Piše: Edona Peci, priredila: Jasmina Šćekić
Različite izjave, koje su tokom prošle nedelje davali zvaničnici iz Prištine, Beograda i Brisela, ne ukazuju na svetliju perspektivu buduće faze dijaloga između Kosova i Srbije, uz podsredstvo Evropske unije.
Potenciran je interes da Sjedinjene Američke Države treba da preuzmu, mada u funkciji podrške, veću ulogu u tom procesu.
Ipak, ostaje nepoznanica način na koji će strane uključene u proces nastojati da vrate poglavlje političkog dijaloga u kome se očekuje pronalaženje rešenja za 13-godišnji status quo za severni deo Kosova.
I dok u kancelariji šefice evropske doplomatije Ketrin Ešton govore o potrebi “političke spremnosti svih strana” za donošenje “teških odluka”, čini se da i dalje postoje dileme u suočavanju različitih vizija za rešenje pitanja severa Kosova.
Poslanica u Evropskom Parlamentu Doris Pak u razgovoru za Radio Slobodna Evropa ističe važnost stava da podela ili promena granica uopšte ne postoje kao opcije na stolu budućih razgovora.
“Ne znam šta se vrti u glavama ljudi u Beogradu, ne znam ni kako razmišljaju političari u Prištini, ali smatram da, pošto smo uključeni u ovu situaciju, treba da idemo napred sa jasnim stavom da ne smemo da dozvolimo bilo kakvu podelu ili promenu granica,” kaže ona.
Da ne treba da se govori o podeli severa sada je shvatio i Beograd, ali nastavlja da odbacuje bilo kakvu opciju koja bi podrazumevala korak napred ka priznanju nezavisnosti Kosova.
Poslednje izjave zvaničnika u Srbiji ukazuju na nemogućnost da Vlada Srbije u potpunosti ukloni prisustvo Beograda na Kosovu, umanjujući nadu da dođe do gašenja paralelnih struktura na severu – što je konstantan zahtev Evropljana.
Zvanična Priština, međutim, ostavlja da se shvati da priprema strategiju za dijalog sa srpskom stranom, istovremeno naglašavajući svoju težnju o integrisanju tog dela u kosovsko društvo i njegove institucije.
Pak kaže da razgovori o severu ne treba da se okončaju nekim rešenjem koje ne bi bilo u skladu sa Ahtisarijevim planom.
“Sada postoji nova strategija –jedina strategija: nastaviti dijalog u kome treba razgovarati o političkom rešenju za sever Mitrovice. Ali, mislim da ne smemo da dozvolimo sebi da razgovaramo o tom pitanju na neki drugi način osim primene plana Martija Ahtisarija i u tom delu,” kaže evropska poslanica Doris Pak i ističe važnost dodatnog angažovanja Ketrin Ešton na stvaranju jedinstvenog pristupa EU u vezi dijaloga Prištine i Beograda.
“Gospođa Ešton treba da radi na činjenici da još uvek postoji pet država Evropske unije koje nisu priznale Kosovo,” kaže ona.
Dosadašnji tehnički dijalog između Kosova iI Srbije počeo je u martu prošle godine, ali je prekinut u martu ove godine zbog izbora u Srbiji.
Tokom devet rundi razgovora strane su postigle sedam sporazuma, čija realizacija je postavljena kao uslov za ulazak u političku fazu dijaloga.
Normalizacija odnosa između Prištine i Beograda pominje se kao glavni cilj ovog procesa, ali se ne zna koji će biti model za postizanje tog cilja.
Različite izjave, koje su tokom prošle nedelje davali zvaničnici iz Prištine, Beograda i Brisela, ne ukazuju na svetliju perspektivu buduće faze dijaloga između Kosova i Srbije, uz podsredstvo Evropske unije.
Potenciran je interes da Sjedinjene Američke Države treba da preuzmu, mada u funkciji podrške, veću ulogu u tom procesu.
Ipak, ostaje nepoznanica način na koji će strane uključene u proces nastojati da vrate poglavlje političkog dijaloga u kome se očekuje pronalaženje rešenja za 13-godišnji status quo za severni deo Kosova.
I dok u kancelariji šefice evropske doplomatije Ketrin Ešton govore o potrebi “političke spremnosti svih strana” za donošenje “teških odluka”, čini se da i dalje postoje dileme u suočavanju različitih vizija za rešenje pitanja severa Kosova.
Poslanica u Evropskom Parlamentu Doris Pak u razgovoru za Radio Slobodna Evropa ističe važnost stava da podela ili promena granica uopšte ne postoje kao opcije na stolu budućih razgovora.
“Ne znam šta se vrti u glavama ljudi u Beogradu, ne znam ni kako razmišljaju političari u Prištini, ali smatram da, pošto smo uključeni u ovu situaciju, treba da idemo napred sa jasnim stavom da ne smemo da dozvolimo bilo kakvu podelu ili promenu granica,” kaže ona.
Da ne treba da se govori o podeli severa sada je shvatio i Beograd, ali nastavlja da odbacuje bilo kakvu opciju koja bi podrazumevala korak napred ka priznanju nezavisnosti Kosova.
Poslednje izjave zvaničnika u Srbiji ukazuju na nemogućnost da Vlada Srbije u potpunosti ukloni prisustvo Beograda na Kosovu, umanjujući nadu da dođe do gašenja paralelnih struktura na severu – što je konstantan zahtev Evropljana.
Zvanična Priština, međutim, ostavlja da se shvati da priprema strategiju za dijalog sa srpskom stranom, istovremeno naglašavajući svoju težnju o integrisanju tog dela u kosovsko društvo i njegove institucije.
Pak kaže da razgovori o severu ne treba da se okončaju nekim rešenjem koje ne bi bilo u skladu sa Ahtisarijevim planom.
“Sada postoji nova strategija –jedina strategija: nastaviti dijalog u kome treba razgovarati o političkom rešenju za sever Mitrovice. Ali, mislim da ne smemo da dozvolimo sebi da razgovaramo o tom pitanju na neki drugi način osim primene plana Martija Ahtisarija i u tom delu,” kaže evropska poslanica Doris Pak i ističe važnost dodatnog angažovanja Ketrin Ešton na stvaranju jedinstvenog pristupa EU u vezi dijaloga Prištine i Beograda.
“Gospođa Ešton treba da radi na činjenici da još uvek postoji pet država Evropske unije koje nisu priznale Kosovo,” kaže ona.
Dosadašnji tehnički dijalog između Kosova iI Srbije počeo je u martu prošle godine, ali je prekinut u martu ove godine zbog izbora u Srbiji.
Tokom devet rundi razgovora strane su postigle sedam sporazuma, čija realizacija je postavljena kao uslov za ulazak u političku fazu dijaloga.
Normalizacija odnosa između Prištine i Beograda pominje se kao glavni cilj ovog procesa, ali se ne zna koji će biti model za postizanje tog cilja.
