Četiri člana tima beloruskog kandidata za predsednika osuđeni su na pet godina zatvora u uslovima maksimalne sigurnosti zbog pripreme „masovnih nereda“ nakon prošlogodišnjih osporenih izbora koji su produžili vladavinu Aleksandra Lukašenka.
Sud u Minsku osudio je 10. juna četvoricu pojedinaca, to su Ihar Yarmolau, Dzmitry Kanapelka, Uladzislau Karetski i Mikalay Saseu, uprkos tome što su, prema rečima, opozicije i grupe za zaštitu prava nedostajali dokazi protiv njih.
Beloruska grupa za prava Vjasna smatra ih političkim zatvorenicima.
Glavni dokazi predstavljeni na suđenju bili su laserski pokazivači pronađeni u Yarmolauovom automobilu u vreme masovnih protesta širom zemlje kao odgovor na Lukašenkovu proglašenju pobedu na predsedničkim izborima 9. avgusta.
Tužilaštvo je iznelo stav da je svaki od optuženih „nameravao da lično učestvuje u neredima“, ali „nije mogao“, jer su službenici zakona „preduzeli aktivne korake u suzbijanju kršenja javnog reda i mira i pritvaranju lica koja su učestvovala u neredima“.
Yarmolau je teško pretučen tokom hapšenja, i tom prilikom su mu slomljena rebra, probušena pluća i dobio je potres mozga zbog kojeg je na nedelju dana upućen u bolnicu.
Sva četvorica radili su kao volonteri u predsedničkoj kampanji Viktara Babaryke, bivšeg predsednika odbora Belgazprombank i koga su svojevremeno smatrali najboljim kandidatom na izborima.
Uoči izbora, beloruske vlasti su uhapsile Babaryka, optužujući ga za osmišljavanje nelegalnog prenosa miliona dolara na račune u Letoniji.
Babaryka, koji je zajedno sa sinom u pritvoru, mogao bi biti osuđen na 15 godina zatvora ako bude osuđen.
Njegovu kampanju na kraju je podržala Svyatlana Tsikhanouskaya, koju opozicija i Zapad smatraju zakonitom pobednicom izbora.
Belorusiju od prošlog avgusta potresaju politička previranja, kada je autoritarni lider Aleksandar Lukašenko proglasio pobedu na spornim predsedničkim izborima.
Protesti zbog zvaničnih rezultata glasanja trajali su do zime, uprkos nastojanju vlasti da ih uguše hapšenjima i represiji nad demonstrantima i aktivistima.
Zbog učešća na demonstracijama od avgusta je uhapšeno više od 34.000 ljudi, od kojih je policija hiljade brutalno pretukla.
Na meti vlasti našli su i nezavisni mediji, a hapšeni su i novinari koji su izveštavali sa protesta.
Kao odgovor, Sjedinjene Države, Evropska unija i druge zemlje pojačale su pritisak da izoluju režim Lukašenka nizom sankcija i drugih mera.
