Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Aktuelno
- Pakistan i Avganistan tvrde da su desetine ubijene u razmeni napada dve zemlje
- Šef diplomatije Omana: 'Značajan napredak' u razgovorima SAD i Irana
- Zelenski kaže da Ukrajina računa na razgovore sa SAD i Rusijom u martu, traži sastanak s Putinom
- Nemačka i Norveška obustavile finansiranje deminiranja u BiH
- Poruka Vlade Crne Gore o pristupanju EU ispisana na avionima Air Montenegro
Balkan na RSE
Javni državni servis BHRT u četvrtak ujutro je privremeno prekinuo emitovanje redovnog programa. Generalni direktor Belmin Karamehmedović rekao je da ističe rok koji je bh. vlastima dala Evropska radiodifuzna unija (EBU) da ponudi rešenje izmirenja dugovanja BHRT-a prema tom telu od 11,28 miliona evra. "Pošto do danas ništa nije riješeno mi smo odlučili danas da upozorimo slušaoce i gledaoce šta će se desiti ukoliko ne bude neke konkretne akcije. Ukoliko EBU ne dobije kvalitetnu ponudu ići će na blokadu računa BHRT", kazao je Mehmedović i dodao da rok za izmirenje duga ističe za dva dana. EBU je pozvala vlasti u BiH da hitno pronađu rešenje za finansiranje BHRT-a. "Samo produženje rokova ne bi riješilo osnovne probleme koji traju više od 10 godina, već bi produžilo neizvjesnost i nestabilnost s kojima se emiter već suočava", naveo je EBU za RSE. Pogledajte video prilog Devet miliona razloga za brigu: Kriza Javnog servisa BiH.
Više od sedam godina bez prerađene kapi nafte, brojni alternativni projekti započeti, gubici koji se približavaju milijardi maraka (oko 500 miliona evra), realnost je Rafinerije nafte u Brodu, gradiću na severu BiH. Uprkos tome, njeni vlasnici iz ruske kompanije Zarubežnjeft konstantno pružaju finansijsku podršku i time je održavaju na površini. Zaključno s junom prošle godine, jedina rafinerija u zemlji posluje s gubicima većim od 914 miliona maraka (oko 467 miliona evra), a u prvih šest meseci 2025. je poslovala s minusom od oko 16 miliona evra, pokazuju finansijski izveštaji.
Baklje, venci i strojevi korak. Tako je u Beogradu izgledao skup sećanja na Zorana Vujovića, mladića koji je 2008. učestvovao u paljenju ambasade SAD i tom prilikom poginuo. Komemoraciju su, kao i prethodnih godina, organizovale ultradesničarske grupe iz Srbije, a događaju su prisustvovali i predstavnici krajnje desničarskih organizacija iz Grčke, Austrije, Francuske i Belgije. Vujović je učestvovao na mitingu koji je vlast u Srbiji organizovala pre 18 godina kao odgovor na proglašenje nezavisnosti Kosova, i tom prilikom je upao u Ambasadu SAD koju su huligani prethodno kamenovali i zapalili, gde je i poginuo u požaru. Za srpske i pojedine evropske ultradesničare njegova smrt je povod za okupljanje na kojem ga slave kao heroja koji je pao za viši cilj.
Ovih dana se na Kosovu vode sve moguće diskusije o tome ko bi trebalo da preuzme funkciju predsednika u narednih pet godina. Niko međutim ne govori dalje od spominjanja imena - kakva je osoba potrebna Kosovu za predsednika i koje kvalitete bi trebalo da ima. Pored uloge u spoljnoj politici, odgovornosti i obaveze osobe na toj poziciji su veoma jasne. Između ostalog, predsednik Kosova garantuje da Ustav poštuju druge institucije, vrhovni je komandant Bezbednosnih snaga Kosova, ima ulogu u pravosuđu pri imenovanju članova Ustavnog suda i imenuje šefa Kosovske obaveštajne agencije. Još jedna veoma važna obaveza: predsednik mora biti simbol jedinstva na političkoj sceni. Visar Imeri, direktor Instituta Musine Kokalari, veruje da aktuelna predsednica Vjosa Osmani, koja želi još jedan mandat, nije prošla test u tom pogledu.
Uprava policije Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore je potvrdila da je crnogorski državljanin, inicijala K.M., pre dva dana uhapšen na aerodromu u Varšavi na osnovu evropskog naloga Litvanije pod optužbom da je u toj zemlji špijunirao za Kinu. U pismenom odgovoru za RSE iz Uprave policije se navodi da su nadležni organi Crne Gore u komunikaciji s biroom Interpola u Varšavi u vezi s ovim slučajem.
Vlada Severne Makedonije najavljuje smanjenje plata funkcionera za 200 evra. Opozicija tvrdi da ne može biti smanjeno nešto što nikada nije ni isplaćeno, odnosno da će njihove plate zapravo biti "zamrznute". Proračuni pokazuju da će februarska plata biti od nekoliko desetina do nekoliko stotina denara manja u odnosu na januarsku, odnosno da neće dobiti očekivano povećanje od oko 200 do 300 evra.
Svet
Američki predsednik Donald Tramp iskoristio je najduži govor o stanju nacije u istoriji SAD da ponovi pretnju vojnom akcijom protiv Irana ako diplomatija ne uspe i obećao da će nastaviti pregovore radi okončanja rata u Ukrajini. Govoreći skoro jedan sat i 50 minuta, Tramp je iskoristio zajedničku sednicu Kongresa da prikaže dostignuća svoje administracije kao početak "zlatnog doba". Govor je bio prilika da se fokusira na domaću politiku uoči novembarskih izbora za Kongres, ali je Tramp takođe ponovio ključne prioritete u spoljnoj politici i globalnoj bezbednosti.
Autorka dokumentarnih filmova i aktivistkinja Modžgan Ilanlu izjavila je da je Iran poput "pacijenta u samrtnom ropcu", upozoravajući da su se društvena i ekonomska kriza u zemlji proširila izvan tradicionalnih linija podela. U razgovoru za Radio Farda (Iranski servis RSE) iz Teherana, gde trenutno živi, Ilanlu je ukazala na jezivu tišinu u teheranskom Velikom bazaru i glavnim trgovačkim četvrtima tokom uobičajene martovske gužve uoči Noruza, persijske Nove godine, tvrdeći da prodavnice i pekare služe kao "termometar za groznicu i uznemirenost društva". "Od 2021. godine, krize siromaštva, anksioznosti i društvenog kolapsa su se prelile u luksuzne četvrti grada, daveći celu zemlju", rekla je Ilanlu, opisujući pogoršanje na nacionalnom nivou za koje kaže da se najbolje vidi ne u zvaničnoj statistici, već na ulicama među običnim građanima.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!