Dostupni linkovi

Kosovski apel u režiji DSS-a, Amfilohijeva podrška


Mitropolit crnogorsko-primorske eparhije SPC Amfilohije Radović

Predsednik opozicione Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloš Jovanović potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da je Politički savet njegove partije pripremio tekst pod nazivom „Apel za odbranu Kosova i Metohije“, iza koga su, kako pišu mediji u Srbiji, stali i neki od čelnika Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Cilj onoga što je navedeno u tekstu Apela je, po Jovanovićevim rečima, da se javnosti stavi do znanja da sve što aktuelna vlast u Srbiji radi vodi ka „predaji Kosova“:

„Predsednik Republike Aleksandar Vučić je u više navrata javno pominjao da Kosovo i Metohija dobiju stolicu u Ujedinjenim nacijama, citiram ga - 'ako i Srbija nečim bude zadovoljna'. To je krupan iskorak i ceo 'unutrašnji dijalog', koji se pretvorio u farsu. Uz sve elemente, uz ono što Vučić govori, ukazuje nam se na to da je u pitanju pripremanje medijskog terena za te, kako vlast kaže, bolne ustupke koje moramo da napravimo”, izjavio je Jovanović.

Unutrašnji dijalog o Kosovu na koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao jula ove godine, počeo je u oktobru formiranjem Grupe za pružanje podrške unutrašnjem dijalogu na čijem čelu je Marko Đurić, direktor kosovske kancelarije Vlade Srbije.

Po planu tokom ovog javnog dijaloga trebalo bi da se razmene pogledi i pozicije o različitim za Srbiju bitnim aspektima kosovskog pitanja (od ustavnih pitanja, pa sve do odnosa sportista u Srbiji prema kolegama sa Kosova).

Prvi sastanak grupe za pružanje podrške unutrašnjem dijalogu o Kosovu, Beograd, 30. oktobar 2017.
Prvi sastanak grupe za pružanje podrške unutrašnjem dijalogu o Kosovu, Beograd, 30. oktobar 2017.

Ovaj Vučićev potez naišao je na odobravanje zvaničnika Evropske unije, iako nije jasno šta bi trebalo da bude ishod dijaloga. Zvanično je najavljivano da bi završene ocene o dijalogu mogle biti iznete na proleće naredne godine.

Opoziconi protivnici vlasti, koja u Skupštini Srbije ima podršku 157 poslanika (od ukupno 250), većinom nisu prihvatili poziv na dijalog. Odnosi se to i na dva poslanika DSS-a, partije na čijem čelu od maja ove godine Miloš Jovanović. On je ponavlja da je „unutrašnji dijalog“, po njemu, čista „Vučićeva farsa“ koji za kranji cilj ima "predaju Kosova".

Zbog toga DSS putem Apela poziva i na borbu kako takav rasplet bio sprečen:

„Za početak borba podrazumeva da ne predamo Kosovo i da ne priznamo secesiju. U tekstu Apela i piše da je zamrznuti konflikt za sada najbolje rešenje. Takvih konflikata ima na desetine u svetu, ovaj nije izuzetak, naravno svaki ima neke svoje specifičnosti, ali za početak odbrana znači - ne predati. To zvuči malo alanfordovski, ali je tako”, objašnjava Jovanović.

S tim u vezi potpisinici Apela se zalažu za prekid Briselskog dijaloga u aktuelnom formatu, što bi konsekvetno značilo i prekid srpskih evrointegracija:

“Naravno. Politika odbrane Kosova je direktno u vezi sa politikom evrointegracija. DSS kao stranka već nekoliko meseci poziva na otvaranje rasprave o Evropskoj uniji. Da raščlanimo šta se od nas traži, šta dobijamo, šta ne dobijamo”, navodi Jovanović.

Ovdašnji mediji o Apelu pišu kao o dokumentu iza kog je, između ostalih, stao i mitropolit crnogorsko-primorske eparhije Srpske pravoslavne crkve (SPC) Amfilohije Radović.

Jovanović nije želeo da potvrdi da li je mitropolit Amfilohije, koji je u javnosti poznat po svojim šovinističkim, mizoginim i homofobnim izjavama, zaista već potpisao tekst Apela. Dnevni list „Večernje novosti“ u izdanju od srede prenosi da im je u crnogorskoj Mitropoliji rečeno da svoj potpis na Apel nije stavio samo episkop Amfilohije, nego i „više arhijereja srpske Patrijaršije“.

