I nedeljom se krše ljudska prava...

Dobrosav Nešic, predsednik Odbora za ljudska prava u Leskovcu

Subota, 18. novembar
Kasno sinoć sam se vratio iz Beograda. Na ulazu u Leskovac je i dalje vrlo mračno, tako da jedva raspoznajem skretanje prema novoj autobuskoj stanici. Kako li je ljudima koji nisu Leskovčani, da se snađu? Ostaje mi uvek utisak kada dolazim iz Beograda da se vraćam iz neke druge države.Prva vest koja se čuje po gradu da je lokalna skupština zakazala konstitutivnu sednicu za 27 novembar. Verifikovaće se mandati svih 75 odbornika, ali se još ne zna ko će imati većinu. I što je najčudnije, još se ne zna koja će stranka sa kim praviti koaliciju.

Nedelja, 19. novembar
Nažalost, i nedeljom se krše ljudska prava. U kancelariji Odbora fotografišem čoveka koga je policija tukla jer nije imao ličnu kartu kod sebe. Policija kaže da je bio drzak u razgovoru sa njima. Pitam da li je to razlog da pendrekom reaguju na svog građanina. Kažu da jeste. Uzimam podatke za našu evidenciju i podnošenje krivične prijave protiv policajaca.
Gradom je projurila vest da su demokrate, čiji je kandidat izabran za gradonačelnika, zajedno sa G17 i ostalima iz tkzv.demokratskog bloka, napravile većinu sa doskorašnjim predsednikom Opštine koji je član SNS. Dojučerasnji protivnici postaju saradnici. U politici su sve nemogućnosti moguće.

Ponedeljak, 20. novembar
U decembru nam je godišnjica. Deset godina rada prve nevladine organizacije na jugu Srbije. Spremamo za štampu nazovi monografiju o proteklih teških i neizvesnih deset godina. Ne znam šta sve da objavim a da ne ispadnem hvalisavac i neskroman. Konsultujem sve ljude koji su prošli kroz naše kancelarije, kojih je bilo nekoliko. Tražim savet od prijatelja iz Beograda koji već imaju iskustva o tome.
U gradu se čuju razna mišljenja o novoj koaliciji koja se stvara. Radikali, koji su u suprotnom taboru zajedno sa SPS-om, tvrde da su oni napravili koaliciju ali ne kažu sa kim. Najavljuju objavljivanje imena na prvoj sednici Skupštine opštine.Videćemo da li su čuda moguća.

Utorak, 21. novembar
Postoji jedna stranka u našem gradu koja je osvojila četiri odbornička mesta i koja za sebe kaže da je regionalna, ali je niko neće u koaliciji. Lider te stranke je čovek koji je prelazio iz jedne stranke u drugu, kod svih mogućih stranaka koje postoje u Leskovcu, i na kraju formirao svoju. I naravno postao njen lider. Ali ga niko neće. I to je dobro. U Odboru normalan radni dan. Dolaze raznorazni ljudi sa problemima koje mi kao nevladina organizacija ne možemo da rešimo. Dajem svima savet da idu kod opštinskih službi i da tamo traže pomoć. Ljudi gunđaju i žale se na neažuran rad opštinskih službi. Objašnjavam svima da je u Opštini u toku primopredaja dužnosti i da imaju malo strpljenja.

Sreda, 22. novembar
Kolega advokat i ja odlazimo u posetu u KPD-Niš, kod zatvorenika Vučka Manojlovića, čoveka koji se nalazi u zatvoru više od 25 godina. Od toga je skoro 20 godina čekao izvršenje smrtne kazne na koju je bio osuđen. Ulaskom Srbije u Savet Evrope smrtna kazna je ukinuta i zamenjena kaznom zatvora od 40 godina. Po evropskim zakonima, osuđeniku se smrtna kazna zamenjuje blažim oblikom kazne, što Manojloviću nije učinjeno. Umesto da bude pušten, jer je izdržao više od 20 godina, njemu je kazna zamenjena za najveću moguću kaznu od 40 godina. Niko ne zna zašto je tako i zašto se ne poštuju evropski propisi, ali on je još u zatvoru sam i napušten od svih medija koji su se interesovali za njegov slučaj. Mi pokušavamo da pomognemo koliko možemo ali to sporo i slabo ide.
Lokalna televizija kao grom iz vedra neba javlja da koalicija u SO Leskovac nije još napravljena. Tek sada ništa nije jasno ko će vladati Leskovcem i ko će vršiti vlast. Predstavnici stranaka se samo tajanstveno smeškaju i ne daju nikakve izjave. Pitanje je ko je ovde lud.

Četvrtak, 23. novembar
Opština Leskovac ima odluku već tri godine o uspostavljenju funkcije ombudsmana. Po starom običaju, to je samo mrtvo slovo na papiru i ta institucija jos ne funkcioniše. Danas u razgovoru sa jednim zvaničnikom Opštine vodim razgovoru na tu temu. Pita me za savet koga advokata da postave na to mesto. Po hiljaditi put svima objašnjavam, pa i gospodinu iz Opštine, da su ljudska prava prirodna prava koja se stiču rođenjem i da to nema nikakve veze sa pravnim obrazovanjem. Ne postoji srednja škola ljudskih prava, ne postoji ni fakultet za ljudska prava, čak i u poplavi privatnih fakulteta nema smera za ljudska prava. Samo dugogodišnji aktivisti NVO koji se bave ljudskim pravima po pravilu rade u civilizovanim zemljama, gde ta institucija postoji, na radnom mestu ombudsmana. I to ugovorom o radu na određeno vreme, kako bi zadržali svoju samostalnost.

Petak, 24. novembar
Celo vreme vodeći ovaj dnevnik mislim šta se ustvari događa pozitivno u gradu u kome sam rođen. Ima li nešto pozitivno, lepo, veselo. I pored najbolje želje da u optimističnom tonu završim ovaj dnevnik, ne uspeva mi. Nema nade za nas koji živimo ovde na jugu Srbije. Nadam se da grešim kao i mnogo puta do sada, ali se plašim svojih misli da sam više puta bio u pravu nego u krivu. Kako biti optimista u gradu gde većina misli da je Ratko Mladić heroj, kako smo pobedili NATO i kako je Slobodan Milošević ubijen u zatvoru u Hagu, a mi koji se borimo za istinu, pomirenje, toleranciju, poštovanje ljudskih prava, mi smo domaći izdajnici i sluge stranih službi.
Ali, život ide dalje i borba za dostojanstvo, pravnu državu i istinu se nastavlja, pa ko preživi, pričaće. Teši me jedna misao za koju ne znam čija je - nada je dobar lek, ali nikog nije izlečila. Nadam se da tvorac ove misli duboko greši i da ima nade za nas koji živimo ovde.