Dostupni linkovi

FATF: Neosnovano češljanje računa organizacija i novinara u Srbiji


Ilustrativna fotografija

Međudržavno telo za sprečavanje pranja novca FATF (Financial Action Task Force) reagovalo je šest meseci nakon što je javnost u Srbiji saznala za namere Uprave za sprečavanje pranja novca da "češlja" račune mnogobrojnih javnih ličnosti, nevladinih organizacija i medija, ocenivši da je "takva provera bila bez osnova", objavljeno je na sajtu Raskrikavanje.rs.

Taj sajt objavio je da su prethodno isto to zaključili i eksperti Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava, odnosno da "Srbija zloupotrebljava zakone protiv terorizma da potkopava i ograničava rad nevladinog sektora".

"FATF je ustanovio da Srbija, prema međunarodnim standardima, nema prava da traži ovakve podatke bez osnovane sumnje da organizacije učestvuju u finansiranju terorizma", navodi se na sajtu, koji je deo projekta Nevladine organizacije za unapređenje istraživačkog novinarstva KRIK.

U zvaničnom izjašnjenju o ovom slučaju FATF je ocenio da "zahtevi bez osnovane sumnje (na pranje novca i finansiranje terorizma) nisu u skladu sa FATF standardima".

Taj zaključak su doneli prošlog meseca, nakon što su im se obratili predstavnici Komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava zbog ovog slučaja, dok su prethodno u novembru 2020. godine ekspreti UN-a saopštili da se boje se da Srbija zloupotrebljava svoja ovlašćenja kako bi dobila podatke o onima koji prate rad vlasti i da bi suzbila slobodu govora.

Specijalna izvestiteljka UN-a za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u borbi protiv terorizma Fanula Niaolin obratila se polovinom novembra prošle godine Vladi Srbije povodom toga što je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma od banaka u Srbiji zatražila uvid u finansijske transakcije određenog broja organizacija, udruženja i pojedinaca, preneo je Glas Amerike.

Uprava, koja radi pod okriljem Ministarstva finansija Srbije, u julu 2020. godine je od banaka tražila finansijske podatke 20 pojedinaca i 37 nevladinih organizacija ili udruženja, a takav potez Uprave, ocenjen je od UN-a kao vrsta pritiska na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava.

Na spisku Uprave za sprečavanje novca našli su se novinari, urednici i mediji koji se bave istraživačkim novinarstvom: KRIK, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Balkanska istraživačka mreža (BIRN), kao i direktor CINS-a Branko Čečen i direktor Newsmax Adria Slobodan Georgiev.

Uprava se raspitivala i za magazin Nova ekonomija, Novosadsku novinarsku školu, kao i za dva najveća novinarska udruženja NUNS i UNS.

Od nevladinih organizacija se na meti Uprave nalaze one čiji predstavnici često kritikuju poteze aktuelne vlasti Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Centar za vladavinu prava advokata Ivana Ninića, Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Vojvođanski građanski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i drugi.

Od političara, na spisku se nalazi Vuk Jeremić, predsednik opozicione Narodne stranke.

Uprava se interesuje i za one koji nisu u javnosti prepoznati kao kritičari vlasti, poput Jelene Milić, direktorke Centra za evroatlantske studije.

Na potez Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma 11. novembra reagovao je i Visoki komesar UN-a za ljudska prava, koji je u saopštenju na zvaničnom sajtu naveo da "široka i proizvoljna upotreba Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma", kojom se targetiraju organizacije civilnog društva, mediji i pojedinci, nije u skladu sa obavezama Srbije po međunarodnom pravu.

"Neopravdana upotreba ovog zakona rizikuje zastrašivanje aktera civilnog društva i branitelja ljudskih prava, ograničavajući njihov rad gušeći bilo kakvu kritiku na račun Vlade", stajalo je u saopštenju.

Reagovale su i Evropska unija te Ambasada Sjedinjenih Država u Srbiji, a Zaštitnik građana Srbije Zoran Pašalić najavio je 29. jula 2020. godine da će izvršiti kontrolu povodom informacije da je Uprava za sprečavanje pranja novca napravila spisak novinara i udruženja i od banaka tražila uvid u njihove transakcije i da će javnosti saopštiti da li je kontrola urađena na osnovu zakona.

Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero potvrdila je istog dana da su briselske institucije zatražile dodatne informacije oko ovog pitanja od nadležnih organa.

XS
SM
MD
LG