Upitan zašto u njegovoj partiji prizivaju podršku SPC, s obzirom da je Srbija svetovna država u kojoj bi trebalo poštovati principe razdvojenosti državne i crkvene vlasti, Jovanović odgovara da je taj princip u Srbiji „pogrešno shvaćen“:

“To što smo svetovna država, kao i ogromna većina država u svetu, to ne znači da treba da negiramo ulogu Crkve u onome što je identitet ovoga naroda, istorijsku ulogu u njegovom očuvanju i ulogu Crkve po pitanju nasleđa i baštine koju srpski narod ima na Kosovu i Metohiji. Jedno i drugo nije kontradiktorno. Ne poziva se ovim Apelom Crkva da umesto političara reši stvar, nego da da svoje moje mišljenje. Ne poziva se ni Crkva kao takva, nego ljudi iz Crkve koji žele da daju svoje mišljenje da to i učine.”

Jovanović podvlači da su dokument sačinili i iza njega stali članovi Političkog saveta DSS-a, partije sa čijeg se vrha 2014. godine povukao nekadašnji predsednik SR Jugoslavije i premijer Srbije Vojislav Koštunica.

I crkva se pita (inauguracija predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Beograd, 23. jun 2017.)
I crkva se pita (inauguracija predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Beograd, 23. jun 2017.)

Politički savet ima devet članova, među kojima je i sam Jovanović, istoričar Miloš Ković, profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica i drugi.

„Ideja je bila da se okupi što više intelektualaca. Mogu vam reći da je odziv ogroman. Taj Apel će moći da potpiše ko god želi“, rekao nam je Jovanović, dodajući da će kompletan tekst u javnosti biti objavljen najverovatnije do Božića koji pravoslavni vernici obeležavaju 7. januara, te da još nije precizirano da li će aktivisti DSS-a organizovati skupljanje potpisa u uličnim akcijama ili će potpis na Apel moći da se stavlja i putem interneta.

Kolika je snaga ovakvog jednog dokumenta i onih koji ga podržavaju tim pre što u određenim krugovima postoje jaki otpori Aleksandru Vučiću u njegovoj politici vođenja dijaloga sa Prištinom i njegovoj najavi, izrečenoj u govoru nakon polaganja zakletve, da je vreme za odricanje od mitova.

Istoričar Srđan Milošević ne veruje sa Apel koji DSS nudi za odbranu Kosova može biti od nekog značaja.

„Kada je reč o stavovima o Kosovu koje iznose organizacije ili grupe koje nazivamo desničarskim ili konzervativnim, pa onda Srpska pravoslavna crkva, mislim da tu u biti nema neke suštinske razlike sa onim što su idejni ili ideološki stavovi i stanovišta vlasti. Međutim, tačno je da je sadašnja vlast prihvatila proces evropskih integracija, da u onoj meri u kojoj ona to profiliše i na način na koji to profiliše prihvataju i njeni glasači. Činjenica je i da su ostale desničarske partije marginalizovane tako da u smislu nekakave neposredne političke posledice ovaj Apel ne može da ima nekog većeg značaja“, ocenjuje Milošević.

Predsednik DSS-a ne strahuje da bi ovakvim političkim potezom njegova stranka mogla da sebi utre put za izrastanje u jedan od stožera oko koga bi se okupile desničarske i nacionalističke snage.

O realnoj snazi takvih pokreta i organizacija u Srbiji puno se govori, a od kada su 2012. godine vlast u Srbiji preuzele snage predvođene Aleksandrom Vučićem, koji je nekada sa desničarima bio izrazito blizak, njihove aktivnosti su se značajno primirile.

Međutim, bliskost sa neformalnim desničarskim grupama pripisuje se i ranijem lideru DSS-a Vojislavu Koštunici, posebno nakon nemira iz februara 2008. godine kada je spaljena zgrada Ambasade SAD u centru Beograda, tokom demonstracija organizovanih nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost. Koštunica je u to vreme bio predsednik Vlade Srbije.

Optuženi za ovo delo u novembru su pred Višem sudom u Beogradu osuđeni na uslovne kazne.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG