Branka TRIVIC, Gëzim BAXHAKU, Dragan ŠTAVLJANIN
Iza velike scene, nema sumnje, odvijaju se intenzivni pregovori između Sjedinjenih Država i Rusije o budućem statusu Kosova, iako bi se moglo ispostaviti da Vašington odviše brzo diktira dinamiku rešenja kosovskog statusa za ukus sveže nabildovane Rusije na svetskoj pozornici.Sjedinjene Države upozoravaju Srbiju da se ne oslanja naivno na rusku kartu, podsećajući na činjenicu da je Rusija do sada sasvim kooperativna u privođenju kraju kosovske igre, ali Moskva, iako sistematski izbegava da pomene mogućnost veta u Savetu bezbednosti, konstantno ponavlja formulu da pregovori treba da se nastave i da nema razloga za hitno uvršćivanje statusa Kosova na dnevni red Saveta bezbednosti, pošto nema situacije koja bi predstavljala pretnju međunarodnoj bezbednosti. Dodaje još da Rusija neće na sebe uzimati, niti deliti odgovornost za nepromišljena rešenja, odnosno za nametanje rešenja jednoj, u korist druge strane.
Političko vođstvo Srbije zadovoljno trlja ruke, ponavljajući da je nastavak pregovora jedini pravi put, ali nije jasno kakav kompromis se može očekivati između dva potpuno suprotstavljena gledišta.
U ovom trenutku ceo Ahtisarijev plan nalazi se na prekretnici i ima dosta izgleda da njegova misija potpuno propadne. Skriveni smisao ruske poruke o Kosovu vezan je za atlantski kurs Srbije, ali i odnos Evropske unije prema Atlantskom savezu, kaže Goran Svilanović, bivši šef diplomatije i lider Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu:
„Mi prisustvujemo nečemu što bih se ja usudio da nazovem obnovom ,hladnog rata‘. Naravno pod znacima navoda jer hladnog rata naravno neće biti. Ali način na koji veliki igrači igraju jednu malu igru, odnosno koja je za njih mala, a za nas najveća moguća, govori u prilog toj tezi da se ponovo razmišlja na način da se dele interesne sfere i zone uticaja. Konkretno, očigledno je da se od Srbije očekuje, i da je to prikrivena sugestija sa ruske strane, da odustane ili da razvodni svoju atlantsku perspektivu.“
Nebojša Čović, bivši predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, pozdravlja rusku inicijativu da se uz novog međunarodnog predstavnika nastave pregovori o kosovskom statusu i objašnjava da ono što je Zapad do sada radio predstavlja slučajnu ili namernu zamenu teza:
„Pojedinci u međunarodnoj zajednici, 2000. godine ne razmišljaju kako da reše stanje na prostoru Kosova i Metohije u smislu nečega što su sami propagirali, a to je multietničnost, već razmišljaju kako da naprave pozorište i zamenu teza u smislu da pričaju da je to multietnično, a zapravo da Albancima pokušaju da daju nezavisnost.“
Nenad Đurđević, iz Projekta za etničke odnose, kaže da nije izvesno koliki će deo Ahtisarijevog plana biti inkorporiran u buduću rezoluciju o Kosovu:
„To će pre svega zavisiti od razgovora između Vašingtona i Moskve i Brisela oko toga da se postigne saglasnost za tu rezoluciju.“
Analitičar Vladimir Gligorov ocenjuje da će, bez obzira na rusku inicijativu, nova rezolucija o Kosovu, koja će preneti nadležnosti sa Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju, morati da bude donesena:
„Ova ruska inicijativa ne može bog zna kako da promeni satnicu, zato što je ona manje-više određena. Osnovni problem te inicijative je taj što EU mora da preuzme obaveze koje sada imaju Ujedinjene nacije.“
Bivši američki mirovni posrednik za Balkan Ričard Holbruk, pre samo nekoliko dana prilično je oštro upozorio Rusiju da će sama biti kriva za haos koji će nastati na Kosovu ako blokira Ahtisarijev proces.
Podsedajući Nebojšu Čovića na ovo Holbrukovo upozorenje, upitali smo ga kako Beograd može zaštititi Srbe na Kosovu u slučaju eventualnog scenarija izbijanja nasilja na Kosovu, odnosno, nema li opasnosti da oni budu politički prodani i da dožive neku kosovsku „Oluju“:
„To je Holbrukova poruka da Srbi treba da pobegnu sa prostora Kosova i Metohije. Pa oni to i žele, da etnički počiste Kosovo i Metohiju. Pa to su probali 17. marta 2004. godine. Da li će međunarodna zajednica da dozvoli da albanske separatističke i ekstremističke grupe pobiju Srbe? Hajde da vidimo. Hajde da vidimo da li su za to dole UNMIK i KFOR. Hajde da vidimo hoće li to dozvoliti.“
Mogu li kosovski Srbi, u slučaju nervoze i nasilja zbog otežanja definisanja kosovskog statusa, biti žrtve i završiti u nekoj novoj „Oluji“? Goran Svilanović:
„Meni se čini da je tu ogromna odgovornost NATO-a da se takav scenario ne ponovi. Moj je utisak da ima dosta kosovskih političara koji su svesni da bi to bio kraj njihovog sna o nezavisnosti. Ali sa druge strane imate drugi deo kosovskih političara koji veruju da bi ih upravo takva jedna odlučna akcija dovela u situaciju da realno podele Kosovo, koje Ahtisarijev plan deli faktički ali ne i pravno, i da dođu u situaciju da im bude ponuđena ubrzana nezavisnost onog dela teritorije koji budu kontrolisali.“
Vladimir Gligorov:
„Primetili ste da je Igor Ivanov rekao da, po njegovoj oceni, situacija na Kosovu nije dramatična. To je bukvalno suprotno od onoga kako se stvari cene u EU i u NATO. Znači, neko mora tamo da garantuje bezbednost i zbog toga je neophodna ta rezolucija, koja ne mora i neće da proglasi nezavisnost, jer nije ni u nadležnosti Saveta bezbednosti da proglasi nezavisnost, nego će da prenese odgovornost sa UNMIK-a, koji je inače do sada radio katastrofalno, na EU i NATO. NATO je inače odgovoran, a EU je na putu da preuzme tu obavezu. Što se tiče takvih nekih sukoba i slično, mislim da je to malo verovatno. Mislim da to Beograd sigurno neće hteti da izazove, a ne vidim da je to u interesu i bilo kome na Kosovu.“
* * * * *
Zvaničnici vlade, političkih partija i politički posmatrači na Kosovu smatraju da je predlog Rusije o novim pregovorima i novom posredniku za status Kosova neprihvaljiv, pošto je proces utvrdjivanja statusa Kosova započet pod okriljem Ujedinjenih nacija i Kontakt grupe.
Vlada Kosova podržava predlog rešenja statusa medjunarodnog posrednika Martija Ahtisarija koji prema rečima portparola premijera Kosova Ulpiana Lama obezbedjuje dugoročnu stabilnost na Balkanu. Ona ističe da teške odluke ne postaju lakše njihovim odlaganjem i da Savet bezbednosti UN u najkraćim i najrazloznim rokovima treba da donese odluku o statusu Kosova. Lama i ističe kako je prema ocenama vlade Kosova proces statusa vodjen dobro i tokom godinu dana su razmotrena sva tehnička pitanja koja su se pojavila tokom porcesa.
«Sada smo na završetku tog procesa i gospodin Ahtisari je sa pravom zaključio da su završeni i zaključeni svi mehanizmi razgovora i dijaloga i mi kao vlada Kosova kao i Ujedinjene nacije dajemo punu podršku ovom procesu. Mi smo saradjivali tokom celog procesa i mislimo da je vreme da se donese jedna odluka. Teške odluke ne postaju lakše njihovim odlaganjem. Vreme je da se donese odluka i da se utvrdi status Kosova u skladu sa predlozima koje je dao predsednik Ahtisari», kaze Lama.
