Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Da li je izjava Ane Brnabić o Srebrenici uticala na evroposlanike?


Memorijalni centar Potočari, Srebrenica, 11. jul 2017.

Preporuka Evropskog parlamenta Srbiji je da ne ignoriše međunarodne presude, izjavio je za Radio Slobodna Evropa Igor Šoltes, poslanik te institucije.

Njegov amandman o Srebrenici uvršten je u novu rezoluciju Evropskog parlamenta o Srbiji izglasanoj u četvrtak.

"Želim da pojasnim i istaknem da 'temeljni korak' ne znači preduslov ili obavezu. 'Temeljni korak' znači da se moraju uložiti napori da bi se uspostavilo uzajamno razumevanje o prošlim događajima koji su deo evropske istorije. Takođe, spoljne akcije Evropske unije zasnovane su i određene na poštovanju međunarodnog prava, te stoga presude Međunarodnog suda pravde i Međunarodnog kriminalnog tribunala za bivšu Jugoslaviju moraju se uzeti u obzir i ne smeju se ignorisati”, saopštio je Igor Šoltes u pisanoj izjavi Radiju Slobodna Evropa.

Prethodno je Evropski parlament usvojio amandman, koji je predložio Šoltes, u kom se između ostalog navodi:

"Parlament žali zbog ponovljenog poricanja genocida u Srebrenici od nekih srbijanskih zvaničnika i naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici temeljni korak na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji."

Dan nakon odluke izglasane na sednici Evropskog parlamenta u Briselu Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, rekao je da amandman na rezoluciju “kojim se od Srbije traži priznavanje genocida u Srebrenici” i oslobađajuća presuda komandantu Armije Bosne i Hercegovine Naseru Oriću, doneta u petak pred sudom u Sarajevu, predstavljaju pokušaj žigosanja Srbije koji ne doprinosi stabilizaciji prilika u regionu.

“Kao što se zna, Republika Srbija je milion puta do sada osudila sve ratne zločine uključujući i zločin u Srebrenici. Sa druge strane, ne samo da nije bilo nikakvih osuda zločina protiv Srba… Nije bilo nijedne reči izvini, već su svi zločinci praktično oslobođeni”, izjavio je Dačić.

Čedomir Jovanović, predsednik opozicione Liberalno demokratske partije, rekao je za RSE da je Srebrenica u izveštaju evroparlamenta logična posledica intervjua predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.

“Za mene je neprihvatljiva uopšte ideja da bilo ko od nas političara, bez obzira da li je na vlasti ili u opoziciji, arbitrira da li je bio genocid u Srebrenici ili nije. Jeste. Tačka. Ništa se neće promeniti našim negiranjem svega toga osim što ćemo još jednom dati novu argumentaciju svetu da nije problem Srba bio u Mloševiću, Karadžiću i Mladiću, već da je on mnogo dublji”, rekao je Jovanović.

U intervjuu za nemački Dojče Vele (DW), objavljenom 14. novembra, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić između ostalog je, na pitanje novinara “da li je Srbija sada spremna da prizna da je u Srebrenici bio genocid”, rekla:

“Ne, ne mislim da je strašni masakr u Srebrenici bio genocid. To je bio gnusni zločin. Ratni zločin. Nisam ponosna na to. To nije urađeno u ime srpskog naroda i Srbija ne može kolektivno biti okrivljena za ono što se tamo desilo.”

Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, ocenila je za RSE, govoreći generalno o izveštaju, da su kritike pažljivo formulisane.

„Evropskom parlamentu ništa nije promaklo. Akcenat je na političkim kriterijumima, za razliku od Evropske komisije koja u svojim godišnjim izveštajima više pažnje posvećuje tehničkom napretku. Zbog toga je važno čitati paralelno izveštaje Evropskog parlamenta i Evropske komisije.“

U izveštaju Evropskog parlamenta pohvaljene su ekonomske reforme Srbije, ali se od nje traže vladavina prava, medijske slobode i dijalog sa Kosovom. Od zvaničnog Beograda posebno se zahteva da procesuira slučaj nezakonitog rušenja objekata u beogradskoj četvrti Savamala, koji je nerešen od aprila 2016. godine, kao i očuvanje zaštićenih oblasti, naročito Nacionalnog parka Stara planina u kom se grade hidroelektrane i gde su meštani ugroženi pretnjama privatnih investitora.

“Izveštaji Evropskog parlamenta i Evropske komisije izgledali bi mnogo bolje da je Vlada Srbije pokazala više spremnosti da uzme u obzir i komentare Nacionalnog konventa, profesionalnih udruženja, akademske zajednice, civilnog društva i svih onih koji su na bazi ozbiljnih analiza sugerisali Vladi da politike kreira na neki drugačiji način”, zaključuje Nataša Dragojlović.

Rezolucija Evropskog parlamenta usvojena je sa 503 glasa za, 85 protiv i 47 uzdržanih.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

XS
SM
MD
LG