Dostupni linkovi

BiH i Srbija kasne


Erduan KATANA, Želimir BOJOVIC

Predsjednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača Republike Srpske, Vladmir Usorac, ističe da mu nije jasno zašto neko ne želi ratificirati Sporazum o centralno-evropskoj zoni slobodne trgovine jer, kaže, on je za poljoprivredne proizvođače daleko povoljniji od dosadašnjih sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama u okruženju:

„Mi mislimo da taj ugovor treba potpisati, a da član 23 treba pripremiti i razraditi, napraviti jedan materijal koji će omogućiti, ako dođe do ugroženosti domaće proizvodnje, da se zna tačan redoslijed radnji koje treba uraditi u što kraćem roku i uspostaviti određene carine, kako Ugovor o slobodnoj trgovini, CEFTA, dozvoljava.“

Ekonomista Damir Miljević smatra da su ne ratifikacijom CEFTA-e bosanko-hercegovački političari još jednom pokazali da nisu spremni da povedu zemlju ka Evropskoj uniji:

„Tu će Evropska unija da ocijeni koliko su zemlje potpisnice ozbiljne kada je u pitanju prihvatanje pravila igre na nekom zajedničkom tržištu. Na žalost, Bosna i Hercegovine je još jedanput pokazala da se ne može smatrati ozbiljnom državom zbog ovoga što se dešava oko ratifikacije tog Sporazuma. Očito da je ovdje još uvijek u igri uvoznički lobi koji, bez obzira na interes države i interes poljoprivrednika, pokušava još uvijek da se zaštiti pred onim što je neminovno, a to je sadašnje jedinstveno tržište u okviru CEFTA-e, a u budućnosti u okviru Evropske unije.“

Što prije se ratifikuje CEFTA, to će biti bolje za Bosnu i Hercegovinu jer i ono što ovaj Sporazum negativno nosi, prije će se otkloniti, kaže predsjednik Privredne komore Republike Srpske, Borko Đurić:

„Treba da se pripremimo i iskoristimo sve ono što je u njemu za nas povoljno i na takav način da se dovedemo u poziciju da, s onim čim možemo konkurisati, izađemo na tržište, da iskoristimo pogodnosti i da nađemo svoje mjesto na takav način zaokruženom velikom tržištu. Treba da shvatimo i da su to pregovori za Evropsku uniju, pogotovo ako se istinski zalažemo da idemo u Evropsku uniju.“

I dok poljoprivrednici i ekonomisti ukazuju na što hitniju potrebu ratifikacije Sporazuma, BH političari se nalaze na godišnjim odmorima. Ukoliko BH Parlament do kraja avgusta ne ratifikuje ovaj Sporazum, pitanje je da li će bosansko-hercegovački predstavnici moći prisustvovati prvom sastanku zemalja nove CEFTA-e, koji će biti održan 15. septembra.

Na ozbiljnost situacije, BH političare upozorili su i iz Kancelarije visokog predstavnika i Evropske komisije.
Portparol OHR-a, Ljiljana Radetić:

„Ratificiranjem CEFTA-e, Bosna i Hercegovina bi dobila transparentnije procedure i na taj način profitirala, direktno privukla strane investicije i povećala izvoz. Jednostavan i moderan sporazum, kakav je CEFTA, zemljama članicama obezbjeđuje jasan okvir za zaštitu domaće industrije, uključujući i poljoprivredni sektor, koji je jedan od najosjetljivijih u svim zemljama članicama CEFTA-e, primjenjujući pravila protiv dampinga, pravila zaštite i kompenzacionih carina. CEFTA obezbjeđuje i efikasan sistem arbitraže u slučaju nesporazuma među zemljama članicama. Ukoliko Bosna i Hercegovina ostane izvan CEFTA-e, jaz između BH ekonomije i ekonomija zemalja članica CEFTA-e će se samo povećati, dodatno usporavajući razvoj funkcionalne tržišne ekonomije, što je ključni element za evropske integracije.“

Loš signal investitorima

Stupanjem na snagu CEFTA sporazuma, zamenjuju se 32 sporazuma o trgovini u regionu. Ovaj sporazum, pored toga što je i priprema za članstvo u Evropskoj uniji, predviđa i ukidanje carinskih ograničenja za industrijske i poljoprivredne proizvode u zemljama regiona najkasnije do 2010. godine.

