Suroi je istovremeno optužio beogradsku stranu da traži prava za Srbe, ali da negira prava drugim manjinama. To se, prema njegovim rečima, vidi u odbijanju zahteva kosovske strane da pored albanskog i srpskog i jezici drugih manjina budu zvanični u opštinama u kojima oni žive:
«Konsultativni savet se složio da imamo praksu koja poznaje službenu upotrebu bosanskog, turskog i romskog jezika u opštinama gde žive ove zajednice. Ovaj naš zahtev i predlog je odbijen od strane Beograda i izuzuetno je začuđujuće kako se jedna strana angažuje protiv prava drugih zajednica, iako proklamuje da se zalaže za prava zajednica.»
Suroi je kazao da se još uvek ne zna koja će konretna rešenja u ovoj oblasti ponuditi Ahtisari u finalnom dokumentu. Izrazio je uverenje da neće biti korenitih promena, ali je ostavio mogućnost izvesnih korekcija. On je ocenio nelogičnim i neprihvatljivim zahtev srpske strane za stvaranje srpskog entiteta na Kosovu:
«Tokom prošle godine su tražili horizontalne i vertikalne veze za srpske opštine. Sada se odjednom menja ta logika, kaze se hocemo srpski entitet. Naši su predstavnici u Beču postavili pitanje da li to znači da odstupate od svih zahteva koje ste do sada imali, jer zahtev za entitetom je sasvim nova struktura, u kojoj neće imati nikakvog značaja kakve su veze među opštinama.»
Jedno od pitanja koje je, prema Suroiu, i dalje otvoreno je i sistem obrazovanja. On smatra da Ministarstvo obrazovanja treba da bude institucija koja ce licencirati nastavne programe kako za većinu, takođe i za manjinu. Kao što je poznato, u ovom trenutku kosovski Srbi imaju zaseban sistem u odnosu na kosovski, rade po planovima i programima i zakonima Srbije.
«Konsultativni savet se složio da imamo praksu koja poznaje službenu upotrebu bosanskog, turskog i romskog jezika u opštinama gde žive ove zajednice. Ovaj naš zahtev i predlog je odbijen od strane Beograda i izuzuetno je začuđujuće kako se jedna strana angažuje protiv prava drugih zajednica, iako proklamuje da se zalaže za prava zajednica.»
Suroi je kazao da se još uvek ne zna koja će konretna rešenja u ovoj oblasti ponuditi Ahtisari u finalnom dokumentu. Izrazio je uverenje da neće biti korenitih promena, ali je ostavio mogućnost izvesnih korekcija. On je ocenio nelogičnim i neprihvatljivim zahtev srpske strane za stvaranje srpskog entiteta na Kosovu:
«Tokom prošle godine su tražili horizontalne i vertikalne veze za srpske opštine. Sada se odjednom menja ta logika, kaze se hocemo srpski entitet. Naši su predstavnici u Beču postavili pitanje da li to znači da odstupate od svih zahteva koje ste do sada imali, jer zahtev za entitetom je sasvim nova struktura, u kojoj neće imati nikakvog značaja kakve su veze među opštinama.»
Jedno od pitanja koje je, prema Suroiu, i dalje otvoreno je i sistem obrazovanja. On smatra da Ministarstvo obrazovanja treba da bude institucija koja ce licencirati nastavne programe kako za većinu, takođe i za manjinu. Kao što je poznato, u ovom trenutku kosovski Srbi imaju zaseban sistem u odnosu na kosovski, rade po planovima i programima i zakonima Srbije.