Ona ocenjuje da rešavanje statusa Kosova na osnovu preldoga Martija Ahtisarija znači najbolje rešenje za region, jer obezbedjuje dugoročnu političku stabilnost na Balkanu. Sekretar za odnose sa javnošću Demokratske partije Kosova Enver Hoxhaj kaže da ovakav stav Rusije u suštini predstavlja napad na proces u kojem je ona, kroz Kontakt grupu bila direktno uključena. To je prema njegovim rečima zauzimanje pozicija pred razgovore u Savetu bezbendosti o utvrdjivanju statusa Kosova. On ističe kako stav Kosova ostaje nepromenjen i da obnavljanje procesa vezanog za status Kosova nije prihvatljiv.
«Ja mislim da i Rusija zna da su iscrpljene sve mogućnosti za nastavak procesa. Takodje svi znaju da će Srbija biti ista nezavisno od toga hoce li se nastaviti ili ne proces, ali se ovim želi obezbediti uticaj Rusije na buduću rezoluciju SB UN».
On kaze da je stav Prištine da buduća rezolucija ponudi jasnoću političkog i pravnog statusa, da ne bude nedorečena, jer neće biti ni u korist stabilnosti Kosova ali i regiona, kaze Hoxhaj i ističe kako je ubedjen da je proces skoro završen i da na ovaj način Rusija ostavlja otvorena vrata svog uticaja u vremenu kada se u Savjetu bezbednosti UN razgovara o statusu Kosova.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini, Ibrahim Gashi kaze kako je Rusija do sada u procesu utvrdjivanja stausa Kosova držala stranu Srbije. On ne veruje da može doći do novih pregovora jer bi to značilo ne samo fijasko pregovora već i medjunarodne zajednice pod čijim je okriljen vodjen proces.
«Mislim da nema povratka nazad u procesu samo zato što to traži Rusija, jer bi to u neku ruku bio neuspeh, dokaz nesposobnosti medjunarodne zajednice u odnosu na jednu državu, nezavisno od toga što je Rusija stalna članica Saveta bezbednosti UN'a ».
On ocenjuje da su ovakvi stavovi Rusije, pre svega za unutrašnje potrebe Srbije ali i za neke konkretne ruske interese koje je sada teško elaborirati, kaze profesor Gashi i ističe da ovakav ruski stav može dovesti do nove runde pregovora izmedju SAD, EU sa Rusijom u okviru Saveta bezbednosti UN o statusu Kosova, ali da to ne može dovesti do novih pregovora o statusu i značajnijem odlaganju rešenja statusa Kosova.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je krajem prošle nedelje da se Rusija zalaže za ponovno otvaranje pregovora o statusu Kosova i za imenovanje novog medjunarodnog posrednika.
* * * * *
Zahtevom da se nastave pregovori o Kosovu i imenuje novi posrednik Ujedinjenih nacija, Rusija zapravo nastoji da kupi vreme i izbegne sukob sa zapadnim zemljama u Savetu bezbednosti, kažu za Radio Slobodna Evropa analitičar iz Moskve Sergej Romanenko i direktor Inicijative za evropsku stabilnost Gerald Knaus.
Jučerašnji stav šefa ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost Igora Ivanova, analitičar iz moskovskog Instituta za međunarodne odnose Sergej Romanenko vidi kao diplomatski manevar.
