Dostupni linkovi

Ratni huškači iz Kontićevog filma i danas su u javnosti




Iva Martinović
, Branka Mihajlović

Beogradskoj publici je premijerno predstavljen dokumentarni film Bore Kontića "Godine koje su pojeli lavovi", koji se bavi ratnim huškačima u 90-im godinama. Film je prvi put prikazan u okviru Sarajevskog filmskog festivala a autor se nada da će publika imati prilike da ga vidi i u ostalim državama u regionu.

Publika je aplauzom u Medija centru u Beogradu otpratila poslednje kadove jednočasovnog dokumentarca u kome se smenjuju izveštaji sa hrvatskog i bosanskohercegovačkog ratišta za TV i radio Dnevnike, za dnevne novine sve tri zaraćene strane u BiH kao i u Crnoj Gori.

Film je dobio naziv po čuvenom prilogu RTS-a sa sarajevskog ratišta, u kome pripadnik Vojske Republike Srpske govori kako muslimani u sarajevskom zoološkom vrtu srpsku decu bacaju lavovima.

Boro Kontić, 1. oktobar 2010
“Protekle noći srpsku nejač živu su bacali u kaveze lavovima u zoološkom vrtu Pionirska dolina tvrdi srpska straža”, rekla je u prilogu reporterka.

Kontić nas je podsetio na neke od ratnih izveštaja.

Reporterka: “Kažu da su pokolji Srba u Dubrovniku, pokolji komunista, svih onih koji su nepodobni.”

Ređaju se kadrovi u kojima se podsećamo da su Hrvati nabavili atomsku bombu, da su oni drugi nizali ogrlice od dečjih prstića, slušamo da srpski vojnici ne briju bradu ne zato da bi i likom poručili da su četnici nego zato što su alergični na sapun i druge higijenske preparate...U sali se
smenjuju gorak smeh i muk.

“Ni 15 godina posle rata mi nemamo pravi dijalog o razmerama te pošasti, tog govora mržnje, propragande koja, zapravo, dobar deo slušalaca, gledalaca i čitalaca ostavljaju u ubedjenju da su oni drugi ne ljudi nego neprijatelji”
, kaže autor filma, novinar Boro Kontić.

“Mislim da se olako prešlo preko nedjela tih ratnih huškača, svega onoga što su njihovi ratni radovi uradili ljudima”, kaže producent Aldin Arnautović.

Bez namere da ulazimo u analizu dokumentarnog postupka autora filma ono što fascinira više od vrachanja u 90-te, je odgovor na pitanje šta je danas sa poznatim propagandistima iz 90-ih? Milorad Komrakov glavni urednik Informativnog programa RTS-a do 5 oktobra. Kao urednik TV dnevnika usred srpsko-hrvatskog rata on je i ovo izgovorio, parafrazirajući najavu svog hrvatskog kolege.

“Slike iz Vukovara sve govore i u potpunosti negiraju sve tvrdnje hrvatske, zagrebačke propagande o ubijenim Hrvatima.”


Danas je on autor knjige Moj šesti oktobar za koju nekadašnji direktor nezavisne TV Studio B Dragan Kojadinović 2009- te kaže:

“Pred nama je jedna... dobra knjiga, dobra jer je sve što je u njoj napisano veoma zanimljivo. Knjiga se lako čita...”



Bivši predsednik Udruženja novinara Srbije, novinar Televizije Beograd
1991, Nino Brajović, ovako je izveštavao iz netom "oslobođenog Vukovara".

Junaci Kontićevog filma i ratnog novinarstva se danas nalaze: među doktorima nauka, univerzitetskim profesorima, sveštenicima, upravnicima pozorišta, uglednim dramaturzima, dobijaju društvena priznanja za svoj doprinos kulturi i slično.

“Hvala Bori Kontiću što je uspeo da ponovo vrati ovu priču. Šokirana sam ovim ljudima koji završavaju svoje karijere sa medaljama, doktoratima, visokim statusima u društvu, a radili su to što su radili. Znači, džaba smo krečili. Ništa nismo uradili“,
rekla je novinarka Isidora Sekulić nakon projekcije filma.

Sa projekcije filma Bore Kontića, 1. oktobar 2010
“Bojim se za budućnost te dece koju će školovati Smiljko Šagolj, koji će gledati takve direktore pozorišta (reč je o direktoru Prijedorskog pozorišta, bivšem novinaru u Prijedoru i njegovom kolegi iz 90-ih, sada dramaturgu koji postavlja Danila Kiša na prijedorsku scenu). Prosto, malo me je strah”, navodi Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku.

NUNS je sredinom 2009. podnelo Tužilaštvu za ratne zločine krivičnu prijavu protiv odgovornih u medijima u Srbiji za ratnohuškačko izveštavanje, podstrekivanje i podsticanje na ratne zločine. Nezavisno udruženje novinara je zbog toga doživelo neku vrstu javnog linča, prozivani su javno doušnici Tužilaštva. Retko ko je osudio ovu današnju hipokriziju.

“Mi moramo ostaviti pravilan trag o svemu tome. Stasaju nove generacije, one moraju da znaju šta se pre 20 godina na bivšem prostoru Jugoslavije dogodilo”
, kaže predsednica NUNS-a Nadežda Gaće.

Posle svega, zar je čudno što i danas bljesne ista novinarska škola, kao da smo usred rata-pita se i autor filma i publika koja se podsetila najsramnijeg perioda novinarstva. Jedan takav primer iznosi autor filma:

“Na Hrvatskoj televiziji, pre jedno mesec dana voditeljica Dnevnika je izazvala pravi javni skandal, optužujući Bosance da ne troše pare dolazeći u Hrvatsku, na more i pitajući jednog od ljudi iz Turističke zajednice Hrvatske kako ih treba kazniti zbog toga. To je bio eklatantan primer govora mržnje. Osoba koja je to uradila je novinarka koja je tokom rata pokazivala baš tu vrstu opuštenosti prema činjenicama i opuštenosti drugim nacionalnim skupinama.“

*****
Svi prilozi iz ovosedmičnog programa Pred licem pravde:
Predstavljen projekat pomoći pravosuđu zemalja regije
Proces identifikacija predat tuzlanskim vlastima
Glavaš u pritvoru, advokati najavili žalbu
Ratni huškači iz Kontićevog filma i danas su u javnosti
Karadžić protiv optužbe za teror civila
Nužno nastaviti suđenja za ratne zločine
Svjedočanstvo o zločinu nad djecom

*****
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju - svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u radijskom programu Radija Slobodna Evropa i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Marija Arnautović, Sabina Čabaravdić)

Pogledajte komentare (4)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG