Poglavar rimokatoličke crkve papa Benedikt Šesnaesti, koji je u četvrtak ujutru primio članove komisije, kaže da je zadovoljan zbog nove faze dijaloga i kaže da želi da katolici i pravoslavci dođu do punog zajedništva. Ne možemo se zadovoljiti međustadijumima, već moramo neprestano, hrabro, lucidno i ponizno tražiti volju Isusa Hrista čak i ako to ne odgovara našim jedinstvenim ljudskim projektima, rekao je papa i pozvao sveštenike i teologe i sve zajednice da rade na tom zajedništvu, svako prema svojoj ulozi i po onome što mu je svojstveno. Sve pravoslavne crkve prihvatile su nastavak dijaloga sa Vatikanom. O važnosti teološkog dijaloga Katoličke i Pravoslavne crkve za naše program govori vladika niški Irinej.
“Lično nisam uključen u pregovore i razgovore sa rimokatoličkom crkvom ali svaki razgovor, svaki dijalog, svagda, pogotovu u našem vremenu danas je toliko neophodan da ne može protiv njega niko biti. Ja lično pozdravljam a verujem da i to crkva naša čini, da se nastave kontakti, razgovori. To je jedini put i način da prevaziđemo mnoge probleme našega vremena i da uspostavimo ako ne neke hrišćanske no bar ljudske humane odnose i kontakte.”
Kada je u pitanju značaj najavljenog ekonomskog sastanka u Srbiji, vladika niški Irinej kaže:
“S obzirom na nagoveštaj da je sastanak u Srbiji, to našoj crkvi daje jedan poseban značaj, jednu posebnu vrednost u odnosu prema drugim crkvama, s obzirom na njen položaj u Evropi, budući da smo u Evropi i na Balkanu, mislim da će to u mnogome doprineti našoj crkvi, a samim tim i našem narodu u rešavanju problema u kome smo se mi kao narodi našli.”
Obnavljanje teološkog dijaloga Katoličke i Pravoslavne crkve i najava ekumenskog sastanka u Srbiji naredne godine, po mišljenje Marijane Ajzenkol, direktorke Međureligijskog centra, imaće sasvim sigurno veliki uticaj i na unapređenje odnosa među crkvama na lokalnom nivou.
“Ja zapravo verujem da mahanje krilca jednog malog leptirića na bilo kom kraju sveta može da proizvode uragan na drugom delu sveta. To kao metafora, a u stvari koja zaista pokazuje jedan znak dobre volje. Meni je jako milo što do toga dolazi, što do toga dolazi na našem prostoru, a opet mislim mi zakasnili sigurno nismo.”
Marijana Ajzenkol podseća da je taj dijalog postojao i tokom petogodišnjeg prekida, mada ne na tako otvorenom i javnom nivou.
“Bar naš međureligijski centar, evo, svih ovih sedam-osam godina održava kontakte među ljudima različitih vera, čak ne na međuhrišćanskom nego na međureligijskom nivou. Ja zaista imam samo najlepše utiske. Zašto to nije uzelo veće razmere, možda mu nije vreme, možda je ovo baš pravi momenat, a u svakom slučaju to jeste jedan veliki znak nade i ja samo mogu samo da iskažem svoju radost.”
S druge strane, analitičar i publicista Milorad Tomanić, smatra da najavljeni dijalog ima značaja samo na političkom nivou, da pokazuje dobru volju i jedne i druge strane, kako kaže:
“Da se mačevi stave u korice, da se počne ponovo razgovor.”
Suštinsko je pitanje, kaže Tomanić, šta će to doneti novo na teološkom nivou.