„Predlog Rusije se može dvostruko tumačiti. S jedne strane, kao pokušaj da zadrži u rukama adut, odnosno posao oko pregovora na neodređeno vreme. S druge, to se moža shvatiti i kao suštinska nespremnost Moskve da uloži veto u Savetu bezbednosti na Ahtisarijev predlog. Jer protivljenje ovom rešenju ne bi donelo Rusiji nikakve koristi a stvorilo bi joj samo probleme u većini spoljnopolitičkih pitanja.“
Sličan je i stav Geralda Knausa, direktora Inicijative za evropsku stabilnost:
„Mislim da je to samo diplomatsko pozicioniranje, jer u suštini nema promena zato što trenutno imamo samo predlog Martija Ahtisarija sa kojim se slažu kosovske institucije i gotovo svi međunarodni akteri. Ja mislim da su svi svesni te realnosti, uključujući i Rusiju. Zato smatram da Kremlj poslednjim predlogom želi pre svega da podigne cenu pre donošenja konačnog rešenja i istovremeno kupi vreme. Evenutalno odlaganje ili rešavanje kosovskog problema izvan okvira Ujedinjenih nacija ne bi pomoglo nikome, ni regionu, ni prestižu svetske organizacije, ali niti samoj Rusiji.“
Zašto je Rusiji u interesu da kupuje vreme? Sergej Romanenko:
„S jedne strane pokušava igrati ulogu velike države, a s druge strane Rusija ne želi iskoristiti pravo veta u Savetu bezbednosti. Osim toga, verovatno, Moskva još nije donela neke ključne odluke što se tiče odnosa prema post-sovjetskom prostoru. U tome je stvar.“
Da li će Zapad eventualno pristati na neke ustupke Rusiji, uključujući i evenutalno odlaganje rešenja za Kosovo? Gerald Knaus:
„Ključni činioci, uključujući EU i SAD su se obavezale da će pitanje Kosova biti rešeno tokom 2007. godine, i za njih je neprihvatljivo da sada kažu da je poslednjih dve-tri godine straćeno uzalud i da se čitav proces vrati na početak. To svakako ne bi bilo ozbiljno i doveo bi u pitanje kredibilitet njihove spoljne politike. U Evropskoj Uniji se nadaju da Rusija neće svojim eventualno jednostranim potezima izazvati haos u regionu u kome ima ograničene interese i odgovornost.“
Ukoliko zapadne zemlje ne pristanu na odlaganje rasprave u Savetu bezbednosti, hoće li Rusija uložiti veto? Sergej Romanenko:
„To je teško reći, ali ja se nadam da ipak neće doći do sukoba između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i zapadnoevropskih zemalja. I bez ovoga imamo puno problema. To zavisi od situacije na post-sovjetskom prostoru i nema nikakve veze sa situacijom oko Kosovu. Jer, Rusija stalno uzima u obzir svoje interese, nikako ne interese Srbije.“
Čak i zvanični Beograd izražava sumnju da će Rusija uložiti veto u Savetu bezbednosti, što potvrđuje i prošlonedeljna izjava šefa srpske diplomatije Vuka Draškovića. Sergej Romanenko:
„On je rekao da nije isto ne biti saglasan i biti protiv. Međutim, ja mislim da Srbija treba ipak pokušati da rješava svoje probleme bez Rusije. Jer, u tom smislu imamo veliko iskustvo iz 20. veka, koje je negativno i za Rusiju i za Srbiju.“
U kom smislu?
„Srbija je pokušavala iskoristiti Rusiju kao neko oruđe svoje spoljne politike, a Rusija Srbiju. I to je donelo velike štete i Rusiji i Srbiji.“
Kakav se ishod na kraju može očekivati? Gerald Knaus:
„Mislim da će se rešenje za Kosovo na kraju zasnivati na Ahtisarijevom planu. Očekujem da će Rezolucija Ujedinjenih nacija biti usvojena do leta. To znači da sredinom ove godine počinje nova faza, odnosno realnost na Kosovu. Ahtisarijev plan možda nekima izgleda nekonzistentno jer pokušava da pomiri različite interese. Međutim, njegova suština je jasna, a to je nadgledana nezavisnost Kosova u prelaznom periodu tokom kojeg će međunarodna zajednica imati veliki uticaj i nadzor. Nakon toga, Kosovo će steći potpunu nezavisnost.“
