Osamdeseta godišnjica Dana sećanja na holokaust povodom oslobođenja logora Aušvic (Auschwitz), održava se u senci povećanih tenzija u svetu, pre svega rata u Ukrajini, i jačanja autoritarnih i populističkih snaga čije politike podsećaju na onu koja je dovela do najvećeg sukoba i stradanja u svetskoj istoriji.
Komemoraciji u Aušvicu, najvećem gubilištu tokom Drugog svetskog rata u kome je stradalo 1,1 miliona ljudi, uglavnom Jevreja, prisustvovaće delegacije iz 54 zemlje sveta.
Među njima će biti evropski monarsi, poput britanskog kralja Čarlsa III, zatim 19 predsednika, uključujući francuskog Emanuela Makrona i nemačkog Franka Voltera Štanmajera.
Nezvanično se pominje i mogućnost da na čelu američke delegacije dođe potpredsednik JD Vans.
Međutim, pomenuti zvaničnici neće imati priliku da se obrate, već samo nekolicina od 50 preživelih logoraša koji će doći na ceremoniju, izjavio je direktor Državnog muzeja Aušvic Birkenau, Pjotr Civinski.
"Uopšte neće biti političkih govora. Želimo da se fokusiramo na poslednje preživele koji su među nama i na njihovu istoriju, bol, traumu i da nas posavetuju kako da preuzmemo teške moralne obaveze u sadašnjosti", kazao je nedavno Civinski za Gardijan (The Guardian).
Netanjahu ne dolazi uprkos garancijama da neće biti uhapšen
Međutim, aktuelne političke napetosti prate ceremoniju u Aušvicu, preteći čak da je zasene.
Početkom januara, zamenik ministra spoljnih poslova Poljske je sugerisao da će tamošnje vlasti biti obavezne da uhapse izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, ako dođe u Poljsku na ceremoniju, s obzirom na nalog međunarodnog Krivičnog suda (MKS) po optužbi za ratne zločine.
Međutim, poljski premijer Donald Tusk je precizirao da bilo koji izraelski političar, uključujući Netanjahua, može da učestvuje na ceremoniji bez straha od hapšenja, uprkos činjenici da je Poljska potpisnica povelje Međunarodnog krivičnog suda.
"Poljska vlada tretira bezbedno učešće lidera Izraela na komemoracijama 27. januara 2025. godine, kao deo odavanja počasti jevrejskoj naciji, čiji su milioni ćerki i sinova postali žrtve holokausta koji je počinio Treći Rajh", saopštio je Tuskov kabinet.
Uprkos garancijama Vlade Poljske, Netanjahu neće doći na ceremoniju u Aušvicu, javljaju izraelski mediji.
Viši Netanjahuov pomoćnik rekao je za Tajms ov Izrael (The Times of Israel) da Vlada u Varšavi prvo mora da se pozabavi pravnim problemima oko naloga MKS-a pre nego što izraelski premijer razmotri bilo kakvo potencijalno putovanje.
"Razmotrićemo ako dobijemo poziv. Za sada to nije u programu", rekao je ovaj izraelski zvaničnik.
Međunarodni krivični sud je izdao 21. novembra 2024. naloge za hapšenje Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Izraela Joava Galanta, optužujući ih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u vezi sa vojnim akcijama u Gazi.
Netanjahu nije javno izrazio želju da prisustvuje komemoraciji, niti ga je na to pozvao njen organizator, Muzej Aušvic, koji je saopštio poljskim medijima da je samo uputio pozive preživelima u holokaustu.
Zato je Civinski rekao da su nedavne rasprave o tome da li bi Netanjahu bio u opasnosti od hapšenja, ako dođe, bile "medijska provokacija", ponavljajući da nikada nije bilo naznaka da je Netanjahu planirao da prisustvuje tom događaju.
On je, međutim, rekao da se na ovom skupu očekuje brojna izraelska delegacija.
Međunarodni dan sećanja na holokaust ne igra veliku ulogu u Izraela jer on ima svoj dan sećanja, određen za hebrejski datum 27. nisan, koji ove godine pada 23. aprila, prenosi "Dojče vele".
Tog dana zemlja stane na dva minuta uz zvuke sirena. Memorijalni filmovi i izveštaji se prikazuju na TV-u, a škole širom Izraela održavaju ceremonije u čast 6 miliona Jevreja koje je ubila nacistička Nemačka i njeni pomagači.
Predstavnici Rusije opet nisu pozvani
Kao ni na 70. godišnjicu zbog aneksije Krima, predstavnici Rusije nisu pozvani da prisustvuju ni 80. godišnjici zbog invazije na Ukrajinu.
Civinski je istakao da su i Rusi i Ukrajinci bili među pripadnicima Crvene armije koji su oslobodili logor, te da je rat u susednoj Ukrajini zato "rat koji vodi jedan oslobodilac protiv drugog".
On je rekao da nema govora o prisustvu ruske delegacije u trenutnoj klimi.
"To se zove dan oslobođenja i ne mislim da zemlja koja ne razume vrednost slobode ima šta da traži na svečanosti posvećenoj oslobođenju. Bilo bi cinično da prisustvuju", dodao je Civinski.
Muzej je osudio napad Moskve na susednu Ukrajinu kao "varvarski čin".
Ruski predsednik Vladimir Putin je učestvovao 2005. na ceremoniji povodom 60. godišnjice oslobođenja Aušvica. On je tada rekao da je "nezamislivo pomisliti da su ljudi sposobni za takvo varvarstvo" i odao počast sovjetskim vojnicima koji su oslobodili logor.
Iako nije učestvovao na ceremoniji povodom 70. godišnjice oslobođenja Aušvica, Putin je tada poručio da je holokaust "jedna od najtragičnijih i najsramnijih stranica u ljudskoj istoriji".
On je veličao ulogu Crvene armije u okončanju holokausta, ističući da je "spasla ne samo Jevreje već i ostale narode u Evropi i svetu od uništenja".
Putin je upozorio protiv, kako sve češće navodi, nastojanja na Zapadu da umanji doprinos Sovjetskog Saveza i prikaže Rusiju u negativnom svetlu.
On je tada istakao da "svaki pokušaj da se prekroji istorija i dovede u pitanje uloga naše zemlje u Velikoj pobedi, u stvari, opravdava zločine nacista i otvara put za oživljavanje ove pogubne ideologije".
Rusija je nezadovoljna zbog sve učestalijih tvrdnji u Varšavi i Kijevu da su Aušvic uglavnom oslobodili ukrajinski vojnici.
Istoričari navode da su logor osloboile jedinice 60. Armije Prvog ukrajinskog fronta, ali da su ih sačinjavali vojnici različitih nacionalnosti.
Kontroverze oko Maska
Najbogatiji čovek sveta Ilon Mask (Elon Musk) je posetio prošle godine Aušvic, nakon učestalih kritika zbog reakcija njegove mreže Iks (X) na antisemitske objave.
Međutim, nakon ove posete Aušvicu, Mask je, kako navodi Gardijan, samo pojačao širenje dezinformacija na Iksu.
Nedavno je tokom razgovora uživo sa Maskom na platformi, Alis Vajdel iz nemačke krajnje desničarske AfD tvrdila da Adolf Hitler uopšte nije desničar, već komunista.
Iako je Civinski odbio da konkretno govori o Masku, on je rekao da populistička politika i govor mržnje na društvenim medijima predstavljaju ogromnu pretnju za savremena društva.
"Ovo je najvažnije pitanje našeg vremena… Svaki mudar stav koji iznese filozof ili političari stare škole, verovatno će izgubiti u javnosti u suočavanju sa bilo kojom glupom, jednostavnom populističkom idejom", kazao je Civinski.
'Vraćaju mi se sećanja na logor'
Kada je Tereza Regula stigla u Aušvic kao 16-godišnjakinja, prvi pravi bol koji je osetila bilo je pečenje u ušima.
"Obrijali su nas do gole kože, a bio je vreo dan, 4. avgusta... To je bio prvi autentični bol koji sam osetila", rekla je u svom domu u Krakovu za Rojters ova 96-godišnja preživela Jevrejka.
Gestapo, Hitlerova tajna policija, odvela je Regulu i njenu majku iz njihovog doma u Krakovu 1944. godine i poslala ih u logor Plašov, gde je njena majka pogubljena.
Tereza je zatim prebačena u Aušvic i dobila je broj 22011.
Nekada zdravo dete, u logoru je dobila boginje i šarlah.
Ono što ju je održalo u životu bila je pomisao da će "moj otac, za koga sam oduvek verovala da može sve, doći i odvesti me odavde".
Muzej u Auschwitzu radi na očuvanju 8.000 cipela ubijene djece
Kasnije je saznala da su ga greškom ubile sovjetske trupe kada su oslobađale koncentracioni logor Gros Rosen u tadašnjoj istočnoj Nemačkoj.
"Kada sam se vratila iz logora, pomislio sam 'nikada neću imati decu - nikad'. Nisam želela da, ako budu morala, prođu makar i delić onoga što sam ja prošla", rekla je Tereza Regula, penizionisana sociološkinja.
Udata, ali bez dece, Tereza je decenijama potiskivala sva sećanja na svoje vreme u Aušvicu. "Sada mi se sve vraća", zaključila je Tereza.
'Mračna budućnost za mlade'
Janina Ivanska, poljska katolkinja, poslata u Aušvic skoro u isto vreme kada i Tereza 1944. godine. Takođe nema dece.
"Neću još dugo živeti. Ali kada pogledam mlade... kakva će biti njihova budućnost? Vidim je kao mračnu", rekla je ova 94-godišnjakinja za Rojters, ukazujući na "mržnju" i podele u savremenom društvu predviđajući novi rat.
Janina, koja je teretnim vozom prevezena u Aušvic iz Varšave, seća se mirisa zapaljenih tela logoraša.
U logoru je brinula o deci u bloku u kome je živela, zarađujući nagrade poput tople mlečne supe.
"Deca su tretirana drugačije, nisu morala da rade. Samo su strpljivo čekala - ili na svoje majke ili da se rat završi", navela je Ivanska.
Ona nije bila svedok oslobađanja Aušvica jer su je Nemci ranije evakuisali.
Na kraju su je oslobodile američke snage 2. maja iz koncentracionog logora Ravensbruk za žene u severnoj Nemačkoj.
Oslobađanje Auschwitza - logora smrti
'Šezdeset godina nisam progovorio nemački iako mi je maternji jezik'
Naftali Furst (Fürst) nikada neće zaboraviti svoj prvi pogled na koncentracioni logor Aušvic-Birkenau, 3. novembra 1943. godine, kada je imao 12 godina.
Pripadnici nemačkog SS-a su otvorili vrata vagona za stoku, gde je bio sabijen sa majkom, ocem, bratom, i više od 80 drugih budućih logoraša.
On se priseća za AP da su nemački oficiri sa psima vikali "izlazi, izlazi!", prisiljavajući ljude da skaču na zloglasnu rampu na kojoj je nacistički doktor Jozef Mengele odvajao decu od roditelja.
Furst i njegova porodica stigli su dan nakon što je jedan od nacističkih vođa Hajnrih Himler naredio prestanak upotrebe gasnih komora pre njihovog rušenja, kako su se sovjetske trupe približavale.
Naređenje je značilo da njegova porodica neće biti odmah ubijena. Bio je to jedan od mnogih malih delića sreće i slučajnosti koji su omogućili Furstu da preživi.
"Šezdeset godina nisam pričao o holokaustu, 60 godina nisam izgovorio ni reč nemačkog iako mi je to maternji jezik", kazao je Furst.
