Srbija će ubuduće tražiti od visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH) izveštaje o stanju u BiH, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2. juna, nakon sastanka sa predstavnicima bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) u Beogradu.
Povod za sastanak je imenovanje Kristijana Šmita (Christian Schmidt) za novog visokog predstavnika u BiH.
Ambasadori zemalja članica Upravnog odbora Veća za sprovođenje mira (PIC) službeno su 27. maja imenovali Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika u BiH. Ruska Federacija se nije složila sa ovom odlukom.
Vučić je na konferenciji za medije rekao da će izveštaj od visokog predstavnika tražiti u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma.
"Srbija će početi da se ponaša na način na koji to nije činila do sada, a u skladu sa onim što je potpisano. U skladu sa tim i obavezom visokog predstavnika da će periodično izveštavati Ujedinjene nacije, Evropsku uniju, Sjedinjene Države, Rusku Federaciju i druge zainteresovane vlade, ali i strane – a mi smo strana", rekao je Vučić.
Iz Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR) za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli su 2. juna kako nemaju nameru da prejudiciraju način na koji će novi visoki predstavnik raditi sa zainteresiranim vladama, ali da svi visoki predstavnici periodično izveštavaju Savet bezbednosti UN-a o napretku u provedbi Dejtonskog sporazuma, te da su ti izveštaji dostupni svima.
"Srbija je takođe gost na svim sjednicama Vijeća sigurnosti UN-a koje su posvećene Bosni i Hercegovini. Visoki predstavnik cijeni konstruktivnu ulogu predsjednika Vučića u poboljšanju odnosa sa Bosnom i Hercegovinom, a ukoliko predsjednik Vučić ima bilo kakvih konkretnih pitanja ili nedoumica, visoki predstavnik će se rado sastati s njim", stoji u odgovoru OHR-a.
Vučić je kazao da već dugo godina poznaje Karla Šmita, ali da to nema veze sa procedurama i Bonskim ovlašćenjima.
"Ja ću svakako razgovarati sa gospodinom Šmitom i tražiti izveštaj u ime Srbije i uveren sam da ćemo ga dobiti. Ne možete da donosite odluke na korist jedne, a na uštrub druge strane", rekao je Vučić.
Vučić je ocenio da je veoma opasno igrati se Bonskim ovlašćenjima i nametati zakonska i ustavna ovlašćenja bez saglasnosti sva tri naroda i Dejtonskog sporazuma.
"Srbija neće podržati provođenje Bonskih ovlašćenja kojima bi neko pokušao da kreira političku situaciju u RS. Mi smo mala zemlja, ne možemo mnogo, ali to koliko možemo u skladu sa međunarodnim pravnim normama – Srbija će se tako ponašati", rekao je Vučić.
"Bonska ovlaštenja" visokog predstavnika se odnose na odluke Vijeća za provedbu mira u BiH, donesena sa sastanku u Bonu, u decembru 1997. godine.
Veće za sprovođenje mira je tada, razrađujući Aneks 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim su određena ovlaštenja visokog predstavnika, omogućilo visokom predstavniku da smijeni sa dužnosti javne zvaničnike koji krše zakonski preuzete obaveze i Dejtonski mirovni sporazum, te da, kada to smatra neophodnim, nametne ključne zakone ukoliko ih ne usvoje zakonodavna tijela BiH.
Dodik: Zatvoriti OHR
Sastanku u Predsedništvu Srbije su prisustvovali i predsednica RS Željka Cvijanović, kao i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, koji je ranije već rekao da RS ne prihvata imenovanje nemačkog diplomate Kristijana Šmita za visokog predstavnika u BiH, niti bilo kakve njegove ingerencije.
Dodik je na konferenciji za medije rekao da se predstavnici RS-a upoznali Vučića sa detaljima u Republici Srpskoj, s posebnim osvrtom da se mimo Dejtonskog sporazuma imenuje visoki predstavnik bez rezolucije Saveta bezbednosti UN-a.
"Mi mislimo da treba zatvoriti OHR. Mi smo protiv bilo kakve njegove rehabilitacije ili bilo kakvih pokušaja da se kreiraju nova zakonodavna rešenja", rekao je Dodik.
Dodik je dodao da RS nije antidejtonska strana i da zvaničnici manjeg bh. entiteta traže samo poštovanje Ustava BiH "koji je masovno kršen od strane visokih predstavnika".
"Imamo dovoljan strah da će se to dešavati, imajući u vidu da se na jedan špekulativan način pokušava imenovati novi visoki predstavnik", rekao je Dodik.
Kristijan Šmit će zvanično poziciju preuzeti 1. augusta, a na mestu visokog predstavnika naslediće Valentina Inzka, koji je na ovoj poziciji bio od 2009. godine, do podnošenja ostavke u četvrtak, 27. maja.
"Jako sam zadovoljan što me danas Upravni odbor Vijeća za provedbu mira imenovao za narednog visokog predstavnika u BiH. I čast mi je kao i posvećenost da blisko sarađujem sa međunarodnom zajednicom za budućnost ljudi u BiH", rekao je u izjavi novoizabrani visoki predstavnik.
Salkić: Srbija da poštuje BiH, ne da stvara razdor
Potpredsednik RS-a Ramiz Salkić, reagujući na stavove Aleksandra Vučića kada je u pitanju odnos prema OHR-u, smatra kako Srbija treba da deluje u pravcu pomirenja i poštivanja Bosne i Hercegovine kao države, na šta se i obavezala, a ne da stvara razdor.
"Slobodan Milošević je svojim potpisom u Dejtonu jasno rekao da oni neće više vršiti oružanu agresiju i podržavati oružanu pobunu bosanskih Srba. Srbija danas, svojim djelovanjem i pričom o srpskom svijetu kao zamjeni za 'Veliku Srbiju', provodi mirnodopsku agresiju na BiH, uzurpirajući teritoriju i uzurpirajući nadležnosti", kazao je Salkić za RSE.
Ocenio je i da Srbija nema moralni kredibilitet da od bilo koga traži izveštaj, već ima obavezu da "pohapsi i osudi ratne zločince koji se kreću po Srbiji i da povedu svoj narod putem katarze".
Američka ambasada: Ključna uloga visokog predstavnika
Sjedinjene Države podržavaju ključnu ulogu visokog predstavnika u praćenju provedbe civilnih aspekata Dejtonskog mirovnog sporazuma i davanju podrške istoj, navedeno je za RSE iz Ureda za odnose s javnošću Ambasade SAD-a u BiH.
Na upit RSE da prokomentariše navode predsednika Srbije Aleksandra Vučića o tome da će tražiti da se Srbiji dostavljaju izveštaji visokog predstavnika u BiH, iz Ambasade je rečeno da visoki predstavnik podnosi službene izveštaje o Bosni i Hercegovini Savetu bezbednosti UN-a.
SPECIJALI RSE: Sve karte Dejtona | Tajne Dejtona | U prvom redu dejtonske historije
"Bosna i Hercegovina mora zadovoljiti konkretne kriterije koje je definisalo Vijeće za provedbu mira, agendu 5+2, kako bi se okončala međunarodna supervizija. Agenda 5+2 je komplementarna sa putem u EU, te je sada vrijeme za fokusiranje na ispunjenje tih uvjeta", navodi se u odgovoru.
Upitani i za Vučićev stav o tome da Srbija neće podržavati provođenje u delo Bonskih ovlašćenja, podsećaju kako su Bonska ovlašćenja i dalje jedan od mehanizama koji su na raspolaganju OHR-u.
"Ozbiljne prijetnje Dejtonskom sporazumu ostavljaju mogućnost različitih reakcija. Međutim, prosperitetnija i sigurnija Bosna i Hercegovina sa euroatlantskom budućnošću zahtijeva od izabranih lidera i političara da rade na izgradnji međusobnog povjerenja, postizanju konsenzusa i provedbi reformi koje su od ključnog značaja za zemlju i sve njene građane", navodi se u reagovanju Ureda za odnose s javnošću Ambasade SAD-a u BiH za RSE.
Da li Vučić traži nemoguće?
Dušan Janjić, politički analitičar iz Srbije iz nevladine organizacije Forum za etničke odnose, ocenio je za RSE da najava Vučića, nakon sastanka, da će tražiti izveštaje visokog predstavnika neuobičajena.
On je dodao, međutim, da visoki predstavnik "ionako pravi izveštaj za Savet bezbednosti".
"Tu će se, naravno, sada otvoriti jedno drugo pitanje - ko su ti koji mogu da vide izveštaj pre Saveta bezbednosti, a posle Saveta bezbednosti on je svakako otvoren svakome, da kažemo, pa i Srbiji", dodao je on.
Janjić je ocenio i da se otvara pitanje ko je garant Dejtona.
"Problematično pravno jeste, biće predmet pravnih i političkih rasprava, ali mislim da je potrebno da se raščisti ko jeste, a ko nije garant Dejtona, a onda će to odrediti i buduću ulogu Srbije. Možda to Vučić nije očekivao, ali to može biti jedna od posledica da se utvrdi da baš Srbija nije potpuni garant. A ako se utvrdi da jeste - onda to menja potpuno konfiguraciju i Saveta za implementaciju mira, onda bi trebala da bude i Hrvatska u Savetu za implementaciju mira", ocenio je Janjić.
Janjić je ocenio i da je Dodik "izgubio" nakon sastanka 2. juna u Beogradu.
"Hteo je da dramatizuje taj slučaj, da dobije zaštitu Beograda. De facto je nije dobio jer je umesto konkretnog stava o osporavanju Šmita dobio je zahtev za izveštajem i istovremeno time je Beograd odložio svoje izjašnjavanje oko samog imenovanja", dodao je on.
Skupština RS-a je 10. marta usvojila zaključak u kojem poziva na ukidanje visokog predstavnika u BiH i "na preispitivanje odluka svih ranijih visokih predstavnika u BiH donesene izvan mandata utvrđenog Aneksom 10".
Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu je međunarodni predstavnik Ujedinjenih nacija koji nadgleda i koordinira sprovođenje civilnih aspekata Dejtonskog mirovnog sporazuma.
On je konačni tumač Aneksa 10 (Sporazum o civilnom sprovođenju) Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.
Visokog predstavnika imenuje Savet bezbednosti UN-a svojom rezolucijom, a po preporuci Veća za sprovođenje mira.
