Atentat u Arizoni aktuelizovao pitanje nošenja oružja

(Fotogalerija: Politički atentati u Americi)

Dragan Štavljanin

Masovno ubistvo u Arizoni proteklog vikenda rastužilo je Amerikance. To svakako izaziva zabrinutost političara za svoju bezbednost. Istovremeno, ovaj slučaj je aktuelizovao zahteve za ograničavanjem nabavke i nošenja oružja u SAD, koje se smatra jednim od neotuđivih ustavom zagarantovanih prava.

Atentat na članicu Kongresa SAD Gabrijel Gifords (Gabrielle Giffords), ubistvo 6 i ranjavanje 13 lica šokiralo je Amerikance. Milioni se još uvek sećaju užasnih scena ubistva borca za građanska prava Martina Lutera Kinga (Luther), predsednika Džona Kenedija (John Kennedy), senatora Roberta Kenedija (Kennedy), kao i pokušaj ubistva predsednika Ronalda Regana (Reagan).

Predsednik Barak Obama (Barack) je kazao u ponedeljak, nakon što je predvodio nacionalno odavanje pošte žrtvama krvavog napada u Arizoni, da je vreme za razmišljanje i jedinstvo zemlje.
U ovom trenutku verovatno najviše razmišljaju izabrani državni zvaničnici, koji strahuju za svoju bezbednost, kao i kritičari “popustljivih” američkih zakona, koji smatraju da je tragedija mogla da se izbegne da nije tako jednostavno nabaviti oružje. Oni se zalažu za striktniju kontrolu kupovine i nošenja oružja. Zakoni koji regulišu ovu materiju su najliberalniji u jugozapadnoj američkoj državi Arizona, u kojoj se i dogodilo masovno ubistvo.

Dok je federalnim zakonima zabranjeno mlađima od 21 godinu da kupuju pištolje, u Arizoni je to moguće već sa 18 godina. Njihovo nošenje je dozvoljeno skoro svuda, uključujući u vladinim zgradama, školskom dvorištu i barovima. Guverner Arizone Džen Bruer (Jan Brewer) je prošle godine ukinula zakon koji je obavezivao vlasnike oružja da pribave dozvolu za njihovo nošenje.

Prema oceni organizacije “Brejdi kampanja za sprečavanje nasilja oružjem” (The Brady Campaign To Prevent Gun Violence), rejting Arizone je među najnižim u SAD kada je reč o bezbednosti. Ova organizacija je dobila ime po Džejmsu Brejdiju (James Brady), koji je pogođen u atentatu na nekadašnjeg američkog predsednika Ronalda Regana 1981. godine. Bredji je ostao trajno prikovan za invalidska kolica i u međuvremenu postao vatreni pobornik kontrole oružja. Da ironija bude veća, pogođena članica Kongresa SAD Gifords poseduje oružje i pobornica je zakona kojima se privatno vlasništvo nad oružjem tretira kao “tradicija Arizone”.
No, ne ostaje svo oružje iz Arizone u ovoj državi. Prema istraživanju “Vošington Posta” (The Washington Post), samo tokom 2009. godine više od 1.600 raznog oružja nabavljenog u Arizoni korišćeno je u kriminalnim aktinvostima van ove države.

Džered Lofner

Džered Lofner (Jared Lougher) je u svom ubilačkom pohodu koristio poluautomatski pištolj Glock 19, koji je legalno nabavio u novembru prošle godine. Za samo nekoliko sekudni ispalio je 30 metaka. Da nije sprečen da zameni ispražnjeni šaržer, bilans žrtava bio bi mnogo veći. Oružje, poput ovog pištolja, ranije je bilo tretirano kao ilegalno prema zakonu koji je 1994. godine potpisao bivši predsednik Bil Klinton (Bill Clinton). Međutim, Kongres nije produžio ovaj akt koji je isticao 2004, zbog uticaja snažnog lobija predvođenog moćnom Nacionalnom asocijacijom za oružje (NRA). Tokom izborne kampanje za predsednika 2008. Barak Obama je obećao da će založiti za ponovono uvođenje zabrane na ovaj tip oružja, ali za sada nije mnogo toga urađeno.

Problematična bezbednost zvaničnika

Nakon krvoprolića u Arizoni Karolajn Mekarti (Carolyn McCarthy), članica Predstavničkog doma Kongresa SAD iz redova Demokrata iz Njujorka, najavila je predlog zakona o zabrani posedovanja oružja razorne moći koje je koristio Lofner. Njen muž i još pet lica su ubijeni 1983. kada je napadač pucao na putnički voz u Njujorku. Međutim, procenjuje se da većina članova Kongresa neće podržati njen predlog. Nekoliko sati nakon masakra u Arizoni, kongresmeni iz obe partije su istakli da su zakoni koji regulišu nabavku i nošenje oružja dobri i da je samo potrebna njihova bolja primena.

Prema podacima organizacije “Brejdi kampanja za sprečavanje nasilja oružjem”, više Amerikanaca je ubijeno oružjem između 1979. i 1997. (651.697) nego u neposrednim bitkama u svim ratovima od 1775. godine (650.858).

Ipak, sredinom prošle godine, Vrhovni sud SAD je doneo odluku da državne i lokalne vlasti ne mogu nijednom Amerikancu da uskrate pravo da drži i nosi oružje. Ovaj sud je 2008. takođe ocenio da drugi amandman Ustava SAD štiti lično pravo da se drži i nosi oružje u zakonite svrhe, pre svega za samoodbranu u domu.

Tom odlukom, Vrhovni sud je prvi put dao tumačenje da drugi amandman Ustava štiti posedovanje oružja kao individualno pravo. To je jedno od najkontroverznijih pitanja za poznavaoce američkog ustava, napisanog još 1787. godine.

Tema naoružanja u ličnom posedu aktuelizuje se u Americi kad god se desi neki veći zločin, ali pravo na posedovanje oružja u Americi je i dalje toliko popularno da ga i političari nerado kritikuju, pogotovo ne pred izbore.

U jeku predsedničke kampanje, oba kandidata - Barak Obama i Džon Mekejn - podržali su odluku Vrhovnog suda.

Osim ovog, postavlja se i pitanje bezbednosti američkih zvaničnika. Zgrada Kongresa SAD u Vašingtonu liči skoro na tvrđavu kada je reč o bezbednosti, sa metalnim detektorima na svakom ulazu i stalnim prisustvom policije. Međutim, kongresmeni su izloženi riziku kada se pojave na javnim skupovima u svojim državama odnosno izbornoj bazi, na kojima dođu u neposredni dodir sa okupljenim građanima.

Gabrijela Gifords je pogođena tokom susreta sa pristalicama ispred lokalnog supermarketa u Tusonu. Reč je o običnom skupu tokom kojeg se izabrani zvaničnik pojavljuje na javnom mestu i poziva svakoga da razmene stavove.

Ta dostupnost političara građanima se smatrama kamenom temeljcem američke demokratije. Međutim, ovaj incident je ukazao i na rizike sa koima se suočavaju političari. Prema izveštaju Američkog federalnog istražnog biroa (FBI), članovi Kongresa su primili 236 pretnje smrću u poslednjih 10 godina. Policija na Kapitol hilu, gde se nalazi Kongres SAD, saopštila je da je tokom vikenda primila nekoliko desetina poziva kongresmena koji su zabrinuti za svoju kao i bezbednost svojih porodica.

Predsedavajući Predstavničkog doma, Džon Bejnor (John Boehner) organizovao je u nedelju retku konferenciju na kojoj su predstavnici policije i FBI savetovali članove Kongresa, njihove supružnike i saradnike kako da uoče i obaveste o sumnjivim aktivnostima u njihovom okruženju.
Međutim, ti saveti u slučaju Gabrijel Giford ne bi pomogli, jer se napadač iznenada pojavio.