Furst, poreklom iz Bratislave u tadašnjoj Čehoslovačkoj, imao je samo 6 godina kada su nacisti prvi put počeli da primenjuju mere protiv Jevreja u zemlji.
Proveo je od 9 do 12 godina u četiri različita koncentraciona logora, uključujući Aušvic.
Njegovi roditelji su planirali da iskoče iz vagona za stoku na putu do logora, ali ljudi su bili tako zbijeni da nisu mogli da dođu do vrata.
Njegov otac je instruisao celu porodicu, šta god da se dogodi, da se posle rata preživeli sastanu u Šulekovoj ulici broj 11 u Bratislavi.
Furst i njegov brat bili su odvojeni od majke. Nakon što su im tetovirani brojevi na rukama, odvojeni su i od oca.
Bili su smešteni u Bloku 29, gde nije bilo mnogo druge dece.
Kako se sovjetska vojska približavala tom području, tako blizu da su mogli čuti tenkove, Furst i njegov brat Šmuel, bili su primorani da se pridruže opasnom putovanju koje su nacisti organizovali prema drugom logoru Buhenvald, marširajući tri dana po hladnoći i snegu.
Svako ko je zaostajao bio je streljan.
Furst i njegov brat su preživeli marš i transport vozom sa otvorenim vagonom po snegu, ali su razdvojeni u sledećem logoru.
Kada je Furst oslobođen iz Buhenvalda, snimljen na čuvenoj fotografiji na kojoj se nalazi nobelovac Eli Vizel sa krevetima na sprat, mislio je da je sam na svetu.
Ali za nekoliko meseci, baš kao što je Furstov otac sugerisao, četiri člana porodice ponovo su se okupila na adresi koju su zapamtili, u kući porodičnih prijatelja.
Ostatak njihove porodice - baka i deda, tetke, ujaci - svi su ubijeni.
Njegova porodica se kasnije preselila u Izrael, gde se oženio, dobio ćerku, četvoro unučadi i troje praunučadi, sa još jednim na putu.
'Desilo se, a može ponovo da se desi'
Samo 220.000 logoraša koji nisu stradali tokom holokausta je još živo, prema podacima Conference o jevrejskim materijalnim zahtevima protiv Nemačke.
Od 1940. godine kada su nacisti otvorili koncentracioni logor na periferiji Aušvica na jugu Poljske, prvo za Poljake da bi ga 1942. odredili kao ključno mesto za plan istrebljenja Jevreja godine i proširili logor i na Birkenau, u gasnim komorama ili zbog stravičnih uslova i u monstruoznim medicinskim eksperimentima na logorašima ubijeno je najmanje 1,1 milion ljudi.
Najviše je u Aušvicu pobijeno Jevreja iz svih evropskih zemalja, ali i 75.000 Poljaka, 21.000 Roma, 15.000 sovjetskih vojnih zarobljenika i najmanje 15.000 pripadnika drugih naroda Evrope.
Logor su 27. januara 1945. godine oslobodili vojnici Crvene armije.
Tom prilikom je ubijen 231 pripadnik sovjetskih snaga u sukobima sa nacistima.
Aušvic je bio najveće stratište i najdirljiviji simbol holokausta u kome je ubijeno šest miliona Jevreja širom Evrope.
"Desilo se, a može da se desi ponovo, svugde", napisao je italijanski Jevrejin, pisac i hemičar, bivši logoraš, Primo Levi.
'Šest godina propagande bez društvenih mreža'
Nakon što je proveo skoro dve decenije živeći i radeći na mestu najgoreg zločina 20. veka, Pjotr Civinski smatra da je sadašnja situacija u svetu izuzetno opasna.
"Morate zapamtiti da je između dolaska Adolfa Hitlera na vlast i početka Drugog svetskog rata prošlo samo šest godina. Šest godina propaganda, a nije imao društvene mreže, nije imao internet", upozorava direktor Muzeja Aušvic Birkenau.