Ljudmila CVETKOVIC, Srdan JANKOVIC
Prvi od brojnih koraka u razdruživanju Beograda sa Podgoricom svakako će biti rekonstrukcija Vlade Srbije, prenošenjem pojedinih resora sa nivoa državne zajednice Srbije i Crne Gore. Ni ovo pitanje, kao ni podela diplomatskih predstavništava u svetu, te komanda nad budućom Vojskom Srbije, a možda pre svega sudbina zaposlenih u institucijama državne zajednice, nije definisano.Autori Ustavne povelje SCG objašnjavaju da način razdruživanja nije propisan ovim aktom i da će zavisiti od volje i dogovora političkih snaga. A isto kažu i pravni eksperti. Zvaničnici Vlade Srbije uporno su odbijali da govore o planu razdruživanja, iako ih je pre par dana komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren pozvao da pristupe plišanom razdvajanju sa Podgoricom. Premijer Srbije Vojislav Koštunica čak danas tvrdi da nema ni razdvajanja, ni razdruživanja, te da ovo nije slučaj Slovačke i Češke:
„Ovo je slučaj koji je jasno regulisan Ustavnom poveljom, iza čega je stala i EU, a to je da ona država koja ostane u zajednici, koja se ne izdvoji svojim referendumom, postaje naslednica te državne zajednice. Dakle, Srbija nasleđuje sve, a u svim spornim stvarima će se naravno razgovarati s Crnom Gorom, i to vrlo otvoreno i – uveren sam – bez ikakvih problema. Ali ovde nema nikakvog razdruživanja, nema nikakvog dijaloga, mi ne počinjemo od početka. Početak je dat u Ustavnoj povelji. Nema nikakvog plišanog razvoda. Plišano su se razvodili Česi i Slovaci, a ovde se radi o nečem drugom.“
U Tadićevoj Demokratskoj stranci, koji je bio i jedini srpski zvaničnik koji je posle referenduma posetio Podgoricu, ipak se nadaju da neće biti više problema nego što je bilo u slučaju Slovačke i Češke. Dušan Petrović, potpredsednik Demokrata kaže da je zbog toga od neprocenjive važnosti da se što pre definišu politički odnosi između Srbije i Crne Gore i da oni budu što bolji:
„Demokratska stranka insistira da se prenos nadležnosti sa državne zajednice na Srbiju sprovede u skladu sa Ustavom Srbije. U ustavu su potpuno jasno propisane nadležnosti za komandovanje vojskom – predsednik Republike rukovodi oružanim snagama u ratu i miru. Za Demokratsku stranku je nedopustivo da se po automatizmu ili ne daj bože nekakvim vladinim odlukama imenuju ministri. Svako od ministara mora biti izabran u Skupštini Srbije. Treća grupa pitanja su naravno imovinske teme. Ustavna povelja i Beogradski sporazum su tu potpuno jasni – primenjuje se teritorijalni princip. Tako da imovina Srbije i Crne Gore koja se nalazi na teritoriji Srbije će pripasti Srbiji, ona koja se nalazi na teritoriji Crne Gore Crnoj Gori.“
Vlada Srbije, ne samo u referendumskoj kampanji, već i nakon izjašnjavanja građana Crne Gore, očito nije razmišljala o opciji da referendum uspe. Upravo to konstatuje Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose i kaže da je vlada odigrala sve u nadi da referendum neće uspeti:
„Način na koji se ponašala u danima neposredno posle referenduma, pokazuje jednu određenu dozu političke nezrelosti, koja zaista plaši, i sva sreća da je bar predsednik Tadić otišao u Crnu Goru. Mi sad vrlo često čujemo da se Srbija eto okrenula sama sebi. Međutim, način na koji se Srbija okrenula sama sebi pokazuje neverovatnu dozu anarhije. Tri dana ministri iz Koštuničine vlade samoinicijativno rekonstruišu srpsku vladu da bi tek onda Koštunica rekao – što je naravno tačno – da vlada može da se rekonstruiše samo u parlamentu. Ja se bojim da srpska strana uopšte nije ni spremila sled koraka, čak ni onih tehničkih, u vezi sukcesije, koji će da naiđu, i da će sada tu biti vrlo mnogo kinjenja nove vlade Mila Đukanovića oko toga.“
* * * * *
Vlada Crne Gore, koja je još pre preferenduma predvidela neke poteze za slučaj samostalnosti, nema dileme oko narednih koraka. Gordana Đurović, ministarka ekonomskih odnosa sa inostranstvom i evropskih integracija, kaže za Radio Slobodna Evropa da će zvanična Podgorica pokrenuti proceduru formiranja tima za pregovore o razdruživanju sa Srbijom, čim Parlament Crne Gore u subotu proglasi nezavisnost.
Plan, dinamika i kvalitet razdruživanja Srbije i Crne Gore zavise od predstojećih pregovora dvije vlade, saopštili su visoki državni funkcioneri Crne Gore. Priprema timova za predstojeće pregovore sa Srbijom o razdruživanju je u skladu sa akcionim planom koji je Vlada Crne Gore usvojila vezano za aktivnosti nakon referenduma. U proceduri je par predloga bilateralnih aranžmana sa Srbijom, što predstavlja fazu intenzivne pripreme za razgovore koji će ubrzo biti održani, rekla je ministarka za evropske integracije Gordana Đurović. Na pitanje koje teme će biti prioritetne tokom predstojećih pregovora Crne Gore i Srbije vezano za razdruživanje, Đurović je rekla za Radio Slobodna Evropa da je Vlada već sada spremna da razgovara o nekoliko tema:
„Kao što je na primjer razgovor oko članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama, gdje nije klasičan model ko je sukcesor, ko je secesor. Zatim, to su svakako važne teme vezane za režim slobodnog protoka ljudi, roba, usluga i kapitala na granici između Srbije i Crne Gore. On je do sada bio regulisan identičnim uredbama, tu nema gotovo ništa sporno, ali će se morati napraviti jedan oblik međudržavnog sporazuma, koji će biti svojevrstan sporazum o slobodnoj trgovini, možemo ga tako uslovno nazvati ako govorim oo robama. To je takođe povezano i sa režimom ulaska ljudi. S naše strane je to, naravno, otvoren poziv da to bude samo lična karta i da se za obične građane život ne komplikuje.“
Pored svih pitanja, ministarka Đurović očekuje i potpisivanje i niza sporazuma kojima će biti zaštićeni interesi građana obje države:
„Sporazumi iz oblasti socijalnog osiguranja koji regulišu prava na penziju, priznavanje radnog staža i sve druge obaveze vezane za saradnju iz oblasti rada i po osnovu rada. Zatim, to su svakako pitanja studiranja, pitanja pružanja zdravstvenih usluga. Mislim da to nisu tako komplikovane teme. Mislim da se i u Vladi Srbije, koliko imam informacija, ozbiljno pripremaju za te predstojeće razgovore. Kroz te razgovore prvenstveno štite interese svojih građana. Tako da, ako pođemo od zajedničkog interesa, onda je to potrebno urediti.“
Cilj narednih pregovora, osim razdruživanja, treba da bude nekomplikovanje života građana i da se suštinski ništa ne promijeni, a za mnoge teme već postoje gotovi prijedlozi sporazuma.
I zamjenik šefa diplomatije državne zajednice Predrag Bošković najavio je da će Crna Gora odmah nakon proglašenja nezavisnosti u Skupštini ponuditi Beogradu razgovore o razdruživanju. On je ocijenio bitnim da će Crna Gora ponuditi Srbiji razgovore o svim pitanjima razdruživanja, uključujući i odlaganje određenih sporazuma.
Savjet ministara faktički prestaje sa funkcijom nakon subote. U svakom slučaju, potrebno je na korektan način postići dogovor sa Srbijom i o pitanjima koja su bila u nadležnosti Savjeta ministara, kao i prelaznog perioda, rekao je Bošković agenciji MINA.
Odgovarajući na pitanje kada bi se mogli okončati ti razgovori, on je rekao da to ne zavisi samo od Crne Gore, već prije svega i od Srbije, odnosno da li u Beogradu postoji volja za kvalitetan dogovor ili će nastaviti s inaćenjem.
Plan, dinamika i procedura razdruživanja, odnosno povlačenje crnogorskih kadrova iz institucija državne zajednice zavisiće od dogovora Vlada Srbije i Crne Gore, saopštio je za naš radio potpredsednik Skupštine državne zajednice Milorad Drljević.
