Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- U Dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu preminula je devojčica koja je ranjena u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Ona je deseta žrtva napada 13-godišnjeg dečaka u kojem je već stradalo osam učenika i radnik obezbeđenja.
- Evropska policija (EUROPOL) objavila je da je na području Sarajeva razotkriven narko kartel u policijskoj akciji sprovedenoj 9. maja. Tada je, prema navodima tužilaštva, u akciji "Start" uhapšeno sedam ljudi, među kojim i načelnik jedne od sarajevskih opština.
- Sastanak glavnih pregovarača Srbije i Kosova održan u Briselu uz posredovanje specijalnog predstavnika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, završen je bez ikakvog rezultata.
- Stejt department SAD u godišnjem izveštaju o verskim slobodama u svetu 2022. navodi o Crnoj Gori da je nekoliko verskih zajednica prijavilo zabrinjavajuće incidente. U delu o Srbiji se navodi da su nacionalističke grupe koristile društvene mreže za širenje antimigrantskih i antimuslimanskih poruka.
Balkan na RSE
Potpredsednik organizacije "Crime Stoppers Global Solutions" (CSGS) Džim Fuda kaže da aplikacija koju je razvila ta organizacija može da spreči potencijalne zločine, uključujući i masovna ubistva. "Recimo, ako učenik od 14, 15 godina zbog pritiska vršnjaka ne želi da prijavi potencijalni zločin, ali zna da neko od drugova iz razreda ili planira tako nešto ili čak želi da izvrši samoubistvo, on može to da prijavi anonimno. To stiže čak i do uprave škole koja može da interveniše i nadamo se spreči neku vrstu tragedije. U SAD smo počeli da koristimo ovaj princip anonimne dojave i započeli smo lokalni program koji je obuhvatao 4,7 miliona ljudi u novembru 2017. Broj dojava se automatski učetvorostručio tokom noći", rekao je Fuda.
Pogledajte video prilog 'Osvešćivanje strahova' među decom posle tragedije u Beogradu.
Znate li da svirate na violini, pitao je Muzikant Saša, kako se na ruskoj društvenoj mreži VKontakte predstavlja Ljubiša Božić ili Aleksandar Velimirović, državljanin BiH koji je na ukrajinskom ratištu. Rođeni Banjalučanin, ranije osuđen i više puta uhapšen u BiH, koji je zvanično u policiji u Banjaluci promenio identitet, violinom aludira na pripadnost paravojnoj ruskoj grupi Vagner, nazvanoj po nemačkom kompozitoru, odgovarajući na pitanje zašto se zove Muzikant. Za RSE kaže: "Vratit ću se u Bosnu kad ne bude granica između nas", tj. kad sve bude "po ruskom".
Pred predaju izbornih lista za parlamentarne izbore 11. juna u Crnoj Gori, lideri i funkcioneri svih opozicionih partija su se povukli s čelnih pozicija, dok su partije parlamentarne većine raskinule dosadašnje političke saveze i formirali nove. Sve se događa uoči predaje izbornih listi za šta rok ističe 16. maja u ponoć. Najbrojnija koalicija parlamentarne većine proruski i prosrpski Demokratski front, koja je u avgustu 2020. s Demokratama i Građanskim pokretom URA, nakon tri decenije smenila s vlasti demokratsku partiju socijalista Mila Đukanovića, rasformirana je 14. maja. Osim što je u bloku pobedničkih stranaka došlo do pregrupisavanja, u redovima opozicije lideri dve socijaldemokratske partije su se povukli s čelnih pozicija, a sve je počelo ostavkom Đukanovića s liderske pozicije DPS-a posle njegovog poraza na predsedničkim izborima u aprilu.
Opozicija u Hrvatskoj traži da bude uključena u izradu novog izbornog sistema, nakon što je Ustavni sud u februaru ukinuo Zakon o izbornim jedinicama. Zbog demografskih promena pojavile su se velike razlike u broju birača po izbornim jedinicama, pa glas građana više nije ima istu "težinu" u svakoj od njih, zbog čega je Ustavni sud ukinuo taj zakon i naloži da se donese novi. Predstavnici opozicionih stranaka i više ustavnopravnih i politoloških stručnjaka osudili su na okruglom stolu u Hrvatskom saboru praksu vladajućih da bez konsultacija pa i bez zvanično formirane radne grupe, rade novi Zakon o izbornim jedinicama.
Rat u Ukrajini
Ukrajinska vojska je pozdravila nedavna dostignuća oko Bahmuta kao svoj prvi uspešan kontranapad u borbi protiv ruskih snaga koje se bore za kontrolu nad istočnim gradom. Kijev takođe navodi da je situacija u Bahmutu teška i upozorava da Moskva nije promenila svoj cilj da zauzme grad i da šalje jurišne trupe u predgrađe Bahmuta. Pogledajte foto galeriju o napredovanju ukrajinskih snaga na frontu u Bahmutu.
Velika Britanija je obećala ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom dalekometne dronove tokom njegove posete Londonu u okviru evropske turneje s ciljem da obezbedi novo oružje za kontraofanzivu protiv Rusije. Zelenski se sastao s premijerom Rišijem Sunakom koji je rekao da će Velika Britanija obezbediti Ukrajini stotine raketa protivvazdušne odbrane i bespilotne vazdušne sisteme, uključujući dronove s dometom većim od 200 kilometara.
Uprkos velikim gubicima u Ukrajini, Rusija ove godine nije najavila novi talas regrutovanja pošto je takozvana "delimična vojna mobilizacija" u septembru navela hiljade muškaraca da pobegnu u inostranstvo. Umesto toga, ruske vlasti su intenzivirale napore da privuku dobrovoljce za služenje pod ugovorom – kako među ruskim državljanima tako i među migrantskim radnicima. Prema navodima migrantskih radnika iz centralne Azije, ruski reguteri im se sve agresivnije obraćaju kako bih ubedili da se prijave za borbe u Ukrajini. Jedan ruski poslanik takođe je kritikovao naturalizovane građane zbog njihove nespremnosti da učestvuju u borbama.
Ambasada Ukrajine u Beogradu saopštila je da Kijev od Srbije ne očekuje da javno osuđuje evropski izbor ukrajinskog naroda, već da osudi agresiju Rusije na tu zemlju. "Ono što se ponekad pokušava u negativnom kontekstu predstaviti kao 'ukrajinski scenario' u stvari predstavlja borbu ukrajinskog naroda za svoja prava protiv korumpirane i totalitarne vlasti. Ovo je evropski izbor većine Ukrajinaca", navela je Ambasada Ukrajine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je deo opozicije da želi vlast bez izbora i naveo da u Beogradu "neće biti novog Majdana".
Svet
Lideri sedam ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta sastaće se krajem nedelje na samitu Grupe sedam (G7) u Hirošimi. Najvažnije teme biće ruska invazija na Ukrajinu i jačanje ekonomskog pritiska na Kinu. Uoči sastanka šefova država od 19. do 21. maja, finansijski zvaničnici G7 su obećali da će obuzdati inflaciju i ojačati lance snabdevanja, dok su najavili uvođenje dodatnih sankcija Rusiji zbog njene agresije, pišu svetski mediji.
Šta ima?
Za kraj poslušajte u Šta ima? o novom procesu pre apelacionim većem protiv pet osoba koji se sumnjiče za sakrivanje dokaza u slučaju stradanja mladića Dženana Memića, poplavama na zapadu BiH i drugim temama.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!