“Treba pogledati Nikolaja Velimirovića i oca Justina Popovića i videti koje su sve razlike između rimokatolika i pravoslavaca i kakve sve postoje teškoće da bi se prevazišle te razlike. Jedini način prevazilaženja tih razlika na teološkom nivou koji nude Nikolaj Velimirović i otac Justina Popović je prihvatanje pravoslavne dogmatike i pravoslavnih kanona od strane rimokatolika. Znači, po njihovom mišljenju nema nikakvih dogovora, jednostavno oni, rimokatolici, moraju prihvatiti pravoslavlje. Zato kažem, politički gledano veliki korak, mnogo znači i sama činjenica da se razgovara, ali sa teološke tačke gledišta, zaista ne verujem da će biti nekih značajnijih promena u odnosu između ove dve crkve.”
“Lično nisam uključen u pregovore i razgovore sa rimokatoličkom crkvom ali svaki razgovor, svaki dijalog, svagda, pogotovu u našem vremenu danas je toliko neophodan da ne može protiv njega niko biti. Ja lično pozdravljam a verujem da i to crkva naša čini, da se nastave kontakti, razgovori. To je jedini put i način da prevaziđemo mnoge probleme našega vremena i da uspostavimo ako ne neke hrišćanske no bar ljudske humane odnose i kontakte.”
Kada je u pitanju značaj najavljenog ekonomskog sastanka u Srbiji, vladika niški Irinej kaže:
“S obzirom na nagoveštaj da je sastanak u Srbiji, to našoj crkvi daje jedan poseban značaj, jednu posebnu vrednost u odnosu prema drugim crkvama, s obzirom na njen položaj u Evropi, budući da smo u Evropi i na Balkanu, mislim da će to u mnogome doprineti našoj crkvi, a samim tim i našem narodu u rešavanju problema u kome smo se mi kao narodi našli.”
Obnavljanje teološkog dijaloga Katoličke i Pravoslavne crkve i najava ekumenskog sastanka u Srbiji naredne godine, po mišljenje Marijane Ajzenkol, direktorke Međureligijskog centra, imaće sasvim sigurno veliki uticaj i na unapređenje odnosa među crkvama na lokalnom nivou.
“Ja zapravo verujem da mahanje krilca jednog malog leptirića na bilo kom kraju sveta može da proizvode uragan na drugom delu sveta. To kao metafora, a u stvari koja zaista pokazuje jedan znak dobre volje. Meni je jako milo što do toga dolazi, što do toga dolazi na našem prostoru, a opet mislim mi zakasnili sigurno nismo.”
Marijana Ajzenkol podseća da je taj dijalog postojao i tokom petogodišnjeg prekida, mada ne na tako otvorenom i javnom nivou.
“Bar naš međureligijski centar, evo, svih ovih sedam-osam godina održava kontakte među ljudima različitih vera, čak ne na međuhrišćanskom nego na međureligijskom nivou. Ja zaista imam samo najlepše utiske. Zašto to nije uzelo veće razmere, možda mu nije vreme, možda je ovo baš pravi momenat, a u svakom slučaju to jeste jedan veliki znak nade i ja samo mogu samo da iskažem svoju radost.”
S druge strane, analitičar i publicista Milorad Tomanić, smatra da najavljeni dijalog ima značaja samo na političkom nivou, da pokazuje dobru volju i jedne i druge strane, kako kaže:
“Da se mačevi stave u korice, da se počne ponovo razgovor.”
Suštinsko je pitanje, kaže Tomanić, šta će to doneti novo na teološkom nivou.
“Treba pogledati Nikolaja Velimirovića i oca Justina Popovića i videti koje su sve razlike između rimokatolika i pravoslavaca i kakve sve postoje teškoće da bi se prevazišle te razlike. Jedini način prevazilaženja tih razlika na teološkom nivou koji nude Nikolaj Velimirović i otac Justina Popović je prihvatanje pravoslavne dogmatike i pravoslavnih kanona od strane rimokatolika. Znači, po njihovom mišljenju nema nikakvih dogovora, jednostavno oni, rimokatolici, moraju prihvatiti pravoslavlje. Zato kažem, politički gledano veliki korak, mnogo znači i sama činjenica da se razgovara, ali sa teološke tačke gledišta, zaista ne verujem da će biti nekih značajnijih promena u odnosu između ove dve crkve.”
