Dostupni linkovi

Vizni put između Kosova i BiH: Komplikovano, dugo i skupo


Protest Aktivista Inicijative mladih za ljudska prava protiv viznog režima (Sarajevo 2018.)

Amela je prije osam godina iz Prizrena, grada na Kosovu, došla u Sarajevo zbog studija, zahvaljujući tome što posjeduje dokumenta Kosova i Srbije. Na osnovu obrazovanja je, kaže, dobila i bh. dokumenta, ali, i dalje teško ostvaruje kontakt s rodbinom i prijateljima.

„Interesantna stvar je da građani Kosova i Srbije mogu međusobno da imaju slobodu kretanja, a građani Bosne i Hercegovine i Kosova nemaju. To je apsurdna situacija i to je veliki problem, zato što dosta mladih ljudi želi studirati u Bosni i Hercegovini, ali odustaju zbog te situacije.

U međuvremenu, Amela se udala za Sarajliju, ali na svadbu njena rodbina iz Kosova, nije mogla doći.

„Čak i kad sam imala svadbu moja tetka nije mogla doći, jako je teška procedura dobijanja vize“, kaže Amela.

Samo sa vizom iz jedne države u drugu

Građani Kosova i Bosne i Hercegovine ne mogu putovati iz jedne u drugu zemlju vez viza. Građani BiH vizu mogu izvaditi u ambasadama Kosova u Zagrebu (Hrvatska) ili Tirani (Albanija), potvrdili su iz Ministarstva vanjskih poslova BiH za Radio Slobodna Evropa.

„Građanima Kosova viza je potrebna za ulazak u BiH. Uslovi za njeno izdavanje regulisani su Pravilnikom o izdavanju kratkoročne vize (viza "C") i aerodromske tranzitne vize (viza "A") u DKP-ima BiH. Građanima Kosova viza se izdaje na posebnom obrascu uz prethodno pribavljenu saglasnost Ministra vanjskih poslova BiH“, navode iz Ministarstva.

Kosovo je 2014. godine Bosni i Hercegovini uvelo recipročne mjere na vizni režim, pošto BiH ne odustaje od ukidanja viza za građane Kosova.

„Smatram da Bosna i Hercegovina ne mora priznati Kosovo, ali je jako bitno da se sloboda kretanja omogući. Građani Kosova voljeli bi i turistički posjetiti BiH, popiti kafu u Sarajevu, zato što građani Kosova zaista vole BiH“, kaže Amela.

Barijere i na ekonomskom polju

Institucije Kosova su 2018. godine uvele i stopostotne takse na uvoz iz BiH. Ova odluka bila je na snazi više od godinu dana i izuzetno negativno je uticala na kompanije koje su bilježile značajan izvoz na tržište Kosova, prvenstveno one iz agroindustrijskog i metalskog sektora, navodi se u saopštenju Vanjskotrgovinske komore BiH.

„Ukoliko ne postoji koncenzus u vezi priznanja Kosova, postoji tehnički način i mogućnost da se izvozi“, smatra Adin Fakić, direktor kompanije Milkos koja više od deset godina izvozi mlijeko i mliječne proizvode iz Bosne i Hercegovine na Kosovo.

Fakić dodaje da su zbog nemara bh. vlasti privrednici teško pogođeni kada su uvedene takse, jer je, kaže, Kosovo malo, ali značajno tržište za BiH. Odluka o ukidanju taksi na uvoz robe stupila je na snagu 1. aprila 2020. godine, ali se, kaže Fakić, pozitivan bilans ne osjeti zbog pandemije.

„Mi smo direktno oštećeni za par miliona eura zbog nemogućnosti izvoza na Kosovo. Bosna i Hercegovina je ukupno na Kosovo godišnje izvozila oko 130-140 miliona maraka, što je za Bosnu i Hercegovinu svakako značajno, tako da BiH, njena struktura, sistem i način upravljanja su doveli do toga da privrednici nisu uopšte zaštićeni“, navodi Fakić.

Bosna i Hercegovina je u 2017. godini, prema podacima Vanjskotrgovinske komore BiH, na Kosovo izvezla robu od 163,5 miliona maraka (81,7 miliona eura), u 2018. blizu 142 miliona maraka (71 milion eura), da bi nakon uvođenja taksi u 2019. godini izvoz BiH na Kosovo iznosio svega 13,5 miliona KM (6,7 miliona eura).

„Još jedan veliki problem kada je u pitanju Kosovo je otežan protok ljudi. Da bi bh. državljani dobili vizu moraju otići u Tiranu ili u Zagreb, što onemogućava direktnu komunikaciju, pregovore. Mi za transport angažujemo firme koje imaju dozvolu da voze na Kosovo. S obzirom na međusobno nepriznavanje Kosova i Bosne i Hercegovine postoje tu problemi po pitanju transporta, tako da se tu angažuju firme uglavnom iz Crne Gore ili Makedonije“, kaže Fakić.

Koliko koštaju vize?

Procedura pribavljanja vize nije samo komplikovana, već je i skupa. Bosanskohercegovački glumac Alban Ukaj je posljednji put na Kosovo putovao poslovno, gostujući sa predstavom Sarajevskog ratnog teatra. Iskustvo kroz koje su on i kolege prošli tokom procesa pribavljanja vize, kaže, ne bi volio ponoviti.

„Vremena vam treba sigurno četiri sedmice, da radite po nekoj bržoj proceduri. Morate prvo skupiti papire, onda kad dobijete sve to predajete ih lično u Zagrebu. Vratite se kući i čekate dvije sedmice da dobijete odgovor. Otići do Zagreba, pokupiti vizu i onda tek krenuti na put. Oko 40 eura je viza, mislim, a kada uračunate tu sve, putovanja, takse za sve te papire, nećete proći ispod 250-300 eura“, kaže Ukaj.

Ukaj godinama unazad govori o ovim problemima i poziva vlasti da se aktivnije uključe u rješavanje osnovnih životnih problema građana Bosne i Hercegovine i Kosova.

Priča kako je prilikom organizacije okruglog stola u Sarajevu, na kojem je planirao učešće 15 intelektualaca sa Kosova, također imao problema.

„Vjerujte da se više od 10 njih nije uopšte odazvalo na mailove, jer ljudi neće da se ponižavaju, pa da čekaju na neke odgovore. Kao što su i moji roditelji rekli u jednom momentu, da je ovo stvarno ponižavajuće. I vjerujem. Ali nama fali kontakt, jer se radi o rodbini, prijateljima, i ja ne znam rješenje, ali ovo sve izgleda kao neka drama apsurda“, kaže on.

Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. Bosna i Hercegovina je uz Srbiju jedina zemlja u regiji koja nije priznala nezavisnost te države.

Prvi put je, na vanrednoj sjednici 17. septembra Predsjedništvo BiH, zaduženo za vanjsku politiku, glasalo o priznanju nezavisnosti Kosova. Ishod glasanja i prije sjednice bio je izvjestan, član Predsjedništva Milorad Dodik bio je protiv, druga dva, Željko Komšić i Šefik Džaferović su bili za.

*saradnja na tekstu Dženana Halimović

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG