Nadam se da će se čačanska "Sloboda" brzo oporaviti od gubitaka, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare u Beogradu 4. juna, desetak sati nakon serije eksplozija u fabrici municije u Čačku u centralnoj Srbiji.
U toj fabrici u ranim jutarnjim časovima 4. juna dogodila se serija eksplozija u magacinu gotovih proizvoda. Uzrok nesreće još uvek nije poznat. Prema rečima Aleksandra Vučića, procene su da je šteta između 1,5 i dva miliona evra.
Kompanija je 4. juna saopštila da je do požara i eksplozije došlo u izdvojenom delu fabrike, u prigradskom naselju Pridvorica, koji je predviđen za skladištenje i čuvanje elemenata za kompletiranje upaljača i gotovih proizvoda za municiju manjih kalibara, kao i da je formirana komisija koja će utvrditi uzrok požara.
Kompanija je navela i da je požar nakon kratkog vremena prerastao u serijske eksplozije i da je pričinjena materijalna šteta na delu objekta za skladištenje i na delu elemenata za kompletiranje municije. U ovoj nesreći nije bilo povređenih.
U prvim izjavama zvaničnika u Srbiji najavljuje se da će se uzroci nesreće utvrditi naknadno. "Tek kada prođe vreme predviđeno pravilnicima i kada bude potpuno bezbedno da se priđe, istraga će pokazati šta su uzroci požara, odnosno eksplozija koje su nakon toga usledile", navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane od 4. juna.
Za bivšeg ministra odbrane Srbije u periodu od 2008. do 2012. godine Dragana Šutanovca interesantno je da je eksplozija nastala u magacinu gotove robe.
"To je potpuno neobično, imajući u vidu da gotovo po pravilu te eksplozije nastaju u procesu proizvodnje", naveo je Šutanovac u telefonskoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
On je ocenio i da postoji samo nekoliko mogućnosti zbog čega je do ovakve nesreće došlo.
Kao jednu od mogućnosti naveo je neadekvatno skladištenje robe, odnosno mogućnost da se u istom magacinu našla roba čiji je rok trajanja bio blizu ili je već istekao čime se stvaraju nestabilnosti u eksplozivima.
"Ili je postojala neka diverzija za koju je teško sada reći...da li je jedan ili drugi razlog izazvao tu vanrednu situaciju", naveo je Šutanovac.
On je poručio i da očekuje da će istražni organi sprovesti ozbiljnu istragu. "...()...ovo je skroz neobično i, za mene, po prvi put čujem da je došlo do eksplozije u magacinu robe koja je već, praktično, spremljena za prodaju ili za izvoz".
Slučaj Bugarske i Češke
Vlasti Bugarske su u aprilu saopštile da sumnjiče šest ruskih državljana u umešanost u seriju eksplozija koje su pogodile četiri skladišta oružja i naoružanja u proteklih 10 godina.
Bugarski tužioci rekli su 28. aprila da postoji "razumna pretpostavka" da su eksplozije koje su potresle četiri skladišta i proizvodne pogone u Bugarskoj između 2011. i 2020. godine povezane sa skoro fatalnim trovanjem bugarskog trgovca oružjem Emiliana Gebreva 2015. godine, kao i sa eksplozijom u češkim skladištima municije 2014. godine.
Ova država članica Evropske unije (EU) i NATO je od oktobra 2019. godine proterala sedam ruskih diplomata i jednog zaposlenog u ruskoj ambasadi zbog navodnih špijuniranja i drugih optužbi.
U aprilu 2021. saopšteno je da Sofija proteruje još jednog ruskog diplomatu.
Istraživački portal Belingket (Bellingcat) je identifikovao navodne pripadnike ruske tajne službe GRU, koji su pokušali dva neuspela pokušaja atentata u Bugarskoj 2015. godine na bugarskog trgovca oružjem Emiliana Gebreva.
Prema pisanju tog portala, ruski pripadnici tajne službe su 2015. godine rentirani automobil posle drugog pokušaja atentata u Bugarskoj vratili u prestonicu Srbije, odakle su pod tajnim imenima odleteli u Moskvu.
Srbija i Rusija imaju tradicionalno bliske odnose, koje zvaničnici u izjavama često nazivaju "bratskim". I dok Rusija podržava Srbiju i blokira članstvo Kosova u međunarodne institucije, zvaničan Beograd odbija da Rusiji uvede sankcije uprkos pozivima iz Brisela da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom.
Još jedna država je 2021. godine optužila Rusiju za učešće u sličnom incidentu. Češka je ranije u aprilu optužila rusku vojnu obaveštajnu službu GRU da stoji iza eksplozije magacina municije u oktobru 2014. godine u gradu Vrbetice, gde su poginule dve osobe.
Češka vlada je tim povodom proterala 18 ruskih diplomata za koje je smatrala da su špijuni, pokrenuvši niz poteza između Praga i Moskve. U znak solidarnosti, nekoliko članica NATO i EU takođe je proteralo ruske diplomate zbog navodnog špijuniranja.
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, 29. aprila kritikovao je potez Češke i Bugarske, ocenivši to kao „neprihvatljivu i zapaljivu akciju“, na osnovu „potpuno neprihvatljivih i neutemeljenih“ optužbi protiv Rusije.
Izjave zvaničnika u Srbiji nakon eksplozije u fabrici "Sloboda" Čačak ne sugerišu da neka strana država stoji iza toga.
Prema rečima Dragana Šutanovca sve fabrike u Srbiji imaju jasne procedure na koji način se radi i na koji način se roba skladišti.
"I neće biti neophodno puno vremena da se utvrdi šta se desilo, odnosno, ukoliko su se našle u istom magacinu i roba kojoj ističe rok trajanja i nova roba onda će to biti vrlo jednostavno. Ukoliko ne, onda se bojim da će istraga biti jako komplikovana i da će istražni organi morati, što se kaže, da ozbiljno nastupe imajući u vidu da nije nemoguće da je neka diverzija učinjena kao što znamo da se dešavalo u nekim drugim zemljama u Evropi", rekao je on.
Istorija eksplozija u Srbiji
Srbija, međutim, beleži desetine incidenata u namenskoj industriji u prethodne dve decenije, a pojedini su imali i smrtne ishode.
U julu 2017. godine dva radnika su preminula od posledica povreda dobijenih u požaru u fabrici "Milan Blagojević – namenska" u Lučanima u zapadnoj Srbiji. Suđenje za ovu tragediju je i dalje u toku.
U eksploziji u Tehničko-remontnom zavodu (TRZ) u Kragujevcu u centralnoj Srbiji u februaru 2017. godine poginule su četiri osobe, a 25 povređeno.
Do eksplozije je došlo u pogonu za delaboraciju municije.
U maju 2015. godine u valjevskoj fabrici oružja "Krušik" povređeno je sedam radnika, a do incidenta je došlo prilikom testiranja upaljača za ručne bombe, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.
U istoj fabrici je godinu dana ranije, u novembru, jedan radnik izgubio život od posledica rukovanja minom.
U decembru 2013. godine jedan radnik je poginuo u "Krušiku " kad je eksplodirao barut tokom ispitivanja inicijalnog punjenja protivoklopnog projektila. U julu iste godine dve radnice čačanske vojne kompanije "Sloboda" povređene su u eksploziji koja se dogodila u pogonu pirotehnike.
Godinu dana ranije jedan radnik je povređen u nesreći usled eksplozije na presi za proizvodnju raketnih goriva u fabrici "Milan Blagojević" u Lučanima, a u istoj fabrici je dve godine ranije jedan radnik povređen u požaru.
U 2010. godini u odvojenim događajima su se dogodile dve eksplozije u odeljenju pirotehnike u "Sloboda" u Čačku, u kojima je povređena jedna radnica.
U septembru 2009. godine u fabrici "Prvi partizan" u Užicu na zapadu Srbije dogodila se eksplozija u barutnom odeljenju u kojoj je sedam ljudi izgubilo život, a na desetine su povređene. I ova fabrika je deo namenske industrije u Srbiji.
U novemberu 2008. troje radnika je povređeno u eksploziji u fabrici za proizvodnju raketnih goriva u Leštanima, pored Beograda, a iste godine nekoliko radnika je povređeno u incidentu u Fabrici eksploziva i pirotehnike korporacije "Trajal" u Kruševcu, kada je eksplodirala mašina za sirovine od kojih se pravi eksploziv.
Dve godine ranije troje radnika je poginulo u eksploziji u kompaniji "Prva iskra" u Bariču. Eksplozija se dogodila u pogonu za proizvodnju eksplozivnih materija.
Ljudski faktor i skrivanje tajni
Osvrćući se na ove incidente u namenskoj industriji Srbije vojni analitičar Aleksandar Radić ocenjuje da su svi bili povezani sa ljudskim faktorom.
"Treba da vidimo šta se, zapravo, u prošlosti dešavalo i zbog čega kada prođe onaj prvi talas afere ne saopšte koji su rezultati istrage", naveo je on u telefonskoj izjavi za RSE.
Radić je objasnio i da je srpska vojna industrija nasledila infrastrukturu, mašine i alate iz starijih vremena i da modernizacija nije pratila rast prodaje u nekoliko poslednjih godina kada je kriza na Bliskom istoku proizvela veliku potražnju.
Prema poslednje javno dostupnim podacima, Srbija je u 2019. godini realizovala izvoz naoružanja i vojne opreme u vrednosti 409,05 miliona dolara.
Kako se navodi u Službenom glasniku najveća vrednost u realizaciji izvoza je ostvarena izvozom u Ujedinjene Arapske Emirate, koje je kupilo oko 110 mililona dolara vredno oružje, a potom sledi Kipar sa 42,17 mililona dolara, Sjedinjene Američke Države sa 25,9 miliona dolara, Bugarska sa 24,80 miliona i Saudijska Arabija sa 22,38 miliona dolara.
Aleksandar Radić ocenjuje i da su fabrička i vojna skladišta jedna od slabih tačaka jer je u njima municija na gomili. On je ocenio i da je Srbija "sve konspirativnija".
"Sve je pretvoreno u jedan paranoični sistem skrivanja tajni, a ne možete odgovorno pričati sa javnim mnjenjem ako krijete podatak. Kada ljudima kažete - evo, ovakve stvari se dešavaju, naučite i vi lekciju od toga, razmislite o tome šta vi radite na poslu, onda je to drugačije", ocenio je Radić i dodao da bi vlasti u Srbiji trebalo da objasne šta se dogodilo.
Ovaj analitičar je poručio i da ne bi tražio odgovornost stranog faktora u najnovijem slučaju u Čačku. "Dovoljni smo sami sebi", objasnio je. Međutim, kako je naveo, ostaje da se vidi i šta će se dogoditi tokom istrage.
Za Dragana Šutanovca Srbija bi fabrika, s obzirom na to da izvozi na razna tržišta, morala da podigne nivo bezbednosti.
"U ovom trenutku ja već devet godina nisam u sistemu, tako da ne znam na koji način su oni to uradili ili nisu uradili, ali mislim da će ova eksplozija sada da podigne nivo bezbednosti i da će se mnogo više obraćati pažnja", ocenio je on.
Upravo je to najavio i predsednik Srbije na konferenciji za novinare 4. juna.
"Važno je da mere zaštite na radu i obezbeđenja budu na neuporedivo većem nivou, kako bi se zaštitili i radnici fabrike i građani koji žive u blizini“, poručio je Vučić.
Namenska industrija Srbije: Od giganta do blokada
U sklopu namenske industrije Srbije posluje sedam kompanija, a računi pojedinih su blokirani zbog milionskih dugova. Veliku štetu pretrpela je tokom NATO bombardovanja, nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu 1999. godine.
Kao naslednica vojne industrije nekadašnje Jugoslavije, i u prvoj deceniji 21. veka zadržala je potencijalne kupce u Africi i na Istoku, a „oživela“ je 2007. kada je potpisan ugovor o izvozu naoružanja, opreme, municije, minobacača, pancira i pištolja u Irak vredan 250 miliona dolara.
Od povratka na scenu sredinom dvehiljaditih, srpska namenska industrija izvozila je u sedamdesetak zemalja, od Amerike do Jugoistočne Azije, a najviše je prodavala municiju i puške.
Uprkos tome, računi pojedinih kompanija u namenskoj industriji Srbije, čiji je dug nekoliko miliona evra, u blokadi su već godinama.
Facebook Forum