Dostupni linkovi

Jovanović više nije na čelu korporacije koju je u Beogradu otvorila Trumpova administracija


Džon Jovanović sa ministarkom u Vladi Srbije Zoranom Mihajlović u oktobru 2020.

Džon Jovanović više nije na čelu regionalne kancelarije američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC).

To je potvrdio sam Jovanović, koji je na onlajn konferenciji Fondacije Ane i Vlade Divca "Filantropija nema granice", naveo da više nije na funkciji direktora DFC kancelarije u Beogradu, prenela je agencija Tanjug.

"Ovde sam u privatnom kapacitetu, jer sam nedavno stupio sa dužnosti direktora DFC kancelarije u Beogradu", rekao je Jovanović na konferenciji.

On je naveo da DFC ima novo rukovodstvo kancelarije u Vašingtonu koje će, kako je rekao, nastaviti rad na Zapadnom Balkanu.

"Čast mi je što smo otvaranjem kancelarije u Beogradu postavili temelje za ozbiljno ekonomsko angažovanje SAD u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana. Nedavne izjave novog rukovodstva pokazuju želju za radom DFC u Srbiji i regionu. Ponosan sam na uspeh u poslednjih šest meseci u Srbiji i regionu", rekao je Jovanović.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je ovim povodom poslao upit Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, ali odgovor nije usledio.

Kancelarija DFC u Beogradu otvorena je u septembru 2020. godine, kao deo sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije, koji su u Vašingtonu, u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) 4. septembra potpisali predsednik Srbije i premijer Kosova, Aleksandar Vučić i Avdulah (Avdullah) Hoti.

U februaru ove godine pojavili su se navodi da novo rukovodstvo DFC-a razmišlja o zatvaranju beogradske kancelarije, kao deo nove strategije da se više resursa usmeri na države sa nižim prihodima.

Dejvid Marčik (David Marchick), glavni operativni direktor DFC izjavio je, međutim, za RSE 19. februara da je banka posvećena investicijama u region, uključujući kritičnu infrastrukturu i obnovljive izvore energije, u svetlu napora Kine i Rusije da postignu uticaj u regionu.

"Želimo da sprovedemo nedavno obnovljene Ugovore o podsticaju ulaganja sa Kosovom i Srbijom, kojima ostajemo posvećeni i nastavljamo naš pojačani fokus koji je započeo prošle godine uspostavljanjem regionalnog prisustva DFC-a sa sedištem izvan Američke ambasade u Beogradu", naveo je Marčik.

Bivši zvaničnici DFC-a rekli su za RSE pod uslovom anonimnosti da u razvojnoj banci postoji napetost između onih koji žele da usmere ulaganja na zemlje sa nižim prihodima, poput onih u Jugoistočnoj Aziji i Africi, i onih koji smatraju da bi DFC takođe trebalo da investira u projekte u zemljama sa srednjim i višim prihodima koji promovišu američke spoljnopolitičke ciljeve.

Sporazumom iz Vašingtona predviđen je niz zajedničkih projekata Srbije i Kosova koji bi u narednom periodu trebalo da budu realizovani uz pomoć DFC, a prva stavka u sporazumu odnosi se na izgradnju autoputa Beograd- Priština.

Izvršni direktor DFC-a Adam Boehler i predsednica Izvozno-uvozne banke potpisali su 15. septembra 2020. godine Pisma o namerama sa Srbijom i Kosovom za pomoć u finansiranju izgradnje Autoputa mira.

U januaru ove godine, ministar finansija Srbije Siniša Mali i ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri (Anthony Godfrey) potpisali su Međudržavni sporazum o podsticanju investicija, koji je preduslov za otpočinjanje aktivnosti DFC-a u Srbiji.

Bivši američki predsednik Donald Tramp (Trump) je 2018. godine odobrio otvaranje DFC-a na osnovu Privatne prekomorske investicijske korporacije (OPIC), koja postoji 50 godina, kako bi se bolje takmičio sa Kinom za uticaj u zemljama u razvoju.

DFC u partnerstvu sa privatnim sektorom finansira rešenja za najkritičnije izazove sa kojima se danas suočava svet u razvoju. DFC ulaže u različite sektore, uključujući energiju, zdravstvo i tehnologiju i obezbeđuje finansiranje malih preduzeća i žena preduzetnica u cilju otvaranja radnih mesta na tržištima u razvoju.

XS
SM
MD
LG