Dostupni linkovi

Bujanovac i Vučićevo zameranje na albanskom putu ka Vladi Srbije


Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika izborne liste „Albanska demokratska alternativa-Ujedinjena dolina“ povodom konsultacija za formiranje nove Vlade (Beograd 14. jula)

Iako je posle parlamentarnih izbora izgledalo da su predsednik Srbije i Albanci sa juga Srbije konačno pronašli zajednički jezik nova tačka sporenja nastala je nakon formiranja lokalne vlasti u Bujanovcu, mestu od 12.000 stanovnika na jugu Srbije.

Četiri albanske stranke dogovorile su vlast u Bujanovcu bez učešća srpskih partija, pa je koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS), koja je osvojila 10 mandata, i Socijalističke partije Srbije (SPS) sa tri odbornika, ostala u opoziciji.

Problem nastao na lokalu, međutim, odmah se preneo i na republički nivo i doveo do novog zahlađenja odnosa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je u nekoliko navrata oštre kritike, navodeći čak da će manevarski prostor Srbije u pregovorima sa Kosovom biti skraćivan, između ostalog, i "pravljenjem jedinstvene albanske vlasti protiv Srba u Bujanovcu".

Država i stranačke koalicije

Šaip Kamberi, lider Pokreta za demokratsko delovanje i poslanik u novom sazivu Skupštine Srbije, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da država ne treba da se meša u stranačke koalicije u višenacionalnim sredinama kako bi se izbegle tenzije, već da se angažuje na rešavanju njihovih problema.

U Bujanovcu, gradu na jugu Srbije udaljenom 300 kilometara od Beograda, prema poslednjim podacima albanska zajednica čini 65 odsto stanovništva.

Od 2002. godine do sada su lokalnu vlast uvek zajedno formirale albanske i srpske stranke. Sporazum o formiranju vladajuće većine, nakon izbora održanih 21. juna, sklopile su albanske partije: Demokratska partija (DP), Partija za demokratsko delovanje (PDD), Pokret za demokratski progres (PDP) i Alternativa za promene (AZP).

Time je Bujanovac postao retka opština u Srbiji u kojoj na vlasti nije SNS, stranka koja će prevoditi buduću Vladu Srbije.

Sa 25 glasova Nagip Arifi, lider DP je izglasan na konstitutivnoj sednici 23. jula za predsednika Opštine Bujanovac. Nezadovoljni formiranjem monoetničke vlasti, odbornici srpskih partija su napustili sednicu.

To se dogodilo samo nekoliko dana nakon sastanka o formiranju nove vlade delegacije albanskih stranaka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu. Na tom sastanku Albanci su izrazili spremnost za učešće u radu Vlade i zatražili mesto ministra lokalne samouprave, pomoćnika ministra privrede, državnog sekretara u Ministarstvu prosvete i mesto predsednika Koordinacionog tela.

Međutim, nakon formiranja lokalne vlasti u Bujanovcu i burne reakcije Beograda, čini se da su šanse za to sve manje.

Rešavanje životnih problema

Za Šaipa Kamberija Albanci sa juga Srbije se od 2001. godine, odnosno prestanka oružanog sukoba na jugu Srbije, nalaze "u nekom političkom procesu koji je čas živ, čas mrtav", zbog čega, kako je rekao za RSE, u proteklih devetnaest godina pripadnici te nacionalne zajednice nisu uspeli da reše svoje životne probleme.

"To znači da je država izbegavala da Albance tretira kao ravnopravne partnere, imajući stalno negativan stav prema nama. Evo, i sada pokušava da formiranje vlasti u Bujanovcu predstavi kao neko zlo koje spremaju Albanci da bi opravdala neke naredne korake koji, verovatno, idu ka tome da nas ne prihvate kao deo Vlade niti da otpočnu dijalog sa nama o planu od sedam tačaka koji smo tražili od predsednika Vučića", istakao je Kamberi.

Vučić na Bujanovac gleda kao na ucenu

U jednoj od svojih reakcija, predsednik Srbije je nagovestio da bi dešavanja iz Bujanovca mogla ugroziti potencijalno primanje Albanaca u Vladu Srbije. Vučić je, gostujući na Radio-televizije Srbije, istakao 23. jula da je izostanak njegove SNS iz vlasti u Bujanovcu učinjen "pod uticajem Tirane kako bi mogli da ucenjuju Srbiju".

