Nacionalni praznik Rusije, koji petu godinu zaredom protiče u znaku invazije na Ukrajinu, obeležava se i u Beogradu propagandnim kulturnim događajima, ali i političkim skupom.
Uoči Dana Ruske Federacije 12. juna, iz Ambasade je poslata poruka da Srbija zauzima "posebno mesto" među "tradicionalnim partnerima" Kremlja, dok vlasti odbijaju pozive Brisela da uvedu sankcije režimu Vladimira Putina.
A na prijemu kod ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka, uz predstavnike srpske vlade, našli su se i članovi različitih udruženja, registrovanih u Srbiji, koja pružaju podršku Putinu.
Desetine njih su poslednjih godina upisane u državni registar – od proruskih partija, preko fondacija, do udruženja građana.
"To je u interesu Moskve jer joj omogućava da kroz lokalne organizacije širi svoje narative i utiče na javno mnjenje, ali takođe i u interesu vlasti u Srbiji, jer takve organizacije održavaju prorusko raspoloženje, proizvode propagandu i 'političku buku' protiv Zapada", ocenjuje Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Na samo jednoj adresi u Beogradu je u privrednom registru upisano šest organizacija, pokazuje analiza Radija Slobodna Evropa (RSE).
Stan u maloj ulici u beogradskom naselju Dorćol sedište je jedne političke partije, tri udruženja građana i dve fondacije. Na adresi, RSE nije zatekao obeležja ovih organizacija.
Pored adrese, ove organizacije dele zajedničke proruske stavove i malo zvaničnih podataka o finansijama.
A zajednički su im i zastupnici.
Udruženjima, fondacijama i strankom danas rukovode bivši funkcioneri desničarske Srpske narodne partije (SNP) Nenada Popovića, ministra bez portfelja u Vladi Srbije i dugogodišnjeg saradnika vlasti koji je na "crnoj listi" Vašingtona zbog veza sa Kremljom.
Sankcionisani ministar za vezu sa Kremljom
Iako je ranije imao nekoliko biznisa i fondacija u Srbiji, ministar Nenad Popović se u privrednom registru više nigde ne pojavljuje kao vlasnik ili zastupnik.
Iz poslova je, između ostalog, izlazio nakon sankcija Vašingtona, koje su stupile na snagu u novembru 2023. Mnoga preduzeća su obrisana iz registra.
Na pitanja o razlozima izlaska iz biznisa, iz Popovićeve partije nije odgovoreno za RSE.
A kao ministar bez portfelja u Vladi Srbije, nastavlja saradnju sa Kremljom.
Poslednji susret sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovim bio je 4. juna u Sankt Peterburgu, gde je u fokusu razgovora bilo jačanje "strateškog dijaloga" Srbije i Rusije.
Na istoj adresi sa Srpskom narodnom partijom, registrovana je i fondacija koja nosi Popovićevo ime – pored ostalog, za pomoć i podršku "srpskoj i ruskoj pravoslavnoj crkvi".
Ova fondacija proteklih godina nema značajne prihode.
U 2025. godini prijavili su oko 5,7 hiljada evra donacija, dok je 2024. taj iznos bio manji – 4,7 hiljada evra. Iz izveštaja nije poznato ko su donatori.
A Srpska narodna partija je prošle godine prijavila zaradu od oko 7,5 hiljada evra.
Stara imena, nova partija
Političke organizacije, registrovane u stanu na Dorćolu, povezane su sa istom osobom – Dobrosavom Marićem.
On je, kako priča za RSE, do marta 2025. bio predsednik izvršnog odbora Srpske narodne partije, kada ju je napustio zajedno sa "velikim brojem" funkcionera i lokalnih odbora.
Ističe da se nije slagao sa Nenadom Popovićem, ali i da je bio nezadovoljan potezima vlasti, poput usaglašavanja Beograda sa sankcijama Evropske unije (EU) protiv Putinovog saveznika Belorusije.
Iz Popovićeve stranke, do objave teksta, nisu odgovorili na pitanja RSE o istupanju nekadašnjih članova i udruženjima kojima danas rukovode.
Sa udruženjem "Srpsko-ruski front" adresu deli istoimena stranka, koju je Dobrosav Marić osnovao u aprilu 2025. godine.
Partija se, kako naglašava, protivi ulasku Srbije u Evropsku uniju i saradnji sa NATO savezom.
Marić sebe opisuje kao "velikog rusofila", ističući podršku Vladimiru Putinu.