Direktorka «Ekonomist Medija Grupe», Biljana Stepanović, kaže za RSE, da za nju odlaganje ratifikacije sporazuma CEFTA, predstavlja enigmu, ipak, ona smatra da za takav postupak postoje dva moguća razloga:

”Jedan bi bio ekstremna neodgovornost, što znači da, na primer, vlada nije na vreme skupštini dostavila predlog. Skupština se nije sastala na vreme da taj sporazum ratifikuje, pa zbog toga mi kasnimo. Drugi razlog bi bio da se Vlada negde malo, da tako kažem, pokolebala, a to bi mogla samo pod jakim uticajem nekih moćnih poslovnih lobija u Srbiji kojima baš i ne odgovara toliko otvaranje celog regiona i uključivanje Srbije u privredne tokove u regionu. Ovde postoje poslovni ljudi kojima baš odgovara da Srbija bude zatvorena, da nemaju konkurencije, da oni zadrže svoj monopol. Koji god da je od ova dva razloga u pitanju – to je loš znak.”


Ratifikacija CEFTA sporazuma, koji, sem srbijanskog, još jedino bosanski paralament nije ratifikovao, mogla bi se dogoditi, najranije, krajem avgusta. Time Srbija, u odnosu na ostale zemlje regiona kasni, a kao posledica toga kašnjenja biće i to da će se Srbija na sastanku Zajedničkog komiteta CEFTA u septembru, pojaviti samo u statusu posmatrača.

Za Vladimira Gligorova, profesora bečkog Instituta za internacionalne ekonomske studije, razlozi za odlaganje ratifikacije su dosta misteriozni. Upravo zbog toga, kaže on za RSE, postoje mnogi razlozi koji su na takvu odluku srbijanskog parlamenta i uticali:

”Moguće je da postoje ekonomski interesi, ali je moguće da postoje i politički koji govore protiv toga jer s jedne strane uvek ima interesa da se vrši zaštita. Vidite da je sada, ovom trenutku, čak zabranjen i izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije – znači takve stvari mogu da se jave i u drugim slučajevima. Ima i taj politički problem da je u stvari to isto ratifikacija sporazuma i sa Kosovom kao da je ono nezavisna država. Teško je znati ovako kada čovek ne zna šta oni u svojim glavama razmišljaju – možemo samo nagađati šta je uzrok. Tačno je da nekog velikog interesa, političkog i ekonomskog, za CEFTA nema.”

Novine koje se uvode ratifikacijom Sporazuma CEFTA odnose se na liberalizaciju javnih nabavki i jače privlačenje investicija u zemlje potpisnice, a povećava se i šansa za izlazak na tržište EU po preferencijalnom, odnosno, povlašćenom tretmanu.

Ipak, Zorica Radovanović iz Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, kaže za RSE, da posledice zbog odlaganja ratifikacije ovog sporazma, u prvom trenutku,za privredu Srbije, ne bi bile toliko velike:

”Posledice bi možda bile vezane direktno za samu trgovinu, barem u tom nekom prvom momentu i svakako neki signal stranim investitorima. Mi stalno nešto oklevamo, nešto je problematično, ali mislim da mesec dve zakašnjenja nije neki veliki problem. Verovatno, kada bi kasnili duže, bi bilo problema za privredu.”

Biljana Stepanović ističe da ovako nemaran stav srbijanskog paralamenta prema jednom veoma važnom sporazumu, kao što je CEFTA, može negativno uticati i na strane investitore:

”Ako je bilo stranih investitora koji su razmišljali da dođu u Srbiju, ili su već došli, računajući na ovaj sporazum i na praktično otvaranje tržišta celog regiona, oni se sada zaista ne nalaze u dobroj situaciji. Nije rečeno da Srbija neće potpisati i nije rečeno da Parlament neće ratifikovati - on to možda i uradi na prvoj narednoj sednici oko 20. avgusta. Pitanje je, ako se to zaista dogodi, zašto smo morali da dođemo do ovoga i da se ponovo, da to tako nazovem, blamiramo u regionu.”

CEFTA sporazum, stupio je 26 jula na snagu u Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji, Moldaviji i na Kosovu, a najavljeno je da će u Hrvatskoj početi da važi tokom ovog meseca.
XS
SM
MD
LG