"Kod mene su došli albanski predstavnici i rekli: 'Hajde Vučiću, integriši nas u državne organe, integriši nas u sistem'. Ja sam se obradovao i rekao: 'Nema problema, razmisliću'. A onda oni sutradan odu u Albaniju i tamo im kažu da formiraju vlast bez 42 odsto Srba", rekao je Vučić.

Nenad Mitrović, predsednik lokalnog odbora SNS u Bujanovcu, rekao je za RSE da su, nakon izbora 21. juna, sa DP dogovorili zajedničko formiranje vlasti, ali da se albanska strana predomislila.

"Kao dve stranke sa najviše odborničkih mandata, sa Arifijem smo se dogovorili da formiramo vlast zajedno sa PDP Šćiprima Arifija. Međutim, oni su pozvani na hitne konsultacije u Tiranu i nakon povratka iz Albanije, Arifi nas je obavestio da odustaje od koalicije sa SNS, zbog političke deklaracije koja ih obavezuje na formiranje vlasti isključivo u koaliciji sa albanskim strankama", istakao je Mitrović.

Želja za ukrupnjavanjem biračkog tela

Sagovornik Radija Slobodna Evropa Šaip Kamberi, međutim, istakao je da je formiranje monoetničke lokalne vlasti u Bujanovcu uslovljeno željom za ukrupnjavanjem albanskog biračkog tela, a ne zbog diktata iz Tirane i da nema veze sa bilo kakvim ucenjivačkim namerama.

"Mi nismo krili da ćemo i nakon izbora imati zajednički nastup, za šta smo dobili podršku iz Tirane, ali to nije upereno protiv Srbije. Želja nam je da ukrupnimo sopstveno biračko telo, a ne da bilo koga ucenjujemo", rekao je Kamberi.

Albanske stranke sa juga Srbije čak i da hoće, dodao je on, "ne mogu da ucenjuju državu jer je država jača od njih".

Kakve su šanse da Albanci dobiju ministarstvo?

Idro Seferi, novinar i publicista, kaže za RSE da sumnja da će nakon svega Albanci sa juga Srbije dobiti ministarstvo u Vladi Srbije, mada bi to po njegovom mišljenju, bilo jako pozitivno za Srbiju "jer bi tako mogla da na pravi način odgovori na višegodišnje optužbe Albanaca da sistematski zapostavlja taj region".

"Mislim da bi vlast u Srbiji ipak trebalo da im izađe u susret jer su prekidom bojkota i učešćem na parlamentarnim izborima, Albanci sa juga Srbije pokazali da žele da se integrišu u institucije sistema", kaže Seferi.

On podseća da je Tirana dala podršku Albancima sa juga Srbije da učestvuju na parlamentarnim izborima u Srbiji i da se to može tumačiti kao uticaj na donošenje njihovih političkih odluka, ali da "svakako taj uticaj nije uperen protiv Srbije".

"Zvanični Beograd bi morao da uvaži argumente svojih građana sa juga Srbije i utiče na popravljanje ekonomskog i socijalnog položaja", istakao je Seferi.

Takođe, ocenio je, vlast u Srbiji ne bi trebalo da rešavanje problema u tom regionu posmatra kroz prizmu sveukupnog rešavanja kosovskog problema, jer se lokalni Albanci zbog toga osećaju kao "neka vrsta taoca u pregovorima Beograda i Prištine o Kosovu".

Manjine u budućoj Vladi Srbije

U međuvremenu, Vučić je održao konsultacije i sa drugim strankama koje su prešle cenzus na izborima održanim 21. juna.

Na sastanku predsedništva SNS 31. jula Vučić je izjavio da će se krajem avgusta ići na izbor nove Vlade Srbije. Vučić je rekao da je sa stranačkim vrhom razgovarao i o mogućim koalicionim partnerima, navodeći da s tim u vezi postoje četiri opcije. Kako je objasnio, manjinske stranke u svim tim opcijama su deo Vlade Srbije.

"Postoje četiri opcije i sve su imale značajnu podršku, od koalicije sa socijalistima (Ivice Dačića) i manjinama, koalicije sa (liderom Srpskog patriotskog saveza Aleksandrom) Šapićem i manjinama, koalicije sa socijalistima, Šapićem i manjinama i da samo sa manjinama formiramo vladu", kazao je Vučić.

Vučić, međutim, nije precizirao u svojoj izjavi na koje manjine se njegova izjava odnosila.

XS
SM
MD
LG