Dostupni linkovi

Evropski parlament usvojio rezoluciju protiv Rusije


Ilustrativna fotografija

Evropski parlament je 29. aprila doneo rezoluciju kojom preti akcijom protiv Rusije zbog tretmana zatvorenog lidera opozicije Alekseja Navaljnog, nagomilavanja ruske vojske na ukrajinskoj granici i onoga što parlamentarci opisuju kao „ruske napade u Češkoj“.

Neobavezujuća rezolucija, podržana od pet glavnih političkih grupa u Evropskom parlamentu, usvojena je sa 569 glasova za, 67 protiv i 46 uzdržanih.

U tekstu rezolucije se kaže da Rusija „ne predstavlja samo spoljnu pretnju evropskoj bezbednosti, već takođe vodi unutrašnji rat protiv sopstvenog naroda u vidu sistematskog ugnjetavanja opozicije i hapšenja na ulicama“.

U njoj se navodi da je trovanje Navaljnog nervnim agensom novičok 2020. godine predstavljalo „pokušaj atentata“ koji su „izvršili agenti ruskih službi bezbednosti u sastavu Ruske Federacije“.

„Trovanje Navaljnog uklapa se u obrazac akcija preduzetih protiv kritičara [ruskog predsednika Vladimira] Putina... što je dovelo do smrti nekoliko vodećih opozicionih ličnosti, novinara, aktivista i stranih lidera“, navodi se.

Aleksej Navaljni je uhapšen 17. januara po povratku u Rusiju iz Nemačke, gde je u avgustu dobio spasonosni tretman zbog napada na njegov život i trovanja u Sibiru. Insistirao je na tome da je njegovo trovanje hemijskim nervnim agensom novičok naredio direktno Vladimir Putin. Kremlj je porekao bilo kakvu ulogu u trovanju.

Navaljni trenutno služi kaznu zatvora od dve i po godine, nakon što je sud u Moskvi ocenio da je tokom lečenja u Nemačkoj kršio uslovni otpust iz starog slučaja pronevere za koji se smatra da je politički motivisan.

Evropski parlament u rezoluciji takođe iznosi nedvosmislen stav da su „isti agenti GRU“ iz ruske vojne obaveštajne službe koji su „bili umešani u eksploziju skladišta municije u Češkoj 2014. godine takođe odgovorni za pokušaj ubistva“ bivšeg ruskog agenta Sergeja Skripala i njegove ćerke Julije u Salisberiju u Engleskoj, koristeći nervni agens novičok.

U dokumentu se primećuje da su agenti GRU takođe optuženi za pokušaj ubistva Emiliana Gebreva, bugarskog vlasnika fabrike oružja, i drugih ljudi u Bugarskoj 2015. godine, koristeći supstancu sličnu novičoku.

„Rusija ne sarađuje u istrazi ovih zločina počinjenih na teritoriji Evropske unije“ i „pruža utočište ključnim osumnjičenim licima“, navodi se u izveštaju.

Češka je ranije ovog meseca optužila rusku vojnu obaveštajnu službu GRU da stoji iza eksplozije u oktobru 2014. godine u gradu Vrbetice, gde su poginule dve osobe.

Češka vlada je tim povodom proterala 18 ruskih diplomata za koje je smatrala da su špijuni, pokrenuvši niz poteza između Praga i Moskve.

Sličan potez preduzele su i vlasti u Bugarskoj, koje sumnjiče šest ruskih državljana u umešanost u seriju eksplozija koje su pogodile četiri skladišta oružja i naoružanja u Bugarskoj u proteklih 10 godina.

U rezoluciji se traži da Rusija odmah oslobodi Navaljnog i povuče svoje vojne snage sa granice s Ukrajinom, uz ocenu da „razmere i udarne mogućnosti“ tamošnjih ruskih trupa „ukazuju na nameru da se pokrene ofanziva“.

Navodi se da, ako se te ruske snage upotrebe za invaziju na Ukrajinu, [treba] odmah da se zaustavi „uvoz nafte i gasa iz Rusije u EU“ i da Rusija bude „isključena iz sistema plaćanja SVIFT“ međunarodnih bankarskih transfera.

Takođe se navodi da „imovinu oligarha bliskih ruskim vlastima i njihovim porodicama u EU “ treba zamrznuti i otkazati im vize za zemlje EU, ukoliko ruske snage napadnu Ukrajinu.

U delu koji se odnosi na energetiku, rezolucija poziva EU da smanji zavisnost od Rusije zaustavljanjem završetka gasovoda Severni tok 2 iz Rusije do Nemačke ispod Baltičkog mora.

Rezoluciju je pozdravio ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba, nazvavši je snažnom.

„To su signali koje je Ukrajina tražila, jasno pokazujući Rusiji moguće troškove proširenja agresije“, napisao je on na Tviteru.

XS
SM
MD
LG