"Doneli smo odluku da formiramo čisto srpsku-rusku priču, ali stavili smo da nam je Srbija na prvom mestu, da bude naslonjena na odnose sa Rusijom i Belorusijom, kao prijateljima", dodaje.
Ali, registrovali su se kao stranka ruske nacionalne manjine.
Rusi, inače, imaju najviše manjinskih partija u državi – njih deset, iako su, prema popisu, tek 16. po brojnosti manjinska zajednica, sa nešto više od deset hiljada pripadnika.
Manjinske partije, kako nalaže zakon, na izborima imaju lakši put do mesta u parlamentu i lokalnim skupštinama.
Tako su različite ruske stranke osvajale mandate u Skupštini i u opštinama u kojima Rusi gotovo da i ne žive, dok su domaći posmatrači i opozicija iznosili optužbe da su te stranke "sateliti vlasti".
"Ekspanzija tih 'ruskih' stranaka ne govori samo o ruskom uticaju, već da se manjinski status može koristiti kao politički instrument koji nema veze sa zastupanjem prava manjina. Tu ima vrlo malo Rusa", ocenjuje Srđan Cvijić.
"Služe za fragmentaciju političkog prostora, stvaranje privida pluralizma, ali pre svega za kontrolu dela biračkog tela koji glasa za neku 'rusku stranku', a u stvari glasa za neki budući prilepak vlasti", dodaje on.
Dobrosav Marić tvrdi da sa njegovom partijom to nije slučaj.
Ističe da "polovinu u svim organima stranke" čine Rusi koji žive u Srbiji, kao i da "godinama sarađuje" sa ruskim manjinskim udruženjima.
A sa vlastima, kako kaže, ne sarađuje.
"Nismo fiktivno formirali stranku, niti nas je iko finansirao. Skupljamo priloge, odvajamo mesečno od svojih plata (za rad stranke), a rashode nemamo velike", tvrdi.
Na sajtu stranke su objavili i izveštaj dostavljen Agenciji za sprečavanje korupcije, za 2025. godinu, kada su se registrovali. U njemu nema ni prihoda, ni rashoda.
Partija do sada nije učestvovala na izborima.
Sastanci u Moskvi i Minsku
Iako je na računu, po zvaničnim podacima, bila "nula", stranačkih aktivnosti je bilo, poput putovanja u Rusiju i Belorusiju.
Prema izveštajima sa zvaničnog sajta partije, Srpsko-ruski front se u Beogradu i Moskvi sastajao sa delegacijom koju je predvodila senatorka Jelena Afanasjeva, funkcionerka ruske ekstremno desničarske Liberalno-demokratske partije.
Afanasjeva je, kao članica Saveta Federacije u Rusiji, na crnoj listi EU, SAD i Velike Britanije zbog podrške invaziji na Ukrajinu.
Srpsko-ruski front je sa strankom Afanasjeve potpisao sporazume o saradnji, a sarađuje i sa istoimenom strankom u Belorusiji, koja podržava politiku autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka.
Dobrosav Marić se u Moskvi sastajao i sa delegacijom Ruskog istorijskog društva.
Na čelu ove ustanove je Sergej Nariškin, direktor Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije sa crne liste Vašingtona.
Uz Marića je, kako se citira u objavi na sajtu, u Ruskom istorijskom društvu bio i predstavnik njegovog srpskog ogranka Aleksandar Vulin - nekadašnji prvi čovek obaveštajne službe Srbije, koji je takođe pod sankcijama SAD zbog veza sa Moskvom.
Srpsko-ruski front je izvestio i o posetama ruskoj ambasadi u Beogradu, gde je dogovaran "zajednički plan aktivnosti".
"Prijateljstvo koje traje i nastavlja da se jača", bila je poruka nakon sastanka sa predstavnicima Ambasade.
"Saradnja ovih udruženja i partija sa Ambasadom nije samo protokolarna, ona je deo šire strategije održavanja političkog okruženja u kojem Rusija ima uticaj", ocenjuje Srđan Cvijić.
"Moskva tako dobija lokalne aktere koji multiplikuju i prenose njene poruke i legitimišu rusku agresivnu, imperijalističku spoljnu politiku. Cilj je da se to predstavi kao nešto domaće, organsko i blisko srpskom društvu, a ne kao rezultat organizovane hobotnice spoljnog uticaja", dodaje on.
Evropsko istraživanje javnog mnjenja Eurobarometar, iz septembra 2025, pokazuje da građani Srbije najviše veruju Rusiji i Kini, dok je EU, sa 38 odsto podrške, na trećem mestu.
Za članstvo Srbije u Uniji glasalo bi 33 odsto građana, što je najniži nivo podrške među zemljama kandidatima.
Svi 'besmrtni pukovi' na jednoj adresi
Uz srpske i ruske zastave, na Dan pobede nad fašizmom 9. maja, Beogradom je prošla povorka, predvođena predstavnicima ruske i beloruske ambasade.
Na čelu kolone, koja je prošetala do Groblja oslobodilaca Beograda, nosili su veliki transparent "Besmrtni puk".
Marš "Besmrtnog puka" nastao u je Rusiji 2012. godine, u znak sećanja na poginule borce Crvene armije u Drugom svetskom ratu.
Praćen je kritikama da se antifašističko nasleđe instrumentalizuje za podršku Putinovom režimu i invaziji na Ukrajinu.
U Srbiji se održava od 2016. godine, a u šetnjama su učestvovali i predstavnici vlasti.
"Mi organizujemo to sami, dobrovoljno, bez ikakve pomoći bilo koga. Ništa država nije finansirala, ništa ambasada nije finansirala. Dolaze kao gosti", tvrdi Dobrosav Marić, koji sebe predstavlja kao direktora "Besmrtnog puka".
Marić i njegovi stranački saradnici su, prema podacima APR-a, zastupnici dva udruženja i dve fondacije koje u svom nazivu imaju "Besmrtni puk".
Te četiri organizacije su istoj adresi sa strankom "Srpsko-ruski front".
Marić tvrdi da je "sve transparentno i legalno". Ali, o radu i finansiranju razgranate mreže "besmrtnih pukova" nema mnogo javno dostupnih podataka.
On za RSE kaže da su udruženja i fondacije sličnog imena upisani kako bi se "zauzeo naziv u registru, da ga neko drugi ne bi zloupotrebio".
Tako je udruženje "Besmrtni puk Srbija" osnovano u februaru 2024. godine – za "očuvanje sećanja na pale u oslobodilačkim ratovima, negovanje antifašističke tradicije i osnaživanje prijateljskih veza srpskog i ruskog naroda".
Prijavili su da za dve godine postojanja, tokom 2024. i 2025. godine, nisu imali finansijskih aktivnosti.
Bez poslovnih aktivnosti bila je i "Fondacija Besmrtni puk Srbije 2025",sa iste adrese, osnovana u aprilu 2025.
A jedno od udruženja sličnog naziva našlo se na listi korisnika novca iz budžeta Srbije.
"Besmrtnom puku Srbije i Rusije" je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja u 2025. dodelilo oko četiri hiljade evra (500 hiljada dinara) za obnovu ruskog spomen-groblja u Novom Sadu, pokazuju javno dostupni rezultati konkursa.
Ali račun, koji služi za prebacivanje novca iz budžeta, danas je blokiran.
Dobrosav Marić za RSE objašnjava da udruženje taj novac nije dobilo, jer nisu mogli da ispune uslove konkursa.
"Nismo to uspeli, odustali smo, nismo zloupotrebili novac. Nismo predali papire, jer smo smatrali da ne možemo da ispratimo rokove ministarstva", dodaje on.
Udruženje, osnovano u decembru 2024, ima još jedan tekući račun u državnoj banci, Poštanskoj štedionici. Taj račun je aktivan.
A "najstarija" na istoj adresi je fondacija "Besmrtni puk Srbija", osnovana 2018. godine.
U finansijskim izveštajima iz proteklih godina prijavljuju da su "neaktivni".
Prema podacima APR-a, fondaciju danas vode funkcioneri Srpsko-ruskog fronta, dok su do 2024. njom upravljali ljudi iz Popovićeve partije.
Fondacija je ranije delila i sedište sa Popovićevom Srpskom narodnom partijom.
Ovaj "Besmrtni puk" su osnovale dve fondacije – fondacija Nenada Popovića i Srpsko odeljenje Međunarodnog fonda duhovnog jedinstva naroda.
"U Srbiji postoji čitav prostor političkog delovanja koji je formalno registrovan kao civilno društvo, kulturna saradnja ili zaštita prava sunarodnika, ali u praksi ima mnogo širu i drugačiju političku funkciju", opisuje Srđan Cvijić.
Ističe da javnost često nema uvid u njihovu "mrežu saradnika, finansije, stvarne aktivnosti i ciljeve".
Šta je Međunarodni fond duhovnog jedinstva naroda?
Osnovan je devedesetih godina u Rusiji, sa ciljem "promovisanja vrednosti pravoslavne kulture i jačanja veza među slovenskim narodima".
Postoji u više država bliskih Moskvi, a na čelu "srpskog odeljenja" je Natalia Kocev.
Prema javno dostupnim finansijskim izveštajima, Fond je u Srbiji u 2025. godini prijavio oko 119 hiljada evra prihoda. Godinu ranije, prihodi su bili veći – oko 178 hiljada evra.
U izjavi za RSE, Kocev kaže da se rad ovog fonda finansira donacijama: iz Srbije, ali i iz Rusije.
Među ruskim donatorima pominje državne institucije.
"Mi radimo dosta projekata. Napišemo projekat tamo u Rusiju, u različite ustanove, i ako dobijemo sredstva, eto to je to. To su uvek namenske donacije, za koje mi odgovaramo i prilažemo račune, fotografije, izveštaje i opis šta smo odradili", tvrdi ona.
Aktivnosti Fonda opisuje kao "zajedničke srpsko-ruske događaje", sa fokusom na jeziku i kulturi.
Optužbe da sprovode propagandu odbacuje kao "izmišljotine".
"Ja stojim na tome da ruska propaganda ovde ne postoji", dodaje Kocev, dok rusku invaziju na Ukrajinu naziva "specijalnom vojnom operacijom".
Taj izraz koriste ruske vlasti, negirajući agresiju na susednu državu.
Kako kaže, ima poverenje u politiku Vladimira Putina.
"Ja volim Putina, mislim da vrlo zna šta radi", dodaje.
Saradnja sa ruskim fondom sa 'crne liste' EU
Natalija Kocev je, inače, članica Saveta ruske nacionalne manjine – zvanične državne institucije koja okuplja rusku zajednicu i koju finansira Srbija.
Savetnica je i Marićevog Srpsko-ruskog fronta.
Za RSE naglašava da nije članica te partije, već da ih podržava, jer im "pomažu u različitim događajima".
A među više funkcija koje ima, Kocev je i u Koordinacionom savetu ruskih sunarodnika u Srbiji.
Ova krovna nevladina organizacija, kako kaže, okuplja više ruskih udruženja širom države.
Savet ima svoj sajt, ali ne i registraciju u Srbiji. Pod tim imenom nema ga u bazi privrednog registra u kojem, po zakonu, moraju biti sva udruženja.
Prema pisanju BBC, Savet ruskih sunarodnika u Srbiji sarađivao je sa Pravfondom – ruskom državnom fondacijom sa sedištem u Moskvi.
Dok Moskva tvrdi da Pravfond pruža pomoć dijaspori, Evropska unija ga je sankcionisala pod optužbama za širenje propagande.
"Pojedine organizacije i fondacije koje su povezane sa ruskim državnim interesima trpe sankcije ili institucionalni pritisak, zato što se prepoznaju kao deo šire infrastrukture Kremlja koji ima za cilj da destabilizuje Uniju ili da vodi hibridni rat protiv nje", opisuje Srđan Cvijić.
Iz Pravfonda su se, prema istraživanju međunarodne istraživačke mreže OCCRP, slivali milioni dolara u desetine organizacija u svetu.
Na osnovu procurelih mejlova, objavili su da je Pravfond od 2012. do 2024. dodelio više od 1.000 grantova udruženjima van Rusije, čija je prosečna vrednost bila 16.500 evra.
Da li je i koliko grantova stiglo i do Srbije, nije javno poznato.
Iako potvrđuje saradnju sa Pravfondom, Natalija Kocev kaže da "nije upoznata" da su organizacije iz Srbije, koje su deo Koordinacionog saveta ruskih sunarodnika, dobijale novac iz Moskve.
Ističe i da organizacije, koje su deo koordinacionog saveta, pored ostalog pružaju "pravnu pomoć" Rusima u regulisanju statusa u Srbiji – poput prijave boravka.
Ali, sa ovim organizacijama ne sarađuju hiljade Rusa koje su u Srbiju stigle od 2022. godine, bežeći od autoritarne vlasti i mobilizacije, napominje Srđan Cvijić.
"Njih nema ni na zvaničnim događajima koji navodno promovišu kulturno-prosvetnu saradnju dve države, jer se ruska emigracija ovde velikom većinom protivi režimu Vladimira Putina i kloni takvih događaja", zaključuje on.
Prema poslednjim dostupnim podacima, koje je RSE dobio od MUP-a Srbije u januaru 2025, privremeni boravak u Srbiji imalo je nešto više od 48.000 državljana Rusije.