Brisel poručuje Srbiji: Nema pregovora bez normalizacije odnosa sa Kosovom

Evropska komisija neće dati zeleno svetlo Srbiji za datum početka pregovora sve dok se ne ispune uslovi vezani za normalizaciju odnosa sa Kosovom, saznaje RSE u Briselu. Prema Strategiji, Komisija želi da se osvedoči da je došlo do vidnog i trajnog poboljšanja u odnosima sa Kosovom, što podrazumeva i da Beograd neće blokirati Prištinu na putu ka EU.

Sa izveštajem Evropske komisije, kojim će biti ocenjen napredak Srbije na putu ka EU, iduće nedelje u Beograd stiže evropski komesar za proširenje Štefan File.

Najavljeni dijalog sa Prištinom još uvek nije nastavljen, pa ključni uslov poboljšanja odnosa sa Kosovom, uz ostala očekivanja Brisela, nije ispunjen, tako da datuma za početak pristupnih pregovora, sada je već izvesno, za Srbiju neće biti.

Izveštaj, kako navodi šef delegacije EU Vensan Dežer nije pozitivan ni negativan, već daje sliku o situaciji u Srbiji. U tom dokumentu će biti navedeno šta Beograd treba da učiniti u predstojećim mesecima, a među prvim prioritetima je normalizacija odnosa sa Kosovom.

„Ponekad bilateralna pitanja imaju uticaja na brzinu i napredak ka EU, tako da mislim da je ovo tema koju ćemo navesti u izveštaju takođe. Ali, moraćete da sačekate do srede da vidite više detalja“, rekao je Dežer.

Uslov normalizaje odnosa sa Kosovom poznat je od ranije, no sada se po prvi put govori o tome šta bi on tačno podrazumevala. Kako iz Brisela prenosi dopisnik RSE Rikard Jozviak, kao nezvaničan mogao bi se pojaviti uslov da se Srbija obaveže da neće blokirati Prtištinu na putu ka EU.

“Ono što definitivno stoji jeste da će Srbija morati da pokaže daleko veću spremnost da sa Kosovom ponovo uđe u dijalog. Mogla bi postojati opcija da Brisel Beogradu postavi uslov da se obaveže da u budućnosti neće blokirati put Kosova ka EU, ali to ne bi bilo formulisano kao zvanični kriterijum ili uslov”, prenosi dopisnik RSE iz Brisela.

Čeka se File

Među prvima su slične zahteve pred Srbiju nedavno izneli nemački parlamentarci, koji su naveli da bi Beograd i Priština trebalo da potpišu i obavezujući ugovor o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa.

Iako nije želeo da govori o tome da li bi zahtev Srbiji da ne blokira Kosovo na putu ka EU mogao biti pretočen u zvaničan, predsednik Odbora za odnose sa EU u Bundestagu Gunter Krihbaum poručio je u Beogradu da Unija ne želi još jedan Kipar u svojim redovima.

„Nije reč o tome da dobrosusedski odnosi postoje samo na papiru, već da zaista zažive u praksi. Kipar primljen u EU, iako pitanje podele te zemlje do dana današnjeg nije rešeno. Zato mogu ovde da vam kažem da mi usvakom slučaju ne želimo drugi Kipar u EU“, rekao je Krihbaum.

Da ove godine neće dobiti datum za početak pregovora svesni su i u Beogradu. No, kada je reč o konkretnim zahtevima Brisela, potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić čeka Štefana Filea, sa kojim će se u sredu sastati u Beogradu.

„Naša sledeća šansa je proleće. Svesni smo svih izazova i teškoća koje nas čekaju. Do tada moramo da učinimo i neke ozbiljne i hrabre korake u pravcu dobijanja datuma za otpočinjanje pregovora jer tek tada proces evropskih integracija postaje nepovratan“, kaže Grubješić.

Definisanjem sve jasnijih uslova, pitanje Kosova i u formalnom smislu postaje povezano sa procesom evropskih integracija.

Vladmir Pavićević sa Fakulteta političkih nauka ocenjuje u razgovoru za RSE da će Srbija vrlo brzo morati jasno da se opredeli da li želi da ide ka EU, što isključuje “crvene linije” preko kojih neće prelaziti kada je reč o Kosovu.

“Kosovski problem je došao do te tačke, kada se govori o pristupu Srbije njegovom rešavanju, da više nije moguće mrdati levo ili desno, već da je neophodno Srbiju izvući iz jednog kruga u kojem se nalazi godinama i iz kojeg ne može nikako dovoljno jasno da se usmeri ka svom evropskom cilju. Srbija danas, u uslovima u kojima jeste, uopšte nema neke posebne kapacitete kojima može naročito da utiče na to da kosovsko pitanje bude rešeno onako kako bi neki zvaničnici želeli. Srbija je nemoćna da postavlja uslove oko tog problema, da definiše crvene linije i ako pretpostavimo da to jeste baš tako kako sam ja to opisao, onda Srbija htela nehtela mora da se usmeri ka tom evropskom putu“, ocenjuje Pavićević.