Dostupni linkovi

Ambasada SAD: Teško shvatiti presudu


Četvorici, od ukupno sedam optuženih za paljenje američke ambasade u Beogradu 2008. godine posle protesta "Kosovo je Srbija", izrečene su uslovne kazne u Višem sudu u Beogradu.

Na šest meseci uslovno, na period od dve godine, osuđeni su Dejan Vučković, Dragan Marinkov i Marko Novitović. Na pet meseci uslovno, na dve godine, osuđen je Milan Tomas. Đorđe Tomin, Nikola Kosanović i Filip Backović su oslobođeni krivice zbog nedostatka dokaza.

Oni su osuđeni jer su bili svesni da mogu da izazovu opštu opasnost po živote ljudi kada su kamenicama i drugim predmetima gađali Ambasadu.

Tužilaštvo je teretilo optužene da su ispred tadašnje zgrade Ambasade SAD u Ulici kneza Miloša, u centru Beograda, izazvali opasnost za život ljudi i imovinu, pošto su posle mitinga organizovano došli i gađali zgradu kamenicama, bakljama i drugim predmetima, i izazvali požar.

Obrazlažući presudu, sudija je rekla da su osuđeni bili sposobni da shvate značaj svog dela kojim su izazvali opasnost.

Sudija je navela da je Novitović po sopstvenom priznanju u prvoj izjavi kazao da su svi, pa i on, Ambasadu gađali kamenicama, a da je kasnije promenio iskaz i rekao da je on na zgradu bacio grumen zemlje, što sud nije uvažio jer se na snimcima ne vidi zemlja.

Sud je ocenio da dolazak do Ambasade SAD nije bio slučajan, već da ih je prema Novitovićevoj izjavi da tamo odu pozivao čovek pomoću megafona.

U obrazloženju se navodi da je jedan od svedoka još 2013. godine rekao s kim je bio u društvu kada su Ambasadu gađali kamenicama i da je naveo trojicu osuđenih na šest meseci.

Uslovne osude izrečene su jer je sud cenio to što su osuđeni mlade osobe i što je proteklo mngo vremena od kada su učinili krivično delo, a da sudski proces nije bio odužen zbog njih.

U ovom slučaju postoji sumnja u samostalnost tužilaštva i nezavsnost suda: Slobodan Beljanski
U ovom slučaju postoji sumnja u samostalnost tužilaštva i nezavsnost suda: Slobodan Beljanski

Sud je ustanovio da nema dokaza da su Backović, Tomin i Kosanović izvršili krivično delo, navodeći da je iz izjava svedoka poznato da je Backović došao do Ambasade, ali se vrlo brzo udaljio, da Tomin nije ništa radio ispred Ambasade i da nije bilo dokaza da je Kosanović bilo čime gađao zgradu.

Ambasada SAD saopštila je da je primila na znanje presudu koju je Viši sud doneo,da podržava vladavinu prava i da traži da pravda bude zadovoljena u ovom slučaju.

„Teško je shvatiti da je bilo potrebno devet godina da bi se stiglo do presude u slučaju koji je povezan sa imovinskom štetom od skoro pola miliona dolara i sa smrću jedne osobe, a da je konačni ishod da nijedan od sedmoro optuženih, od koji je četvoro u prisustvu pravnih zastupnika priznalo da su učestvovali u ozbiljnom prekršaju, nije osuđen na zatvorsku kaznu“, saopštila je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u utorak, nekoliko sati nakon što je Viši sud u Beogradu na uslovne kazne osudio četvoricu optuženih, a trojicu oslobodio.

U tekstu saopštenja dodaje se da je, prema međunarodnom pravu, zemlja domaćin odgovorna da štiti strana diplomatska predstavništva, a da se srpska policija povukla sa svojih uobičajenih punktova u blizini Ambasade SAD, samo nekoliko trenutaka pre napada.

„Oni koji su odgovorni za taj korak nikada nisu za to odgovarali, i napominjemo da se još uvek ne postupa po slučaju koji je Tužilaštvo podnelo protiv pet optuženih policijskih oficira u maju“, navodi se u saopštenju.

Povodom presude optuženima za napad na američku Ambasadu, iz Ambasade SR Nemačke su za Radio Slobodnu Evropu naveli da je važno da se istraži napad na ovo diplomatsko predstavništvo.

“Pored toga, od posebne važnosti je da se otkrije ko je snosio odgovornost za to što je Ambasada ostala bez adekvatne zaštite”, navodi se u odgovoru Ambasade SR Nemačke na pitanje RSE.

Želimir Čabrilo, branilac Nikole Kosanovića, rekao je medijima da su četvorica momaka uslovno osuđeni za bacanje kamenja na zgradu američke ambasade, ali ne i za njeno paljenje. Prema njegovim rečima, sud je razmatrao „jedan čisto politički događaj“, s obzirom na to da je „bila politička odluka da se organizuje ovaj miting“ i da se ljudima iz raznih delova Srbije organizuje prevoz do Beograda.

„Iznad svega, politička odluka je bila da se ukloni obezbeđenje kod ambasada u Ulici kneza Miloša, uključujući i ambasadu Sjedinjenih Država. Politička je odluka da se četiri godine nakon ovog događaja – od 2008. do 2012. godine – ne radi ništa kako bi se ovaj politički događaj rasvetlio i donela odluka. Sa svega iznetog, smatram kao građanin i kao pravnik da bi za Republiku Srbiju bilo mnogo bolje i korisinije da je ovaj politički događaj rešavala političkim sredstvima“, rekao je Čabrilo.

Ovo je druga prvostepena presuda u ovom slučaju, pošto je prvu presudu iz 2015. godine, prošle godine ukinuo Apelacioni sud i naložio ponavljanje suđenja, zbog, kako je obrazloženo, nerazumljivosti i protivurečnosti.

Pravnik Slobodan Beljanski kaže da je svaka pravna država mora da pruži sigurnost međunarodnim predstavništvima i da adekvatno kazni one koji su odgovorni za napade na njih, a mere koje je Viši sud izrekao, prema rečima našeg sagovornika, pokazuju da nije bilo spremnosti da se udovolji ovom zahtevu.

„Ipak, treba imati na umu da su u pitanju takozvani sporedni igrači i da krivični postupak nije bio usmeren protiv podstrekača i organizatora napada, ali ni protiv onih koji su nesumnjivo odgovorni za nedovoljnu zaštitu diplomatskih predstavništava ili za opstrukciju te zaštite“, kaže Beljanski i zaključuje:

„Pretpostavka je, naravno, da je tužilaštvo samostalno a sud nezavisan, ali kada je po sredi politički slučaj par excellence kao što je ovaj, sumnjam da je ostvareno i jedno i drugo načelo.“

Još je bitnije što nisu kažnjeni ni oni koji su naredili policiji da se skloni u momentu paljenja zgrade: Kajl Skat
Još je bitnije što nisu kažnjeni ni oni koji su naredili policiji da se skloni u momentu paljenja zgrade: Kajl Skat

Na podizanje optužnice za paljenje američke ambasade čekalo se više od četiri godine od održavanja skupa "Kosovo je Srbija", koji je organizovao državni vrh uz podršku dela opozicionih stranaka, nakon što je 17. februara 2008. godine Kosovo proglasilo nezavisnost.

Na mitingu ispred Narodne skupštine su, između ostalih, govorili, tadašnji premijer Srbije Vojislav Koštunica i Tomislav Nikolić, ondašnji zamenik predsednika opozicione Srpske radikalne stranke:

Nakon održanih govora, povorka u kojoj je bilo više hiljada ljudi uputila se ka Hramu svetog Save, a u toj šetnji odvojila se veća grupa huligana koja je u višečasovnom rušilačkom pohodu zapalila ambasadu SAD-a i oštetila predstavništva Nemačke i Hrvatske.

Policija se tada povukla i reagovala tek pošto je diplomatsko sedište Sjedinjenih Država zapaljeno, a u požaru je poginuo dvadesetogodišnji Novosađanin Zoran Vujović, jedan od demonstranata koji je ušao u objekat.

Mediji su u julu ove godine preneli da je Višem sudu u Beogradu prosleđena optužnica Višeg javnog tužilaštva protiv pet policijskih službenika koji su komandovali policijom tokom februarskih nereda. Ni u sudu niti u tužilaštvu, međutim, nisu rekli imena osumnjičenih pošto optužnica još nije potvrđena.

Eventualna politička odgovornost za ovaj događaj nikada nije utvrđena, na šta se osvrnuo i aktuelni ambasador SAD-a u Srbiji Kajl Skat, nakon odlaganja jednog ročišta na suđenju optuženima za paljenje, koji je to odlaganje ocenio kao "frustrirajuće".

"Još je bitnije što nisu kažnjeni ni oni koji su naredili policiji da se skloni u momentu paljenja zgrade", rekao je Skat krajem oktobra 2017. godine.

Slučaj paljenja ambasade, uz još nerasvetljeni slučaj ubistva braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla, smatra se ozbiljnom preprekom unapređenju i potpunoj normalizaciji odnosa Srbije i Amerike.

[Video: RSE i Insajder, 2016.]

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG