Dostupni linkovi

Azerbejdžan preuzeo poslednji distrikt od Jermenije


Azerbejdžanski vojnici sa zastavama i fotografijama predsednika Ilhama Alijeva i njegovo oca Hejdara Alijeva slave preuzimanje Lačina, 1. decembar 2020

Azerbejdžanske vlasti su saopštile da su njene oružane snage ušle u distrikt Lačin, poslednji od tri koje je Jermenija prepustila prema mirovnom sporazumu uz posredovanje Rusije kojim je okončan šestonedeljni rat oko separatističke regije Nagorno Karabah.

"Jedinice azerbejdžanske armije ušle su u region Lačin 1. decembra", prema sporazumu koji su 9. novembra potpisali Jermenija, Azerbejdžan i Rusija, saopštilo je Ministarstvo odbrane u Bakuu.

Ovo ministarstvo je objavilo i video snimak na kome je prikazan tenk sa azerbejdžanskom zastavom na čelu motorizovane kolone koja je tokom noći ušla u ovu oblast.

Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Lačinom u ratu sa Jermenijom početkom 1990-ih u vreme raspada Sovjetskog Saveza kada su obe zemlje postale nezavisne.

Jermeni u Nagorno Karabahu i sedam susednih distrikta su imali lokalnu upravu, uz podršku Jermenije, pošto su azerbejdžanske snage i civili potisnuti iz njih tokom rata koji je okončan primirjem 1994.

Ovaj region je od izuzetne strateške važnosti jer je obezbeđivao vezu između Jermenije i separatističke oblasti Nagorno Karabah, sa Jermenima kao većinskim stanovništvom, koja je deo Azerbejdžana ali je nakon završetka rata 1994. proglasila nezavisnost.

Prilikom povlačenja iz Kalbačara Jermeni su palili kuće u kojima su živeli. Većina njih je pripadala Azerbejdžancima koji su proterani iz te oblasti početkom 1990-ih. (na fotografiji jedno od sela u regionu Kalbačar)
Prilikom povlačenja iz Kalbačara Jermeni su palili kuće u kojima su živeli. Većina njih je pripadala Azerbejdžancima koji su proterani iz te oblasti početkom 1990-ih. (na fotografiji jedno od sela u regionu Kalbačar)

Prenos kontrole bez većih incidenata

Prema mirovnom sporazumu od 9. novembra – kojim su okončani najteži sukobi od 1990-ih - Jermenija se obavezala da vrati Azerbejdžanu tri oblasti u susedstvu Nagorno Karabaha: Agdam, Kalbačar i Lačin.

Azerbejdžanske snage su ušle u Agdam 20. novembra, a pet dana kasnije i u Kalbačar. Komanda ruskih mirovnih snaga je saopštila da je preuzimanje kontrole prošlo bez incidenata i provokacija.

Doduše, u subotu su poginula četiri azerbejdžanska civila kada je vozilo u kome su bili naišlo na antitenkovsku minu u jednom selu u oblasti Fizuli, koju su azerbejdžanske snage zauzele tokom poslednjih sukoba.

Takođe, prilikom povlačenja iz Kalbačara Jermeni su palili kuće u kojima su živeli. Većina njih je pripadala Azerbejdžancima koji su proterani iz te oblasti početkom 1990-ih.

Ruski predsednik Vladimir Putin je zatražio u novembru od azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva da zaštiti hrišćanska svetilišta u delu Nagorno Karabaha koji je zauzela njegova armija, što je on obećao.

Tokom poslednjih sukoba, azerbejdžanske snage su zauzele grad Šušu, koji je strateški veoma važan jer se nalazi na 15 kilometara od Stepanakerta, prestonice Nagorno Karabaha. Istovremeno, to je grad sa veoma dugom istorijom sa kulturnim i verskim zdanjima od velike važnosti za muslimane i hrišćane.

Postizanje mirovnog sporazuma u Azerbejdžanu slave, dok su u Jermeniji izbili protesti protiv vlasti i razljućeni demonstranti su upali u vladine zgrade i parlament optužujući premijera Nikolu Pašinijana za izdaju. On je izjavio da nije imao drugog izbora, jer bi u protivnom azerbejdžanske snage zauzele ceo Nagorno Karabah.

Tokom poslednjih sukoba, azerbejdžanske snage su zauzele grad Šušu (na fotografiji), koji je strateški veoma važan jer se nalazi na 15 kilometara od Stepanakerta, prestonice Nagorno Karabaha.
Tokom poslednjih sukoba, azerbejdžanske snage su zauzele grad Šušu (na fotografiji), koji je strateški veoma važan jer se nalazi na 15 kilometara od Stepanakerta, prestonice Nagorno Karabaha.

Uloga Rusije i Turske

Koridor u Lačinu, koji povezuje Nagorno Karabah i Jermeniju, u širini od pet kilometara biće pod kontrolom ruskih mirovnih snaga, dok je ostatak te oblasti vraćen pod jurisdikciju Azerbejdžana. Skoro 2.000 ruskih mirovnjaka raspoređeno je u toj i drugim oblastima na liniji razdvajanja kako bi nadgledali poštovanje sporazuma.

Ruske snage će biti prisutne u narednih pet godina, ali posmatrači procenjuju da će ostati i duže.

Redžep Tajip Erdoan, predsednik Turske koja je pomagala Azerbejdžanu u poslednjim sukobima, izjavio je 25. novembra da je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o mogućnosti da i druge zemlje regije učestvuju u obezbeđivanju primirja.

Rusija i Turska su se dogovorili da uspostave zajednički centar za nadgledanje a zvanična Ankara će poslati vojne posmatrače. Međutim, ove dve najuticajnije zemlje na Južnom Kavkazu ne slažu se oko mogućeg angažmana turskih mirovnih snaga.

Rusija ima sveobuhvatne odnose sa Jermenijom i Azerbejdžanom, s tim što pruža bezbednosne garancije Jermeniji. Međutim, tokom poslednjeg se nije vojno angažovala uprkos apelima vlasti u Jerevanu, navodeći kao razlog da se vodi izvan granica Jermenije.

Dve strane su razmenile u subotu, 14. novembra tela neutvrđenog broja poginulih vojnika a predviđena je i razmena zarobljenika.

Jermenija je saopštila da je više od 2.300 njenih vojnika poginulo i najmanje 50 civila. Azerbejdžan nije prijavio svoje vojne gubitke, navodeći samo da su poginula 93 civila.

Jermenija i Azerbejdžan su se obavezali i da ponovo otvore svoje granice za međusobnu trgovinu, ali nije određen rok.

Francuska podržava nezavisnost Nagorno Karabaha

Parlament Azerbejdžana je prošle sedmice zatražio da Francuska bude isključena iz Minsk grupe u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) – u kojoj je koopredsedavajuća uz Rusiju i SAD – nakon što je njen Senat podržao nezavisnost Nagorno Karabaha, koga niko nije priznao pa čak ni Jermenija.

Naime, gornji dom Parlamenta Francuske je usvojio neobavezujuću rezoluciju u kojoj traži od izvršne vlasti da prizna ovu regiju.

U pomenutom dokumentu se navodi da bi priznanje Nagorno Karabaha kao države moglo da se koristi kao “instrument u pregovorima u cilju uspostavljanja trajnog mira”. Francuski Senat ističe i da "bezbednost i slobode jermenskog stanovništva nisu garantovani od strane Republike Azerbejdžan."

Parlament Azerbejdžana je zatražio od izvršnih vlasti da preispitaju "političke i ekonomske odnose" sa Francuskom.

Predsednica ove institucije Sahiba Gafarova je izjavila da je "prljava politička kampanja protiv Azerbejdžana orkestrirana u francuskom Senatu i da na nju mora da se odgovori.

Istovremeno, jermenski premijer Pašinijan je pozdravio francusku rezoluciju kao "istorijsku."

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG