
Ipak, kako stvari stoje, kvote su pogodile i Hestil. Koliko, nema podataka. Na upite Radija Slobodna Evropa (RSE), ni iz te kompanije nismo dobili odgovor.
“Naravno, naša Železara može koristiti i druga tržišta osim EU, mi smo u prošlosti to koristili. Još uvek je pitanje kako će se snalaziti vlasnik Kine u našoj Železari”, kaže Milan Kovačević, dodajući da se odlukom o kvotama za određene proizvode od čelika može uticati na to koliko će biti pogođena, na primer, smederevska Železara.
“U carinskoj tarifi imate listirane proizvode, tako da oni kvote mogu stavljati za određene tarifske brojeve i tako se može uticati, manje više, i na Srbiju”, objašnjava Kovačević.
Prema podacima Evrofera u prva tri meseca zemlje trećeg sveta izvezle su 2,2 miliona tona čelika od dozvoljenih 3,3 miliona tona. U istom periodu, izvoz srpskog čelika u Evropu bio je 188.000 tona.
Železara Smederevo, od aprila 2016. u vlasništvu kineskog Hestila, po preuzimanju je dostigla raniju rekordnu godišnju proizvodnju a tržište se smanjuje, kaže Kovačević.
Železaru je proizvodila ispod milion tona čelika, a sada se približava proizvodnji od dva miliona tona, što znači da su sad potrebna mnogo veća tržišta, dodaje Kovačević.
“U prošlosti je naše tržište bilo i Slovenija i Hrvatska, čitava bivša Jugoslavija…kao i druge zemlje. To se promenilo. Srpska Železara sad ima strašno malo tržište u Srbiji a ima veliku ekspanziju od kad su je preuzeli Kinezi. Njoj je izuzetno važno veliko tržište”, kaže sagovornik RSE.
Jedan vek burne istorije
Smederevska železara ima burnu istoriju koja je pratila dramatične promene koje su se događale u ovom delu Evrope.
Izgrađena je 1921. godine kao fabrika tadašnjeg akcionarskog društva “Sartid”, da bi 1946. godine bila nacionalizovana i postala državno vlasništvo. 1969. godine dobija ime „Metalurški kombinat Smederevo”, iako nikad nije bila rentabilna, ponos tadašnje Jugoslavije.
Godine 1992. vraćen joj je naziv „Sartid 1913”. 2002. godine upravu nad železarom preuzima kompanija Ju-es stil i u stečajnom postupku je izvršena sporna privatizacija 2003. godine. Svi su izgledi bili da će biti stavljen katanac u bravu kao i mnogim fabrikama u periodu privredne tranzicije.
Peći su se gasile, radnici poslati kućama. Ne mali broj ekonomista je govorio da velikog dugogodišnjeg gubitaša ne treba spasavati. Međutim, 2012. godine Srbija otkupljuje železaru za jedan dolar, da bi je 2016. prodala Kinezima sa novim nazivom “Hestil Srbija”. Vlada na čijem je čelu tada bio premijer, danas predsednik države, Aleksandar Vučić objavila je da je postigla veliki uspeh. Spasla je železaru. Da li na dugi rok, ostaje da se vidi.
Facebook Forum