Dostupni linkovi

Srpska pravoslavna crkva (SPC) odbila je zahtev Makedonije da u sredu, 2. avgusta, svoj najveći državni praznik Ilinden obeleži na mestu na kome je dogovoreno osnivanje Republike Makedonije – u manastiru Prohor Pčinjski na jugu Srbije.

"Nadležni crkveni organ, iz razloga koji su dobro poznati, a nisu se promenili već niz godina, nije odobrio posetu državne delegacije Republike Makedonije manastiru Svetoga Prohora", navodi se u pisanoj izjavi Informativne službe Srpske pravoslavne crkve Radiju Slobodna Evropa.

Dve crkve imaju višegodišnji spor oko statusa crkve u Makedoniji, gde Srpska pravoslavna ne priznaje Makedonsku.

Zahtev Makedonije je u Srbiju, inače, stigao preko ambasade u Ministarstvo spoljnih poslova, odakle je prosleđen Crkvi na odlučivanje.

To je potvrdio šef diplomatije Ivica Dačić, objasnivši da se zahtev odnosi na manastir, te da po njemu ne može da odlučuje država.

Direktor centra za regionalizam Aleksandar Popov smatra, međutim, da je odluka o odbijanju dozvole, iako formalno na SPC, u stvari bila zajednička.

"To je kao crkveno pitanje, a u stvari je sa državnim vrhom odrađeno. To je sigurno. Dačić u ime državnog vrha 'sipa strele' prema Skoplju, a SPC je odradila konkretan posao da se zabrani da se to tamo uradi", kaže Popov.

Ipak, čija god odluka bila, novi premijer Makedonije Zoran Zaev je nedavno rekao da se neće ljutiti ukoliko odgovor iz Srbije bude negativan.

"Nadam se da će vlasti Srbije dati odobrenje, ali ako ne daju, nećemo se naljutiti", rekao je Zaev 21. jula u Sarajevu, navevši i da su on i predsednik Srbije Aleksandar Vučić razjasnili sve nesuglasice i dogovorili se da će sarađivati.

Srbija je, međutim, prema izjavi njenog šefa diplomatije – na Makedoniju ljuta.

"Mi smo uložili u odnose sa Makedonijom. Oni su uvek glasali protiv naših interesa. Ne mogu sad da kažem 'bravo', nije, ljuti smo", rekao je Ivica Dačić 25. jula.

Zaev: Neće biti ljutnje
Zaev: Neće biti ljutnje

"Pitanja se ne rešavaju ljutnjom", ističe za Radio Slobodna Evropa profesor i nekadašnji makedonski diplomata Denko Maleski.

Oko osnovnog spora – priznanja Kosova i potom glasanja za njegovo članstvo u UNESCO – Maleski kaže da se mora razumeti da su Srbija i Makedonija danas dve zasebne države koje imaju svoje interese. Pre svega, dodaje, razumeti da stabilnost i jedinstvo Makedonije zavise od dobrih odnosa etničkih zajednica.

"Naša je situacija sada nešto sasvim drugačije od onoga što je bilo u SFRJ. Naša primarna lojalnost pripada građanima Republike Makedonije i velikoj albanskoj zajednici koja je deo te naše multietničke strukture. Prema tome, ne radi se tu o nikakvim hirovima Makedonije. Mislim da to ipak nije tako teško razumeti", ocenjuje Maleski.

Tri razloga za "ljutnju"

Srbija se na Makedoniju prvi put "naljutila" u oktobru 2008. kada je priznala nezavisnost Kosova, pa ponovo u oktobru 2015. kada je glasala za prijem Kosova u UNESCO.

Međutim, preko toga se u međuvremenu očigledno prešlo, primećuje Aleksandar Popov. Nakon priznanja Kosova, vlade Srbije i Makedonije su sarađivale, čak su, podseća, održale i zajedničku sednicu (februara 2015. godine), a glasanje o ulasku u UNESCO-u je "bio logičan korak nakon priznanja državnosti".

"Ima tri razloga iz kojih je sada došlo do zategnutih odnosa Beograda i Skoplja", kaže Popov i podseća da između dve države, ukoliko se izuzme spor koji se može smatrati verskim i među-crkvenim, nema otvorenih pitanja. Zato se, dodaje Popov, razlozi za zatezanje odnosa, mogu posmatrati kroz politiku.

Prvi je, kaže, promena vlasti u Makedoniji. Poslednjeg dana maja ove godine, socijaldemokrate Zorana Zaeva zamenile su VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog.

"Otišla je garnitura koja je ideološki i po ponašanju na unutrašnjem planu bila bliska vladajućoj stranci u Srbiji, Srpskoj naprednoj stranci (SNS). Obe pripadaju tom narodnjačkom bloku, a imale su i sličan metod vladanja. Dakle, to su bile bliske opcije na vlasti u ono vreme u Skoplju i Beogradu i čak su održavane zajedničke sednice vlade i tada nije smetalo to što je za vreme te garniture u Skoplju došlo do priznavanja nezavisnosti Kosova", ističe Popov.

Popov: Garnitura koja je ideološki bila bliska SNS-u
Popov: Garnitura koja je ideološki bila bliska SNS-u

Drugi razlog je "pokazivanje mišića", a treći skretanje pažnje sa unutrašnjih stvari.

"Time što se zavađaju sa susedima i 'upućuju strelice prema njima', skreću pažnju sa unutrašnjih problema i pažnja je okrenuta ka spoljnim pitanjima", zaključuje Popov.

Makedonski državni vrh je do 2003. godine godišnjicu prvog zasedanja Antifašističkog Sobranja Narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM) obeležavao u ili pored manastira Prohor Pčinjski, koji se nalazi u opštini Bujanovac, uz velike mere bezbednosti i bojkot crkvenih vlasti.

Od 2004. godine obeležavanje, koji Makedonija pod nazivom Ilinden slavi kao državni praznik, izmešteno je u Memorijalni centar u selu Pelince, sa makedonske strane granice.

Mediji podsećaju da je poslednji makedonski zvaničnik koji je Ilinden obeležio kod Prohora Pčinjskog bio tadašnji predsednik makedonske Skupštine Nikola Popovski, 2. avgusta 2003. godine, a SPC je ranije izmestila iz kruga manastira spomen-ploču na kojoj piše da je u njemu održano prvo zasedanje ASNOM-a.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG